Intervju

Reper Fox o dilovanju, filozofiji i odrastanju tokom devedesetih

"Ja sam imao sreću da ne padnem, valjda zato što sam pametno radio. U početku je to i probilo moju muziku, jer sam iskustva sa ulice direktno prenosio u pesmu."

pisao Ana Jakšić; fotografije Vladimir Živojinović
30 April 2018, 8:21am

Fox i njegov menadžer.

Branko Kljaić, poznatiji pod reperskim imenom Fox, ima 32 godine, a repom se aktivno bavi više od šeste godine. Za Foxa je specifično što se u pesmama predstavlja kao beli Gucci Mane — jedan od očeva, osnivača trepa u Americi. Trep jeste, zapravo, u početku bio dominantno novosadski fenomen, gde je Fox živeo više od 10 godina. Na ovim prostorima je ipak srpski trep začet pre svega Juiceovim albumom Apetiti mi rastu koji je izašao 2012. godine. Fox je ubrzo nakon Juicea izbacio album Trep guru, trep boss i tako se pozicionirao kao jedan od pionira ove supkulture u Srbiji.

Kada je Juice objavio prvi trep album, cela stvar je bila nova. Rep scena se u velikoj meri polarizovala; jedni su govorili da je to sranje, da to nije pravi rep, a drugi su ga dizali na pijedestal. I dalje mnogi trep nazivaju “mumble rapom”, optužuju ga za banalizaciju muzike. Ali bez obzira na to, njegova popularnost je ipak rasla. Sada je to muzički izraz broj jedan, a Fox je jedan od njegovih glavnih predstavnika. Pored njega stoje značajna imena kao što su novosadska grupa Backflash, Bombe devedesetih i drugi.

Sa Foxom smo se našli se u restoranu brze hrane, Burger House na Vračaru gde sam imala priliku da premijerno probam njegov novi sos koji će uskoro biti dostupan i široj javnosti. Za VICE je objasnio dublje značenje sosa, a stigli smo i da razgovaramo o njegovom detinjstvu, studentskim danima i večito popularnim temama kao što su narodnjaci, rijaliti emisije i naravno gudri.

Surreal je nedavno u intervjuu za VICE otkrio da je Fox potpisao ugovor sa izdavačkom kućom Bassivity, a Fox nam je sada potvrdio da njegov novi album u završnim fazama pripreme — već krajem maja možemo da očekujemo osam novih pesama od kojih će se za četiri numere snimiti spotovi.

Mnoge stvari koje je Branko Kljaić izgovorio su me zaista iznenadile, od njegovih stavova prema dilovanju, do priče o studentskim danima. Bilo je pravo zadovoljstvo ući u glavu ove trep zvezde.

Gde si rođen i gde trenutno živiš?

Rođen sam 1986. godine i odrastao sam baš u tom periodu devedesetih tako da ti mogu iz prve ruke preneti iskustva. U Beogradu sam skoro tri godine, a pre toga sam živeo 13 godina u Novom Sadu. To je moj put od Sremske Mitrovice, preko Novog Sada i sad na kraju Beograda, pa ćemo videti koja je sledeća destinacija.

Kako je izgledalo tvoje detinjstvo u Sremskoj Mitrovici? Je l’ bilo zajebano?

Pa i nije toliko. U početku je to bilo jedno fino detinjstvo. Potičem iz radničke porodice, u smislu te neke srednje klase. Onda su se menjali nazivi država, bilo je ratnih sukoba, sećamo se svi tih tamnih devedesetih. Ali bila je to dobra podloga za sve ovo što me je kasnije čekalo u životu. Prazni rafovi u samoposlugama, velika inflacija, redovi za hleb i mleko, dinar koji devalvira preko noći, šverceri goriva, air max patike, turbo folk — bilo je ludo i brzo.

Da li slušaš turbo folk?

U principu ga ne slušam kod kuće, ali pošto se krećem po raznoraznim mestima — diskotekama, klubovima, ne mogu da budem imun na njega i da ga ne primetim. Posebno sada kada je rep uplovio u turbo folk, odnosno kada su oni iscrpeli svu svoju inspiraciju, pa su morali da potraže neke nove producente. Ti novi producenti-reperi su upravo sada došli da oplemene turbo folk, što je totalno kontradiktorno i ambivalentno, jer na kraju krajeva, u početku smo se borili protiv njih, a sada smo im pomogli da prežive. Sa druge strane, ja to razumem, jer oko turbo folka postoji konkretna industrija, kao što je napolju u sprezi sa hip hopom u Americi i raznim zemljama Evrope.

Da li te vrbuju narodnjaci da radiš sa njima?

Ima raznih ponuda, ali nisam još ostvario nijednu saradnju. Čekam neko veće ime, isto tako čekam da ja porastem, da se kockice poklope. Želim da to bude baš kako treba. Ne sarađujem više sa ljudima koji su ispod mene, samo sa onima koji mogu mene da povuku na gore. I ne bih se prilagođavao u potpunosti, gledao bih da unesem sebe u to njihovo, pa da napravimo dobru kombinaciju. Da ostanem svoj, a opet da koketiram sa tim svetom.

Da li sarađuješ sa Cobijem?

Sarađujem, da. I u prošlosti smo radili zajedno na nekim stvarima. Konkretno, radio je bit za pesmu Trep bog, to je moj duet sa Roleksom i to nam je bila prva saradnja. Sada, u zadnje vreme radimo sve više jer sam potpisao za Bassivity, oni će izdati moj album uskoro.

Kada su me Reksona i Coby pozvali da sarađujem nisam mogao da kažem ne. Coby je po mom mišljenju najtalentovaniji beat maker na ovim prostorima. Čovek je muzički genije, odlično percipira i oseća potrebe muzičkog tržišta. Rekao bih da je on jedan eklektičar koji od svega uzima najbolje, ali opet ostavlja svoj pečat što i jeste poenta.

Da li može da postoji trep muzika bez trep života?

Pa, ne može. To je povezano. Jednostavno, moraš da dišeš to da bi mogao da preneseš. Mnogo ljudi ima bujnu maštu i raznorazni lakrdijaši lupetaju svašta, ali na kraju krajeva publika i ostali izvođači to uvek prepoznaju. Neka gluma može da prođe pola godine, godinu dana, na kraju se sve to izjalovi. Ne može lirika, niti muzika da ti bude iz srca ako ne živiš to. Taj hasl ne mora nužno da bude vezan za neke ilegalne radnje. Ja se trenutno bavim muzičkim haslom, muzičkim biznisom.

Znači nisi krimi lik?

Pa ne kažem da se nisam bavio time pre. Bilo je trenutaka kada je frižider bio prazan, kada nije bilo nikakvih prihoda. Kada nisam mogao da se oslonim na to da će mi dati mama ili tata kojeg nemam pošto sam odrastao bez oca. Morao sam nekad i na ilegalan način da dođem do tog novca. Na primer, prodajom marihuane u tim studentskim danima. U počeku je to bio ulični trep i način života. Kasnije kada se uozbiljila priča, kada sam shvatio da mogu da zaradim dovoljno od muzike, rešio sam da batalim te gluposti i nikome ne savetujem da se bavi tim stvarima - pogotovo ako je neko pilićarenje u pitanju, jer je zarada sitna, a rizik je veliki.

Ja sam imao sreću da ne padnem, valjda zato što sam pametno radio. U početku je to i probilo moju muziku, jer sam iskustva sa ulice direktno prenosio u pesmu.

Ali treba da se postavi jasna razlika - reper uopšte ne mora da bude kriminalac. Ima ona stara - svaki reper bi da bude kriminalac, a kriminalci bi da budu reperi. Pa se tu negde ta dva sveta susreću. Međutim, meni je nebitno da li je neko lud, brz, u gasu, da li je kriminalac ili ne. Ja isključivo cenim koliko je neko dobar u muzici. A i nije to neki kriminal zaista. Kriminalci upucavaju ljude, nemaju profile na Fejbuku.

Sada ne diluješ, a da li duvaš?

Da, svaki dan.

Koju vutru bi preporučio ljudima?

Pa, znaš kako, nije toliko veliki izbor na beogradskom tržištu kao što je to nekada bilo. Raznorazne vrste skankova bih preporučio ljudima, od Super skanka, do Oranž bada, Purpl hejza, Amnezije. Poenta je da vutre danas baš i nema toj meri, u tom obimu i kvalitetu. Vidim da klinci mahom puše ovaj albanski hibrid. Ja duvam 24-7. To je vezano za trep, ima nešto u tom dimu. Pomaže inspiraciju, daje mi koncentraciju. Ja nisam od onih što zakucaju, koje pukne paranoja, koji ne mogu da funkcionišu. Rep i marihuana, i uopšte marihuana i umetnost idu zajedno.

Mnogo je ocrnjena ta trava, a trebalo bi da bude legalna. Ima i lekovita svojstva. Trebalo bi da se legalizuje i da se skine taj mistični veo. Živimo u 2018. i svi pušimo marihuanu, nema ničeg lošeg u tome. Ne znam da je neko umro od trave, a sa druge strane imamo legalni alkohol u slobodnom opticaju koji pravi šou i najveća je i najjača droga.

Kažeš da si bukvalno beli Gucci Mane, ali meni zvučiš kao Two Chains.

Haha, pa dobro, nije ni to loše. Hvala ti na toj pohvali. Imam i jednu kajlu. Gotivim Two Chainsa, on sada ima više od 40 godina, kul mi je što je postao super star u tim ranim četrdesetim. Drago mi je zbog njega.

Na šta referiraš kada se porediš sa Gučijem?

Nisam bio u zatvoru kao on. Više sam mislio na to da sam otkrio mnogo mladih artista, a otkrivam još uvek. Moj menadžer je takođe jako mlad, 2001. godište. Volim da radim sa mladima i zbog toga je nastala ta metafora. Znaš koga je sve otkrio Gucci Mane - tu su Future, Migosi, Young Thug. Ima onu pesmu All my children. Ne treba sad bukvalno da se shvata sve što ja repujem, samo mislim da igra treba da se igra na taj način. Zbog njega mi je isto drago, posle svog pakla kroz koji je morao da prođe došla mu je konačno ta svila i kadifa. I njegovu ženu bih pohvalio koja je kasnije dok je on bio u zatvoru sve te artiste prodala i bukvalno ga sačekala sa velikom svotom novca, tako da je to prava ljubav.

Koga najvše slušaš?

Slušam sve - od Leskovca do Atlante. Volim da sam u priči i da pratim šta drugi rade što se tiče domaće scene. Inače najviše slušam Migose. Naravno, Gucci Mane, Future, Lil Pump, 21 Savage. Mogao bih sad od devedesetih i Tupaca da nabrajam, ali slušam sve. Nisam isključiv u tom smislu. Kendrika isto. Slušam i Nemce i Francuze. Francuski trep mi je od tih stranih možda i najposebniji. Nema više pravila, nema više jezičke barijere.

Ko ti je omiljeni Migos?

To je teško pitanje. Ne znam. Pa, ajde recimo Takeoff. Zapostavljen je i vidi se da je dobio tu ulogu da glumi zapostavljenog trećeg člana pošto neko mora i to. Uh, zapravo ne znam da li bih mogao tu da izdvojim nekoga. Ni Offeta, ni Quavoa, ni Takeoffa. Sva trojica čine Migose. Ne bi Migosi bili zanimljivi bez nekog od njih. Mislim da ta blaga peckanja po internetu rade radi marketinga. Njih trojica su u savršenim odnosima, tri najbolja prijatelja, rođaka. Dele pare i kupuju nove zlatne lance. Mislim da njima tu nije bitno ko je najbolji kao što je drugim ljudima.

Da li bi ušao u rijaliti emisiju?

Ne bih to radio. Možda za neke stvarno ogromne pare, ali za ovih 150-200 evra nedeljno ne bih ušao. Mislim da je rijaliti za zvezde u padu, za nestrpljive i neuspešne.

Kako onda komentarišeš to što Juice ide u rijalitije?

Šta znam. Mislim da mu to ne treba sada. On je već bio izgrađena ličnost, svi ga znaju. Mislim da ne treba na taj način da peca publicitet koji već poseduje. Tamo će samo da poludi sa budalama. Mislim da treba vredno da radi na muzici i da za njega nema zime, jer je ipak jedan vodeći OG. Kada ljudi pomisle da je pao na dno on baš ima sposobnost da se tada vine.

Ajde da pričamo malo o tvom sosu. Odakle ideja za to?

Ta fora se vrti već duže vreme kroz američki rep, taj sos koji se sinonimno koristi kao značenje za neke druge stvari. Sos je sinonim za to da kidaš, da imaš stila, da si najjači. Imaš sos jednostavno. Počeo sam i ja kroz tekstove da pravim takve metafore. Na primer, uradio sam obradu pesme Boss od Lil Pumpa u kojoj govorim Znaš da imam sos u smislu znaš da imam skila. To je ta poruka.

Došli smo na ideju da ne bi bilo loše kada sam već izgurao foru na taj način, da napravimo moj autentični sos koji ćemo pustiti u prodaju. Kontaktirao sam ljude iz Burger Hausa jer su oni ranije sponzorisali neke moje spotove, moje histerije. Sa njima sam našao jako dobar zajednički jezik. Sada je već u završnoj fazi. Zapravo će biti dva sosa, prvo izlazimo sa jednim na bazi barbecue chilli ukusa.

Pričaj mi o novom albumu.

Trebalo bi da izađe krajem maja. Ne zna se još finalni broj pesama. Iako ljudi nestrpljivo isčekuju taj album, ići ćemo namerno na manji broj pesama. Oko osam pesama. Mislim da u današnje vreme nije pametno davati ljudima 15-16 pesama iako postoji realna potreba, jer sa osam singlova ti možeš da živiš osam meseci. Poenta je u kontinuitetu. Sa 16 pesama će sedam pasti u zaborav, a da si singlirao mogao bi mnogo bolje da ih izneseš marketinški. Mislim da će biti četiri spota i četiri singla.

Rekao si da si dilovao tokom studentskih dana, šta si studirao?

Filozofiju.

Opa.

Hahaha, da. To sam u Novom Sadu studirao kod Milenka Perovića na katedri. Ja sam večiti apsolvent. Retko ko to završi, a počelo je iz ljubavi. Uvek sam voleo klasične, opšte nauke i najopštija znanja. Na pamet su mi padala ta pitanja - Ko sam ja, da li život ima svrhu, zašto smo sto nazvali stolom, a ne čašom? Imao sam ta dečija pitanja i zato sam se operedelio za studiranje filozofije. Naravno, naučio sam tu svašta. Dosta toga korisnog i pragmatičnog što mogu da unesem i u moj svakodnevni život. Eto odatle ta neka elokventnost. Odatle neki pojmovi koje ja implementiram u rep, koje neki drugi reperi ne koriste.

Dao sam malo na teatralnosti i pametovanju sada, ali svakako gledam da budem kameleon. To je i naziv jedne buduće pesme.

Gledam da budem kameleon, da pronađem tačan način razgovora sa sagovornikom. Ako je klošar ispred mene pričaću klošarski, ako je neki čovek iz sveta politike trudiću se da pričam lepo. Zna se kako se priča sa akademikom, a kako sa dilerom.

Realna priča.