Quantcast

Hajde da malo pričamo o odgovornosti države za haos na stadionima

Zašto su tema samo četvorica hrvatskih huligana?

Daniel Bukumirovic

Foto: MN Press

Novi fudbalski derbi i novi haos na tribinama. Taman kada je većina ljudi koja voli fudbal u Srbiji pomislila da stvari kreću na bolje, najnovije nasilje na utakmici Partizana i Crvene zvezde podsetilo nas je gde živimo, i kako se ozbiljni problemi koje Srbija ima sa huliganizmom ne mogu rešiti sami od sebe.

Svima je bilo jasno da je za ovaj problem društva, pa tek onda fudbala, bila pogubna rečenica prvog čoveka države Aleksandra Vučića 2016. godine kada je rekao da "država nema snage da se izbori sa problemom huligana".

Ona još zveči u glavi svih onih koji se ovim problemom kao bave. Kažem "kao", jer se zapravo huliganima i nasiljem niko iskreno ne bavi u Srbiji. Ni država, ni policija, ni tužilaštvo, ni klubovi, pa ni navijači. Da, ni navijači, jer navijači klubova nisu samo grupe nasilnika, već mnogo veća grupa ljudi koju okuplja ljubav prema klubu i strast prema fudbalu.

Dva dana posle još jednog "krvavog derbija" tabloidi se utrkuju u otkrivanju stranih zaverenika koji su inicirali nasilje na južnoj tribini, kako bi se opet odgovornost prebacila na nekog drugog. Idealno je kad su to neki Hrvati ili Albanci. Ovaj put je to pravi bingo za nacionalističke srpske dnevne novine. Evo ih zli Hrvati, došli da nam prave haos!

Naravno, realnost je potpuno drugačija od iskrivljene slike tabloidne Srbije. Četvorica ili šestorica kriminalaca, sticajem okolnosti Hrvata, su samo deo ogromne grupe nasilnika koji se makljao na Partizanovom jugu.

Za nas su mnogo veći problemi oni domaći nasilnici koji su u tome učestvovali, jer su oni i osmilili sve ovo, i vratili sa ulice Beograda, Novog Sada, Niša i drugih gradova.

Ono o čemu ponovo niko ne govori je odgovornost države za ono što se desilo.

Mladić je izboden nožem na stadionu Partizana! Ovo je verovatno prvo ranjavanje oružjem unutar kapija nekog stadiona još od pucnjave na severu Marakane 2010. godine kada je teško ranjen dvadesetjednogodišnji Igor Vrević.

Kako je moguće uneti nož na tribinu? Da li će zbog toga odgovarati neki komandir policije ili šef obezbeđenja na stadionu?

Ili je možda moguće uneti šta god poželite na južnu ili severnu tribinu, na koju je ovaj put uneto na stotine baklji? Meni je na zapadnoj tribini oduzet kćerkin roze kišobran.

Kako je moguće da policija nije intervenisala na južnoj tribini i prekinula masakr koji je trajao 10-15 minuta? Pripadnici Žandarmerije su sve vreme posmatrali haos sa atletske staze, ali i sa tribine, tridesetak metara udaljeni od žarišta nasilja ka zapadnoj tribini.

Da li će neko iz Ministarstva unutrašnjih poslova da odgovara za ove propuste koji su nekoga mogli da koštaju života?

Da li ministar misli da je rešavanje ovog slučaja samo jurnjava za nekolicinom Hrvata?

Policija ima zakonsku obavezu da očuva red i mir, i štiti živote građana, pa čak i kada im se oni dopadaju, jer nesumnjivo krše zakon.

Sve u svemu, posrana je jedna bajkovita fudbalska polusezona u kojoj su navijači punili stadione kada su igrali reprezentacija Srbije, Zvezda i Partizan, radovali se odličnim igrama, fenomenalnim rezultatima, uživala u spektaklima na kojima nam zavide u većem delu Evrope ljudi koji vole fudbal.

Suština je da država mora da pronađe snagu i volju da dozvoli ljudima koje vole fudbal i navijanje da pune stadione, a ne da se povuče pred nasiljem.

Strašne scene, te poražavajuće i pre svega ponižavajuće slike i snimci sa stadiona Partizana ne izlaze iz glave baš ovim ljudima koji vole stadion.

Zbog njih uradite nešto.

Još na VICE.com