Ona šiša tenisere na Vimbldonu već 30 godina

Desno od centralnog terena, odmah iznad prolaza koji se proteže od prepune poljane Henman Hila, sve do terena broj tri i nadalje, nalazi se deo za igrače. Obožavatelji nemaju pristup ovom delu. Novinarima nije dozvoljen ulazak na duže od 40 minuta — a kad prođe to vreme, pojavljuje se zvaničnik neumoljivog pogleda koji vas ispraća napolje — dok je strogo zabranjeno prilaženje igračima za intervju.

Tokom prve nedelje turnira, ovde je prava košnica: treneri ćeretaju, a igrači se druže i tapšu jedne druge po leđima; terasa, međutim, deluje sablasno prazno kako se Vimbldon bliži finalu, sa svega šačicom igrača koji su ostali na takmičenju i muvaju se po restoranu, teretani i frizerskom salonu.

Suzana Strong, 59, šiša, oblikuje i stilizuje zurke vodećih zvezda Vimbldona još od 1982. godine. "Prvi veliki igrač, to jest igračica, koje sam radila su verovatno bile Kris Evert ili Sju Barker, ne mogu tačno da se setim", kaže ona.

Šišajući sve, od Evert i Martine Navratilove do Rafaela Nadala i Rodžera Federera, Strong je u međuvremenu postala prilično nonšalantna u društvu sportskih veličina, što ide u rok službe kad ovaj posao radite više od tri decenije.

"Definitivno je velika stvar dobiti posao ovde, uvek je i bila", kaže ona. "Ali nisam nervozna, doživljavam ih kao i sve druge mušterije. Lepo je raditi nešto drugačije i upoznati mnogo novih ljudi."

Ćefovi i ekscentričnosti deo su suštine ovog turnira, a Sveengleski klub je više nego spreman svima da im udovolji. Uz Strong, spisak osoblja na Vimbldonu podrazumeva i zvaničnog sokolara (zaduženog za golubove koji Centralni teren vide kao savršeno hranilište) i nadzornika raspodele loptica.

Ali nikom ne uspeva da se vine do prestižnih visina zvaničnog frizera Vimbldona a da nečim to usput nije i zaslužio. Strong je svoj prvi posao na turniru dobila gotovo slučajno, dok je ranih osamdesetih radila u frizerskom salonu koji se bavio raznim PR aktivnostima, uključujući sklapanje ugovora sa raznim teniskim i golf turnirima. Kontinuitet je jedno od najjačih obeležja Vimbldona, tako da je, kad je više godina kasnije dala otkaz u salonu, uprava turnira odlučila da je zadrži.

"Stvari su se mnogo promenile od 1982", kaže ona. "Kad sam počinjala, postojale su tri svlačionice za teniserke i mi smo radile u njima, po jedna frizerka u svakoj. Ali nekoliko godina kasnije, Vimbldon nam je dodelio salon u kom smo mogli da radimo i muške frizure."

Nisu se, međutim, promenili samo objekti. Moda i zahtevi igrača drastično su se razvili poslednjih 30 godina, od lepršavih lokni Džona Mekinroa i Bjorna Borga do besprekorno održavane Lego-frizure Novaka Đokovića. Većina je obično mnogo konzervativnija od svojih prethodnika, mada je nisko rangirani ruski igrač jednom tražio da mu se jedna strana ofarba u ljubičasto, a druga u zeleno da bi podražavao zvanične boje Vimbldona.

"Muška frizura je definitivno mnogo kraća ovih dana", kaže Strong. "Zbog toga su velika većina naših mušterija upravo muškarci. Doći će mi prve nedelje i ako im previše ne skratim kosu, svratiće ponovo nedelju dana kasnije ako su još u igri. Sa damama je malo drugačije. Kada sam počinjala, teniserke poput Kris Evert volele su da im se kosa fiksira sa mnogo laka i gela. Sada kada gledate, na primer, Mariju Šarapovu, njena kosa je skroz prirodna. One žele da im frizura bude lepršava i neosušena fenom, ali definitivno oprana i obavezno sa balzamom zato što je mnogo izložena suncu."

Strong i njen sedmočlani tim procenjuju da tokom dve nedelje urade 300 frizura, po tridesetak dnevno. "Rekord nas tri bio je oko 37 frizura za sat vremena", kaže ona.

Prva nedelja je, naravno, mahnita, kada su svakog dana zauzeti svi termini salona. Na Vimbldonu, za razliku od drugih velikih teniskih takmičenja, mlađi takmičari ne uživaju iste privilegije kao oni u glavnom žrebu. Odvojene svlačionice, odvojeni restorani i svakako bez prilike za besplatnu frizuru. "Ako se probiju na viša mesta rang liste, onda mogu da nam dođu", smeši se Strong.

To znači da je druga nedelja mnogo opuštenija, jer tad većina igrača pakuje stvari i odlazi kući čim ispadne. Ali pred vikend finala, Strong ima jedan od najvažnijih zadatak na turniru.

"Radimo frizure sakupljačica lopti jer treba da formiraju počasni špalir za dodelu nagrada finalistima u muškoj i ženskoj kategoriji", kaže Strong. "Ionako im nije dozvoljeno da imaju raspuštenu kosu na terenu, ali pošto je prisutan član kraljevske porodice, sve moraju da imaju pletenicu kako bi bile uniformne i uredne. Radimo to za tridesetak devojaka."

Plus uvek ima ponekog podšišavanja u zadnji čas, za "sreću". Kao i većina sportista, zna se da su teniseri veoma sujeverni, a to se ne ogleda samo u izbegavanju hoda po liniji i jedenju iste hrane dve nedelje. Na putu do polufinala 2012. godine, Đoković je svakog drugog dana dolazio u frizerski salon.

"Igrači obično spadaju u jednu od dve grupe", kaže Strong. "Ili su veoma sujeverni ili nisu uopšte. Ako dobro igraju ili osećaju da ih hoće sreća, doći će svakog dana kako bi održali srećni niz. To posebno važi za dame, ako su tražile neku konkretnu frizuru za meč na kom su posle bile uspešne."

Strong nije imala to zadovoljstvo da šiša baš sve najpoznatije grive Vimbldona. Andre Agasi, koji je u svojoj autobiografiji obelodanio da je godinama nosio periku zato što je prerano oćelavio, nikad nije navratio, dok većina britanskih igrača kao što su Endi Marej i Tim Henman više vole da koriste svoje stare i proverene frizere blizu kuće. Marej je posebno poznat po tome da se ne šiša dok mu traje pobednički niz.

Strongovoj je njena uloga omogućila da ima drugačiji uvid u ličnost igrača, koja ume prilično da se razlikuje od one na terenu. Dok su Federer i Nadal uglavnom ćutljivi, Đoković je nešto raspričaniji kad je poseti.

"Za njih je to veoma drugačije okruženje i dok im radite frizuru, osećaju se pomalo ranjivo, tako da su svi obično izuzetno ljubazni, izuzetno ležerni", kaže ona. "Ali često ne govore mnogo, jer dok su tu žele malo da se opuste i pobegnu od halabuke. Često ne žele da učestvuju u dugim razgovorima, tako da poštujemo njihovu želju za malo mira i tišine."

Strong se smeje na opasku da je ona sada deo vimbldonske scene. "Mislim da mi je najdraža stvar u vezi sa svim atmosfera. Ume da bude prilično naelektrisana, posebno ako igra neki britanski teniser. Definitivno ne planiram skorije da se povučem. Postalo je sastavni deo mog života da ovo radim svake godine."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu