Sport

Ti Zvezdo (ne) možeš sama - kako su crveno-beli nekada igrali bez navijača

Sećanje na nekoliko utakmica u kojima je Zvezda bila primorana da izađe na borilište bez huka sa tribina.

pisao Miloš Jovanović
15 Avgust 2018, 8:36am

Slavlje crveno-belih na praznoj "Marakani". Foto : N. Paraušić // MNPress

Jedno od najčudnijih iskustava koji se mogu odigrati u životu sportskog novinara jesu utakmice bez publike. Desi se, eto, nekakva kazna zbog ovoga i zbog onoga, pa klub tako bude primoran da igra bez navijača. Vi dođete po službenoj dužnosti, na vratima vam policija proveri ličnu kartu (jer prethodno vas stave na spisak sa sve serijskim brojem isprave), i onda prisustvujete nečemu što jeste takmičarski meč, jesu bodovi u igri, ali taj osećaj vas u kontinuitetu izbegava.

Kako to? Prosto. Bez publike, cela fešta liči na malo jači trening. Čujete i igrače i trenere, parket škripi, čuje se "puc" posle klizećih, čini vam se da su igrači u fokusu, semafor odbrojava svoje, ali vi i dalje mislite da je ovo neka tonska proba, da će posle ovoga da uđu ljudi na tribine i da će sve bude normalno. Osim što neće. Na kraju vas sačeka samo konferencija za medije, a tu se barem vrati neki osećaj normale jer svi prisutni su pogledali utakmicu sa vama pa se kao i zapodene neka rasprava (mada je upitno kakva rasprava može biti na srpskim konferencijama za medije ali dobro, da).

Taj divni osećaj praznine koja ispunjava strefiće nas ponovo u utorak 21. avgusta, kada Crvena Zvezda igra možda i najbitniju utakmicu u svojoj skorijoj istoriji. Protivnik će biti Red Bul iz Salcburga, a ulog ulazak u Ligu Šampiona, po prvi put posle...er, po prvi put, tačka. Najbliže što je Zvezda prišla ovom takmičenju bilo je valjda na leto 2000. kada se na putu isprečio kijevski Dinamo - otad, događaju se uglavnom razni brodolomi.

Sada se čini da je ekipa i igrački i trenerski potkovana i dorasla zadatku, ali to će morati da uradi bez svojih navijača. Kao što vam je poznato, UEFA je rešila da je poslala dovoljno upozorenja i zalepila srpskom šampionu sankciju od dve utakmice bez prisustva publike, što je bukvalno poslednja opomena pred isključenje iz evropskih takmičenja. Razlozi su vam jasni - pevalo se o stvarima o kojima ne treba da se peva, i to je bilo to.

Bez da sad ulazimo u to da li je kazna UEFA ovakva ili onakva, te u dijaloge da li se ovo "dešava samo nama", činjenica je da su navijači beogradskog kluba prešli crvenu liniju koju je UEFA odavno povukla. Lično nemam problema da preživim devedeset minuta na tribini bez spominjanja "zabranjenog materijala", no neki očigledno ne mogu, pa se shodno tome i dešavaju ovakve stvari. Šta bilo ko od nas mislio da li su pokliči etički ispravni li ne nije samim time ni previše bitno - oni su rekli "nemoj ovo", mi smo rekli "treći album Bijelog Dugmeta", i kao epilog Salcburg stiže na praznu "Marakanu".

Što, opet, ne znači baš i da je sve izgubljeno. Prazne tribine nekad demotivišu, a nekad i motivišu - na kraju krajeva, nije li nedavno tadašnji kapiten Srbije Bane Ivanović posle 1-1 sa Velsom na tom istom stadionu izjavio (i ostao živ) kako su ih "omele pune tribine jer igrači nisu navikli". A možda i u UEFA uvaže Zvezdinu žalbu, mada premalo je vremena da se potkači baš ova sledeća utakmica - ako pravnici evropske kuće fudbala ocene da sve ovo možda i nije toliki zločin, verovatnije je da se našem klubu sankcija ublaži na samo jedan meč bez naplate karata. Tj. ovaj sledeći.

Kako u sportu na kraju ipak pobeđuju isključivo oni koji postižu golove ili koševe, a publika po pravilniku nema tu mogućnost, Zvezda definitivno nije bez šansi. U dosadašnjem toku kvalifikacija prikazala je solidan fudbal, pa i pored tog vetra u leđa koji bi dobili od navijača oni ulaze u dvomeč sa Austrijancima svesni da mogu da naprave iznenađenje i plasiraju se u grupnu fazu Lige Šampiona. Uostalom, neće li njihov podvig biti i utoliko veći?

Sa svime ovime u vidu, podsetimo se na nekoliko slučajeva kada su crveno-beli, uprkos bilo domaćim, bilo stranim zabranama, bili primorani da odigraju svoje fudbalske ili košarkaške mečeve bez publike. Čisto da vam pokažemo da mjutovane tribine ne znače momentalno i automatsku diskvalifikaciju. Ili možda ipak da.

CURSE OF CHUCKY

Poraz od MASH-a na proleće 1998. ostavio je mnogo posledica na KK Crvena Zvezda, a ona o kojoj gotovo niko ne priča došla je na naplatu sezonu nakon te. Svinjarija koja je obeležila kraj utakmice sa Italijanima nije ostala nezapažena, pa je Zvezdi shodno tome uručena kazna od jednog meča bez publike. Sudbina je uredila ta taj meč bude evroligaški debi kluba sa Malog Kalemegdana, i to ne protiv bilo koga već protiv - Cibone.

Bila je to dosta napeta utakmica, koju je na kraju rešila prisebnost Ciboninog internacionalca Keneta "Čakija" Etkinsa. Etkins, koji će posle epizode u Zagrebu uspeti da ostvari i sasvim solidnu NBA karijeru, je pri rezultatu 67-66 za Zagrepčane prošao Ljubu Vidačića, otvorio sebi šut i pogodio za tri poena prednosti, a Zvezda nije uspela da realizuje poslednji napad pa je kampanju počela neugodnim porazom. Kasnije će Milenko Topić i drugari vratiti "vukovima sa Tuškanca" milo za drago u prepunom KC "Dražen Petrović", ali to je već neka druga priča.

Inače, ako po ičemu drugome pamtim ovaj dan, to je da je SOS kanal u uvertiri utakmice pustio neki stari snimak Zvezda-Cibona da nadraži narod. Neki su se, poput mog oca, i previše nadražili - kada sam došao kući sa basketa dočekao me je sav ozaren uz vesti da smo tukli Cibonu, kako bre tukli Cibonu počinje za sat vremena tek, ma bre bilo na televiziji dobili smo x razlike, gledao ja...eh pusti snovi njegovi, a i moji.

ALPSKA TRAGEDIJA BEZ SVEDOKA

Kada god Zvezdi u žrebu zapadnu Švajcarci, svima na pamet padne šamaranje "skakavaca" u Cirihu '90. Taj utisak je pokvario debakl protiv Nušatel Ksamaksa u povratničkoj utakmici u evropskim takmičenjima. Ipak, svi su verovali u to da je debakl sa Ksamaksom bio posledica dugog evropskog odsustva, i da Bazel nema šanse u Beogradu, uprkos tome što publike biti neće zbog onog mini-pičvajza protiv Brage.

Svakako je počelo kako treba da počne. Boško Janković je pritiskom na "trougao" našao Nikolu Žigića, a ovaj nesebično asistirao Milanu Puroviću koji pogađa praznu mrežu i dovodi Zvezdu u vođstvo. Isti igrač samo četiri minuta kasnije igra rukom u svojih šesnaest pa dolazi do izjednačenja - do kraja, Zvezda će promašiti jedno šest zicera, a bodove će odneti gosti golom Hulija Rosija u 88. minutu. Završilo se, dakle, jako loše.

SLIKE VAŠE LJUBIMO

Malo je reći da su svi ljubitelji košarke ostali zatečeni odlukom Evrolige da zbog propusta u organizaciji meča Galatasaraj-Zvezda (koje je rezultovalo, između ostalog, i ubistvom Marka Ivkovića) kažnjena bude upravo...Zvezda. Dobro, kaznili su i Turke, ali crveno-belima je dopalo da zbog ovog neviđenog kretenizma Bertomeuovih čauša poslednju utakmicu prve faze Evrolige protiv Laboral Kuće odigraju u praznom "Pioniru".

Ovo je na papiru bila jaka kazna, ali u praksi ne tolika. Zvezda je pobedom u Valensiji dva kola unazad obezbedila Top 16 fazu, pa je ovo i tako i tako bila "revijalna" utakmica po karakteru. Momci Dejana Radonjića su ipak svemu prišli ozbiljno i rutinski pobedili baskijsku ekipu, a utakmicu pamtimo i po kreativnom potezu navijača i marketinga koji su na prazne stolice postavili fotografije vernih Zvezdaša.

AVETINJSKI DERBI

Zahvaljujući sada već čuvenom incidentu na utakmici protiv Hajduka iz Kule, Crvena Zvezda je u 132. prvenstvenom derbiju ugostila Partizan na jezivo praznoj "Marakani". Bio je prvi mart 2008, prvi meč prolećnog dela sezone, a crveno-beli Aleksandra Jankovića zaostajali su za Partizanom Slaviše Jokanovića čak šest bodova.

Ovaj put, počelo je loše po Zvezdu, a završilo se odlično. Đorđe Lazić je već u trećem minutu pogodio za 1-0 za goste, a prednost je ubrzo i zamalo duplirana, ali je Darko Maletić iz samo njemu znanih razloga proigrao Almamija Moreiru koji se nalazio u čistom ofsajdu. Tada su zagrmeli Zvezdini topovi - prvo Dejan Milovanović, u stilu svog pokojnog oca "Đoke Bombe", iz slobodnjaka donosi izjednačenje, pa dva puta pogađa ekvadorski internacionalac Segundo Kastiljo. Konačnih 4-1 iz penala postavlja Nenad Milijaš.

Šta će, dakle, biti za nedelju dana - Bazel ili Partizan, Cibona ili Kuća? Prognozirati je kao i uvek nezahvalno, ali sada barem znate da se bez publike može igrati, pogotovo ako mora. Ako i ništa, barem će u revanšu biti gomila Srba, pa neka Zvezdaši samo zamisle da je prvi meč na neutralnom terenu, a drugi na domaćem.