Reklame
Gejming

Koliko košta biti gejmer u Srbiji

Hoćeš da igraš? Za početak, treba ti mašina na kojoj ćeš igrati a onda ti treba igra koju ćeš… igrati.

pisao Aleksa Zdravković
23 Jul 2018, 8:20am

Fotografija: Flickr, Brandon rivera

Hobi. U zemlji kao što je naša, ova reč je možda malo čudnovata i to uglavnom zbog konotacija koje priziva. Nemamo mi ovde toliko vremena da trošimo na rekreaciju. Pored posla, fakulteta, bližnjih i čekanja u redu za plaćanje komunalija, ostane malo energije i još manje volje za alternativnim aktivnostima, a dan ipak ima samo 24 časa, barem za nas smrtnike. Naravno, tu je i neizbežni teret dodatnog troška, pa recimo da neću skoro početi da se bavim paraglajdingom.

Razonoda je ipak potpuno druga priča. Netflix i Spotify su velikodušni bogovi, čak i ako ovog drugog moramo da cimamo preko VPN-a. Realno, nije to ništa skupo niti naporno za korišćenje, ne zahteva bog zna kakvu veštinu i znoj. Ne bih čak ni rekao da se računa u tehničku pismenost. Danas je to više stvar kulture. U okviru te kulture, svi smo slobodni da biramo kako ćemo se odnositi prema toj razonodi i slobodni smo da sami izvalima koji nam medijum najviše prija.

Gejming mora da je jedini zabavni medijum koji takođe mogu bez problema da okarakterišem i kao hobi, i kao rekreativnu aktivnost. Ne kažem da moraš da budeš genije ili da je izuzetno teško igrati, daleko od toga, mislim da svako to može. Ipak, izazovi su tu ukoliko ih želiš. A kada najteži modovi smešteni u igre više ne budu bili dovoljni da utole tvoju glad za izozovom, uvek ćeš moći da oprobaš svoju mišićnu memoriju i koordinaciju protiv drugih „genijalaca“ i upustiš se u kompetativni gejming, u kom ćeš slučaju tretman, stres a i nagrade za svoj uspeh moći da porediš sa najvećim i najplaćenijim sportskim zvezdama na planeti. Ali, ulazak u tu priču ne zahteva samo znanje, nego i pare. Ponekadi previše ozbiljne za nas u Srbiji.

Hoćeš da igraš? Za početak, treba ti mašina na kojoj ćeš igrati a onda ti treba igra koju ćeš… igrati. Danas, pored ličnog računara (doći ćemo do toga kasnije) s polica u radnjama i iz tabova na amazonu i aliekspresu ti se smeše i PlayStation 4, Xbox One i Nintendo Switch konzole, svaka od kojih sa sobom nosi dodatne troškove i komplikacije.

PLAYSTATION 4 KONZOLA:

Cena u inostranstvu: 299.99 EUR; u Srbiji: 41.999 RSD (355.90 EUR).

STANDARDNA IGRA: cena inostranstvu: 59.99 EUR (7.084 RSD); u Srbiji košta: 8.999 RSD (76.20 EUR).

To u prevodu znači da ti se više isplati da odeš u susednu zemlju koja je članica EU i kao čovek lepo prošvercuješ konzolu nazad u Srbiju, jer su takse na ovaj luksuzni proizvod astronomske pa je cena kod nas, jebiga, kao i sve cene uvezenih stvari kod nas.

Fizičke kopije igara i opreme ćeš moći relativno lako da pronađeš, ako ne u obližnjoj radnji u svakom većem gradu, onda na netu. Oprema zaista neće predstavljati problem, jer ti pored možda još po kojeg gamepada zaista ništa drugo neće ni trebati, a on se da naći za između sedam i devet hiljada dinara. Što se igara tiče, lakše je i jeftinije kupovati onlajn – onda kada su popusti poput onih koji nalete za Black Friday, za koji se religiozno štedi čak i ako nisi Amer. Ono što kod PlayStationa otežava kupovinu sadržaja onlajn jeste činjenica da ne postoji lokalizovana platforma za kupovinu namenjena igračima u Srbiji.

Sony, što se PlayStationa tiče, vodi onlajn politiku PlayStation Networka. Da bi imao pristup PlayStation Storeu, Achievmentima, igranju onlajn i drugim povlasticama moraš da kreiraš nalog na PlayStation Network platformi putem koje su ti ove usluge pružene. To ne bi bio problem da PlayStation Store takođe nije lokalizovana platforma, što u praksi znači da svaka pojedinačna zemlja mora da ima svoj lični PlayStation Store, na svom jeziku i na kome se kupuje zvaničnom valutom te zemlje. Kada kreiraš svoj PlayStation Network nalog, moraš da navedeš zemlju iz koje si, a kako zemlja koju navodiš direktno određuje kom Storeu imaš pristup, kao gejmer u Srbiji, osuđen si da lažeš jer „Srbija“ pri kreiranju PlayStation Network naloga jednostavno nije jedna od opcija.

Sony ima svoje razloge za ovako oštru kompartmenalizaciju, a što se tiče odsustva PlayStation Networka i PlayStation Storea u Srbiji kao i u drugim zemljama, zvanična priča je da se radi o potražnji na nivou običnih građana kao potrošača (koja je mizerna) ili ekonomskoj politici i regulativi države (koja je još mizernija). Dakle, ili nema dovoljno potrošača u Srbiji da bi Sony mogao da opravda novac koji je potreban za postavljanje i održavanje Srpskog Networka i Storea ili su nam zakoni prosto zastareli i sranje.

Nakon što pročitaš zvaničnu poruku PlayStationa ovde, možeš da se obratiš nekome ko može da reši ovo sranje. Srećno.

U međuvremenu, ljudi u Srbiji se igraju na PlayStationu i snalazimo se kako znamo i umemo. Najčešća je praksa registracija preko drugih država. U tom procesu najkomičniji je onaj segment u kome te pitaju za poštanski broj i ulicu. Ja na primer živim u Bejkerovoj, Šerlok mi je komšija, ustvari, mislim da živim u njegovoj sobi, ili je to sada moja soba? To takođe znači da svoje igre kupujem u funtama. I da, ako misliš da će kartica sa računom koja je iz Srbije biti primljena na PlayStation nalogu koji je vezan za Britaniju i Britanski Store – varaš se. To dalje znači da, kao da mi cena igara i usluga već nije bila veća u samom startu, sada moram da tražim Gift Cardove na third-party sajtovima, koji su, pogađaš odlično, lokalizovani i vezani za Britaniju. Bilo da je u pitanju Gift Card sa novcem, PlayStation Plus pretplatom ili kodom za celu igru, moraću da ih nabavim po cenama koje određuju dobavljači od kojih ih kupujem, i te cene često su veće nego što bi trebalo da budu, svakako veće od cena istih proizvoda direktno na dotičnom Storeu.

Najkomičniji deo ovde? Gift Card kupiš u dolarima. Da sumiram, tvoji dinari, koji su završili na deviznom računu, prebacili su se u dolare, da bi kupio Gift Card koji svoju vrednost meri u funtama, koji ćeš da aktiviraš na Britanskom PlayStation Storeu. U ovom procesu ćeš izgubiti barem jednu ratu za konzolu.

DODATNI TROŠKOVI

PlayStation Plus pretpata – treba ti, jer želiš da igraš onlajn, a i nude super program preko koga dobiješ da skineš par igara mesečno "potpuno besplatno", naravno, sve dok ti je Plus pretplata aktivna: 6.99 GBP (933.67 RSD) mesečno.

PlayStation Plus pretplata preko Gift Carda – zato što ne možeš da kupiš pretplatu na Store-u: 13.99 USD (1.406 RSD) mesečno.

XBOX ONE KONZOLA

Cena u inostranstvu: 299.99 EUR (35.408 RSD), u Srbiji košta: 39.999 RSD (338.77 EUR)

STANDARDNA IGRA: cena u inostranstvu: 59.99 EUR (7.084 RSD), u Srbiji: 8.999 RSD (76.20 EUR)

Xbox One je nešto jeftiniji, i to je samo zato što su pre par godina razbesneli gejmere već širom sveta cenama koje su, blago rečene neopravdane. Da igrači nisu bili toliko glasni, i da PlayStation 4 nije bio toliko uspešan, Xbox One bi i dalje koštao 499 dolara/evra u vreme kada je PlayStation 4 bio 399 dolara/evra, a danas, u vreme kada ulazimo u pozne godine ove igračke generacije, realnp bo koštao 399 dolara/evra, dakle opet za sto više od svog dalekoistočnog brata Sonija.

Opremu i igre za Xbox One ćeš naći na naistim policama i u istim onlajn prodavnicama gde i PlayStation. Xbox je ipak na neke načine skroz druga priča, uglavnom zato što je Mircosoft skroz druga priča. Microsoft je od skoro spojio Xbox i PC ekosistem, tako da je od pre par godina, svaki tvoj uređaj koji radi na bazi Microsoftovog opertivnog sistema, bilo da je optimizovan za rad ili gejming, umrežen sa ostalim preko tvog unikatnog ličnog Microsoft naloga.

Microsoft je takođe daleko liberalniji po pitanju odnosa porekla konzole, lokacije sa koje je koristiš i specifikacije naloga, pogotovo po pitanju toga koja zemlja ti tamo stoji kao navedena. Ipak, mnoge funkcionalnosti i ovde su do pola odrađene, pa tako Xbox Live Gold, pandan programu PlayStation Plus, nije dostupan svuda, ne po istoj ceni. E sad, cene... Njih kada vidiš, shvatiš da ćeš ili sačekati te popuste i akcije, ili ćeš se jednostavno spustiti do grada i kupiti neku polovnu fizičku kopiju koja je 80% jeftinija od digitalne kopije. Neke igre na tom Storeu ćeš moći da kupiš u dinarima. Druge igre, ipak nećeš.

Xbox Live Gold i Xbox Game Pass ćeš verovatno takođe morati da kupuješ preko Gift Cardova. Iako je Microsoft Store pristupačniji na Xboxu, Gift Card u ovom slučaju zna da bude i jeftiniji, jer je ova usluga svakako skuplja od PlayStationove.

DODATNI TROŠKOVI

Xbox Live Gold – treba ti, jer želiš da igraš onlajn i želiš po neku besplatnu igru i popuste na mesečnom nivou: košta isto koliko, možda malo više nego PlayStation Plus mesečno.

Gift Card: cene se stalno menjaju, evo pretplata je ladno poskupela za vreme pisanja ovog teksta, majke mi rođene.

U zaključku, na ova dva titana, i definitivno dva najbolja uređaja koje industrija može da ponudi za fokusiran i redovan gejming, pući ćeš u startu nekih 50 hiljada dinara, a na mesečnom nivou između 5 i 10, ukoliko svakog meseca planiraš da sebi priuštiš po jedan nov naslov i standardnu pretplatu na onlajn usluge. Prema mom iskustvu, prosečan gejmer konzolaš pukne oko 60 evra mesečno.

NINTENDO SWITCH KONZOLA

Nema standardizovanu cenu, u Srbiji košta 47.999 RSD (406.55 EUR)

STANDARDNA IGRA: u inostranstvu košta 59.99 EUR (7.084 RSD), u Srbiji: 8.999 RSD (76.20 EUR).

Nintendo Switch je jedini koji svojom infrastrukturom neće da smori igrača u Srbiji, mada će to verovatno sasvim lepo postići repertoarom i nedostatkom snage. Za ljubitelje Nintendo sveta stvari izgledaju još skuplje na površini. Ipak, to ne mora da bude istina, pogotovo kada pogledam o kakvim igrama se radi. Uglavnom su to domišljatiji, kreativniji i ekspresivniji naslovi, iza kojih stoje manji i manje poznati razvojni timovi. Cene su im samim tim drastično niže, a kada uzmemo u obzir da nećeš da igraš novi Wolfenstein na skupljem Switchu kada to možeš na četvorci ili Xboxu, Nintendo fanovi možda i bolje prolaze, pogotovo s obzirom na to da ih Nintendo Store ne smara oko lokacije, porekla deviznih računa, i, što je najpohvalnije, znaju i da pomognu specijalnim popustima za „zemlje trećeg sveta“.

Srbija ni za Nintendo nije opcija, ali u svom nalogu uvek možeš da promeniš svoju lokaciju na Meksiko i ostvariš taj sladak, sladak popust.

DODATNI TROŠKOVI

Nema, zato što su onlajn programi još uvek besplatni, do septembra ove godine.

GEJMERSKI RAČUNAR

Misliš da košta: 29.999 RSD (254.10 EUR), stvarno košta (u Srbiji, bar): 99.999+ (847+ EUR), jer uvek možeš da potrošiš još novca na dobar računar.

Što nas dovodi do master rejsa, čuvara ključeva, tihih ubica, pravih profesionalaca – PC gejmera. Na Steamu, najvećoj platformi za kupovinu igara, igre znaju, pored gore navedenih „standarnih“ cena, da koštaju i po dolar. Ukoliko ti to ne odgovora, postoji sajt, izguglaj „The Pirate Bay“ ali nemoj da kažeš da sam te ja poslao. Ali, zato PC igrači imaju drugi problem.

Za razliku od od igrača na konzoli koji računaju na zlatnu sredinu kvaliteta i isplativnosti, igrači na računaru ne žele ni da čuju za upscaling. Najveći broj frameova sa najvećim brojem piksela spakovanih na najveći mogući IPS panel ekran, koji prikazuje teksture najveće moguće rezolucije, sa svim mogućim dodatnim grafičkim čudima upaljenim odjednom, tako da mogu da vidim svaki atom na svakoj dlaci heroja koga igram a i njegovog protvnika, koji stoji tri kilometra u daljini – a da pritom računar radi – tiho.

Hoću da kažem, oni žele najbolje. I to se često na želji završi. Istina je da igre u Srbiji mogu da budu besplatne, ukoliko su krekovane, što danas sve češće bude problem, ako ne na moralnom planu, onda definitivno na tehničkom. Ali sve to nema mnogo veze ako ne možeš da nabaviš mašinu (nužno personalni računar sa Windows operativnim sistemom) koja te igre može da gura, onako kako tebi odgovara.

Imajući u vidu pomamu na gejmerske grafičke karte usled potražnje za majningom kripto-valuta, cene istih kao i računara koji ih pakuju su otišle u tri lepe. Zato, na planu personalnih računara čija namena, pored ostalog, treba da bude gejming, osrednji kvalitet blizak onome koje nude konzole danas neće biti ostvaren bez uloga od sto hiljada dinara. Računar o kome sanjaš sa druge strane, eh, on košta i do tri hiljade evra.

DODATNI TROŠKOVI

Pretplata na World of Warcarft (ili bilo koji MMO/Subscribtion based game koji igraš): 12.99 EUR (1.543 RSD)

Kupovanje skinova/dodataka/poena i ostalih sranja: o takvim stvarima se ne priča.

U svakom slučaju, biti gejmer u Srbiji košta više nego što bi trebalo. Izvini na dugom tekstu, evo, kao utehu pogledaj ovaj kratak članak na Forbesu o gejmerskom računaru koji košta 30.000 dolara.

Tagged:
nintendo
Xbox
PS4
cena
igrice