Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite Jehovinom svedoku

fotografija Rebeka Riten

Melani trideset-četvorogodišnja zubna tehničarka iz Berlina, Jehovin svedok od svoje sedamnaeste godine. Odrasla je u ovoj zajednici, ali tek je u tom uzrastu odlučila da prođe krštenje i pristupi joj punom merom. Zajednica u kojoj je odrasla često se smatra za versku sektu. Ova reputacija verovatno potiče iz misionarske revnosti Svedoka, iz direktnih interpretacija Biblije i jevanđelja, odnosno iz činjenice da kršenje pravila (transfuzija krvi, seks pre braka, ili nešto treće) vodi ka ekskomunikaciji. Neki Jehovini svedoci tvrde da je izopštenima dozvoljeno da žive sa svojom porodicom i posećuju okupljanja u okviru zajednice – ali bezbroj svedočenja bivših vernika ovo opovrgavaju.

Sa svojim insajderom sastali smo se u Kraljevskoj dvorani Jehovinih svedoka u delu Berlina po imenu Gezundbrunen. Dvorana je u stvari oskudno nameštena soba sa stolicama poređanim oko male pozornice i pulta za govornike. Ne liči na crkvu – samo je posteri sa biblijskim citatima na četiri jezika odaju. Tokom razgovora sa Melani ispred vrata je čekao njen muž Tomas, a prisutan je bio i stariji zvaničnik crkve.

Melani kaže da je sa optužbama za sektaštvo morala da se nosi još od školskih dana, ali ona misli da su ljudi samo neobavešteni. Dva puta nedeljno ona sa ostalim Svedocima deli pamflete po železničkim stanicama. Nekad ih raznosi i od vrata do vrata. Tokom razgovora, držala je u krilu svoj minijaturan primerak Biblije u crnom kožnom povezu i povremeno citirala stihove – obično o Sudnjem danu jer Jehovini svedoci veruju da će Bog ognjem i mačem pročistiti svet od zla da bi vernicima otvorio put do raja, gde dobre duše čeka večni mir i harmonija. Melani kaže da nikad nije ni pomislila da napusti svoju versku zajednicu.

VICE: Kakav je osećaj ubeđivati nepoznate ljude na javnom mestu kad znaš da te većina prolaznika gleda kao da nisi normalna?

Melani: Ja se ponosim onim što radim. Naravno, potrebna je hrabrost da bi se izašlo na ulicu. Na kraju krajeva, mi nikome ne smetamo. Samo nudimo informaciju, nikoga ne ni na šta ne prisiljavamo. Svako ima pravo sam da izabere da li želi da priča sa nama ili ne. Takođe, ne bih rekla da većina ljudi ima negativno mišljenje o Jehovinim svedocima, ili o meni lično. Većinu prosto ne zanima to što mi nudimo.

Da li ih se može privoliti deljenjem verske literature na ulici?

Ima raznih vrsta propovedi. Kad smo na ulici sa kolicima punim knjiga, to je pasivna propoved. Nudimo ljudima pamflete, priliku da nam postave pitanja, da porazgovaraju. Prilaze nam razni ljudi, mnogi pitaju „Šta u stvari piše u Bibliji, ukratko govoreći", neki samo komentarišu naslovnu stranu „Kule stražare". Ali sigurno ste čuli i za naše misionare – Jehovini svedoci idu od vrata do vrata. Tu pričamo o konkretnim pitanjima, nudimo izabranu literaturu, recimo na temu tinejdžera i porodica.

Sa koliko ljudi dnevno popričate?

Teško je reći, obično zavisi od toga kakvo je vreme. Nekad nam priđe puno ljudi, pitaju nas o Jehovinim svedocima ili traže određenu knjigu, neki bi sam da popričaju. A ima dana kad nam niko ne prilazi.

Da li vas vređaju dok radite?

Dešava se. Mada uglavnom to rade pogledima. Jednom su muža i mene pljunuli. Jedan tip je prošao pored nas dva puta, približio se i pljunuo nam u kolica. Tako se brzo desilo da nismo ni stigli da reagujemo. Samo smo očistili kolica i nastavili sa poslom. Istog dana, druga osoba nam je prišla i rekla da nas treba slati u gasne komore. [Tokom Drugog svetskog rata, oko 1,200 Jehovinih svedoka ubijeno je po koncentracionim logorima.] Dešavaju se takve stvari, ali retko. Srećom, još me niko nije fizički napao.

Da li mrzite nevernike?

Ne, naravno da ne, zašto bih? Poštujem druge, ne osuđujem ih zbog onog u šta veruju. Očekujem isto od njih. Nikad ne bih primorala nekog da pristupi mojoj veri.

Da li će me Bog kazniti zato što ne verujem u njega?

Ne mogu da kažem kakve će odluke Bog donositi, ali ne bih nikad htela da tvrdim da će samo Jehovini svedoci biti spašeni, a svi koji veruju u nešto drugo ispaštati. Samo Jehova može da odluči koga će primiti u raj.

Jehovini svedoci ne obeležavaju rođendane. Zar ih ne slavite ni krišom?

Ja imam 34 godine i zaista nikad nisam slavila rođendan. Prosto mi to nije važno – desi se da taj dan dođe i prođe a da ni ne pomislim na to. Nikad nisam imala utisak da nešto propuštam. Čovek uvek može da jede tortu, a ima i brojnih drugih povoda za poklone. Kad sam bila mala, roditelji su mi kupovali poklon kad dobijem dobru ocenu u školi.

Kad vas je poslednji put vera sprečila da nešto uradite?

Ima događaja u kojima zbog vere ne mogu da učestvujem, na primer božićne zabave na poslu. Prosto ne idem na njih. Trudim se da vodim život kakav bi Bog želeo da vodim, nemam želje koje on ne bi odobravao. Ne bi mi to ništa značilo. Nemam utisak da su mi neke stvari zabranjene, naprotiv. Pošto mi je Bog prijatelj, ja ne želim da radim ono što će ga povrediti. Ne želim da ga razočaram.

Koliko novca donirate verskoj zajednici svakog meseca?

Ako mislite na članarine – njih nemamo. Postoji drvena kutijica na ulazu u Kraljevsku dvoranu, tu svi možemo da damo prilog koji želimo i kad god poželimo. O sumi nikad ne pričamo, to su privatne stvari. Novac se koristi za štampanje „Kule stražare", na primer; ovaj časopis ima tiraž od oko 61 miliona primeraka, preveden je na 300 jezika – ima najširu cirkulaciju na svetu od svih štampanih izdanja. Donacije se prikupljaju na međunarodnom nivou, tako da mogu da se usmere u bilo koju zemlju – na primer u slučaju prirodnih nepogoda, ili da bi se pomogla izgradnja u određenim delovima sveta.

Kad očekujete kraj sveta?

Biblija nas uči da ne treba očekivati kraj sveta u smislu uništenja planete i njenih žitelja. „Svet" o kom se ovde radi odnosi se na ljude – na primer, građane u određenom društvu. Biblija kaže da će jednog dana Jehova uništiti sve zločince i da će samo pravedni preživeti. Psalmi Davidovi 37:10-11: „Još malo pa neće biti bezbožnika; pogledaćeš na mjesto njegovo, a njega nema. A smjerni će naslijediti zemlju, i naslađivaće se množinom mira."

Ne znamo tačno kada će se ovo desiti, ali Biblija navodi neke događaje koji će prethoditi Božijem sudu. Jevanđelje po Mateju, 24:6-7: „Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude. ali nije još tada pošljedak. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svijetu".

Kad to citiram, ljudi kažu da ih podseća na ono što vide u vestima. Tada shvatim da nećemo još dugo čekati Božiji sud. Upravo zato Jehovini svedoci ljude žele da obaveste o onome što nas Biblija uči.

Još na VICE.com:

Žene se i dalje mole odvojeno na Zidu plača u Jerusalimu

Kako je biti mlad i religiozan u Srbiji

Pričao sam sa ljudima koji su pronašli Boga