Reklame
Praznici

Ovaj lik zarađuje tako što prodaje lažne praznike korporacijama

I neprofitnim organizacijama.

pisao Luke Winkie
09 April 2017, 6:00am

"Juče je bio Nacionalni dan ljubljenja riđokosih. Iz nekog razloga, niko mi to nije rekao sve do danas."

Ovo je izjavio Konan O'Brajen, u monologu koji je održao 13. januara 2015. godine. I u pravu je. Dvanaesti januar je zaista Dan ljubljenja riđokosih, čak i ako se samo tako zove. Imate na hiljade sličnih glupavih "Nacionalnih dana" i mnogi od njih mogu da vam promaknu ako ne pazite. Neki se gomilaju istog dana u godini. Uzmite samo ovu nedelju za primer. Treći april bio je, delom, Nacionalni dan čokoladnog musa, Svetski dan žurki i Nacionalni dan pronalaženja duge. Četvrtog aprila obeležava se Nacionalni dan pilećeg kordon blua, Nacionalni dan grljenja novinara i Nacionalni dan hodanja oko stvari, dok je 5. april Nacionalni dan karamele i Nacionalni dan štangle od grožđica i začina, između ostalih.

Zašto ti dani uopšte postoje?

Poreklo mnogih nisu sasvim jasni. Mnogi ovi praznici usredsređeni na neke proizvode proistekli su iz lokalnih i nacionalnih objava, kao što je Reganov "Dan sladoleda." Drugi, neće vas iznenaditi, potekli su iz zaverenički nastrojenog korporativnog marketinga — kao što je "Najslađi dan", koji je izričito osmislilo udruženje proizvođača slatkiša. Ali tu je i gomila drugih koji se dešavaju iz čiste slučajnosti, kao što je 19. septembar, Nacionalni dan pričanja kao gusar, što je prvobitno bila privatna šala među prijateljima koja je postala viralna. Nacionalni dan ljubljenja riđokosih koji je Konan propustio bio je Fejsbuk kampanja jednog lika u pokušaju da se suprotstavi Nacionalnom danu šutiranja riđokosih, inspirisanog epizodom Saut Parka.

Verovatno ste viđali da se ovakva vrsta nepotvrđenih i opskurnih "praznika" širi kao šumski požar Tviterom, za koji kao da su izmišljeni. Jutarnji televizijski programi, čija su jeftina i laka municija, takođe pomažu da se oni održe u svesti javnosti. Isto je i sa večernjim monolozima kao što je Konanov. Ovi dani delimično su proizvod modernog medijskog doba, koje sažvaću i proslede dalje ljudi na društvenim mrežama i šire sajtovi gladni stvaranja deljivog #sadržaja.

Ali za to možete da zahvalite i Marlu Andersonu iz Mandana, u državi Severna Dakota, sa 20.000 stanovnika.

Još 2013. godine, Anderson je počeo da arhivira sve te "praznike" na jedno centralno mesto, u Kalendar nacionalnih dana. Počeo je da ih sakuplja iz hobija i čiste zabave. U međuvremenu mu je to postao posao.

"Pre četiri godine čuo sam da postoji Nacionalni dan kokica i budući da sam neka vrsta zaluđenika kokicama, počeo sam da kopam po internetu da bih saznao kako je taj dan nastao i nisam mogao da nađem nikakvu informaciju o tome", kaže on. "Pomislio sam kako je to neobično, te smo zato pokrenuli sajt."

Anderson je krenuo da se služi starim kongresnim arhivom i Čejsovim kalendarom događaja (vodičem za praznike koji postoji još od 1957. godine) da bi ispunio svoj kalendar. Nakon mnogo sati truda i istraživanja, postao je glavni izvor ovakvih informacija. Uskoro, kaže on, mediji su počeli da ga prate i "sve je na neki način eksplodiralo."

Većina ovih praznika, kaže on, postojalo je decenijama ali nikad nisu bili nešto posebno relevantni. To se sada promenilo. Dvadeset osmog maja, ogromni brendovi kao što su "Džek in d boks" i "Mekdonalds" nesumnjivo će iskoristiti Nacionalni dan hamburgera za svoju dnevnu marketinšku ofanzivu. Verovatno će trendovati na Tviteru, a Kalendar nacionalnih dana će imati mnogo veze s tim zamajcem. Ovaj sajt šalje redovna podsećanja medijima detaljno opisujući tradiciju svakog od dana za 20.000 medijskih kuća i voditelja na svojoj mejling listi. Taj domet je Andersona pretvorio u de facto kralja šašavih lažnih praznika.

"Mi smo se na neki način postali autoriteti za materiju i ljudi su počeli da se raspituju da li mogu da registruju nove dane kod nas", kaže on.

Danas je Kalendar nacionalnih dana potpuno komercijalna institucija, koja ne samo da drži arhivu pomenutih dana već ih i prodaje. Anderson ostvaruje zaradu prodajući praznike preko procesa prijavljivanja. On kaže da dobijaju nekih 18.000 prijava godišnje, od kojih se njih tridesetak pretvara u "Nacionalne dane". Svake nedelje sastaje se četvoročlani odbor za odabir da bi suzio oblast. Ako postignu jednoglasni konsenzus oko predloženog dana, proces se nastavlja. Oni koji su odobreni tada mogu da izaberu pakete koji se kreću od 2.300 dolara i podrazumevaju razne nivoe aktivnosti.

Njegove uobičajene mušterije su neprofitne organizacije i Anderson kaže da mu je omiljeni dan koji je lično " registrovao" Nacionalni dan astronauta 5. maja — istog dana kada je Alan Bartlet Šepard Mlađi postao prvi Amerikanac u svemiru 1961. godine.

Naravno, ima i mnogo korporativnih aktivnosti.

Prošle godine je sajt prodao dan marketinškom trustu mozgova Džipa, donevši na svet Dan Džipa 4x4 koji se slavi 4. aprila (kontate?). Četrnaesti avgust je Nacionalni dan fahite, za koji se prijavila franšiza meksičkog restorana On the Border. Anderson nije vladin službenik, on ne drži nikakvo licencirano pravo na ovu aktivnost, a ti Nacionalni dani nisu ni u kom smislu nacionalno priznati, ali to izgleda da nema nikakve veze. Ono što mušterije dovodi na Andersonov virtuelni prag jeste nada da će se raširiti neka vrste viralnog požara i tako pospešiti njihovo poslovanje.

Uspeh kalendara zateklo ga je potpuno nespremnog. On danju vodi Zoovio, kompaniju koja digitalizuje arhive sa VHS trakama, i Awesome 2 Products, lokalnu kompaniju za popravku kompjutera blizu njegovog rodnog Mandana. On u skorije vreme neće napustiti te svoje poslove, jer Kalendar nacionalnih dana sada ima svoje osoblje. Ali ko zna. Dešavale su se i neobičnije stvari. Na primer, Nacionalni dan krijumčarenja cukinija na komšijski trem (inače, 8. avgust).

"Nikad nisam ni sanjao da će kalendar stići do ovog nivoa", kaže on. "Smejem se tome svaki dan. To je jedna neverovatna uloga u životu."

Pratite Luka Vinkija na Tviteru.

Tagged:
Prodaja
korporacije
Kompanije