Znak ’plus’ i mokraća: Žene navučene na test za trudnoću

Kada pokušavaš da začneš, svaki test trudnoće je „sada ili nikada". Ali kod nekih žena, nastojanje da se dođe do tog neuhvatljivog pozitivnog rezultata može da se razvije u tešku zavisnost.

Tridesetrogodišnja Teksašanka stoji u kupatilu i snima. Ispred nje se na šanku nalazi plastična čaša sa sveže isceđenim majčinim mlekom koje joj je poklonila prijateljica, kao i štapić za test trudnoće. Umače štapić u mleko i pažljivo ga spušta na kuhinjski ubrus da se osuši. Cilj eksperimenta je da se utvrdi da li majčino mleko može da izazove lažni pozitivni rezultat testa trudnoće (ne može).

Ona se zove Ešli Morison i priznaje da je zavisna od testova trudnoće. Njen sajt, Peeonstickfreak.com, koji redovno dopunjuje novim informacijama i savetima o kućnim testovima trudnoće, ili HPT-ovima, ima milion posetilaca mesečeno, samo iz Sjedinjenih Država. U poslednjih nekoliko godina, Morisonova je izvršila preko 50 'eksperimenata' sa štapićima za proveru trudnoće na koje se piški, i postavlja ih na internetu. Prilikom najpopularnijeg, koji ima skoro 78 hiljada pregleda, proverava trudnoću sa dva uzorka prvog jutarnjeg urina, od kojih jednom dodaje šećer, u nameri da otkrije da li je istina da pošećeren urin daje lažni pozitivni rezultat (ne daje).

Morisonova je veterinarska medicinska sestra koja je postala stručnjak za kompjutere, i o testovima trudnoće zna isto koliko i njihovi prozivođači, ako ne i više. Svoje enciklopedijsko znanje je stekla tokom preko 15 godina neplodnosti, pre nego što je zatrudnela i rodila sina i ćerku, koji sada imaju pet i šest godina. Odluku da pokrene Peeonastickfreak.com, kao i odgovarajući Jutjub kanali sve širu Fejsbuk zajednicu je donela pre dve godine, kada je imala spontani pobačaj. Činjenica da više ne pokušava aktivno da zatrudni je ne sprečava u tome da se igra sa testovima za trudnoću. Nju je, objašnjava ona, „obuzela strast da pomaže ženama koje su možda neplodne… trudim se da pomognem ženama da zatrudne. Moj je posao da istražujem, i da ispitujem razne testove trudnoće i da na kraju napišem svoju recenziju".

Morisonova je samo jedna od brojnih zavisnica „pišanja na štapić", ili POAS, kojih ima po čitavom svetu i koje troše pravo bogatstvo na testove trudnoće. Zavisnice POAS-a rutinski potroše deset ili dvadeset testova trudnoće za par dana, a onda razmenjuju fotografije svojih štapića na sajtovima kao što su Fertilityfriend.com i Babycenter.comi detaljno diskutuju o njima. Mnoge „uživo" prenose svoje testove na Jutjubu, i posećuju sajtove i Fejsbuk grupe za testiranje, kao što su Peestickpardise.comi All About Pregnancy Tests, koji su prave košnice aktivnosti.

Mreže prijateljstva koje se razvijaju među neznankama koje pate od POAS-a mogu da im sačuvaju zdrav razum. Sara Mekgart, članica Fejsbuk grupe Morisonove, je našla podršku tokom dve trudnoće i jednog pobačaja, i tu grupu naziva svojim 'sigurnim utočištem'.

Žene često 'mikire' očigledno negativne rezultate testa uz pomoć fotošopa, da bi otkrile nevidljivu drugu liniju koja ne može da se vidi golim okom. Kao odgovor na potražnju, pojavile su se aplikacije za ispravljanje rezultata, kao što je Early HPT+. A tu su i pišaće žurke, na kojima se žene istovremeno testiraju u grupi, i preko interneta dele rezultate. Nema toga što zavisnice od POAS-a neće učiniti u svojoj potrazi za tom neuhvatljivom drugom linijom koja menja život. Ove godine, više nije dovoljno samo postaviti sliku testa – pored njega moraš da staviš svoju burmu, da bi kamera mogla bolje da izoštri fokus na linije testa.

I ja sam prošla kroz to. Kada sam se testirala zbog svoje dece (koja sada imaju pet i dve godine), prilično sam daleko odmakla na putu opsednutosti POAS-om. Kupovina testa je sama po sebi postala fetiš. Zurila bih u testove u supermarketu, i krv bi mi proključala na samu pomisao da ću kupiti novo pakovanje. Ograničila sam sebe na kupovinu oko deset ovih skupih testova za svaki ciklus, ali sam preko interneta kupovala jeftine u pakovanjima od 50, i impulsivno bih nasumično uzimala testove drugih proizvođača koje bih videla u apoteci, čisto da bude uzbudljivije. Ponekad sam uzimala i test ovulacije pred menstrualni ciklus, jer bi možda slučajno mogao da pokaže da sam trudna, a i zbog toga što sam čeznula za testom trudnoće.

Bila sam na naučnoj bazi rigidna po pitanju testova trudnoće, i mučila se i suzdržavala od mokrenja koliko god mogu, da bi mi mokraća bila što koncentrisanija, a štopericom na telefonu sam odbrojavala koliko je sekundi štapić potpljen. Srce bi mi žestoko lupalo dok bih gledala kako se vlaga širi po ekranu testa. A onda, kada bi se pojavila samo jedna okrutna linija, otišla bih sa testom u baštu, ili pod najblještavije svetlo, da ponovo proverim da li se slučajno vidi makar i trag druge linije (ali kada bih pomislila da je vidim, to bi bio samo 'otisak' ili 'isparenje'). U očajanju bih nekada čak i rastavila test, iako to ne treba da se radi – pitajući se da li ću tako naći tu drugu liniju. Naravno, kada bi rezultat bio negativan, ja bih se samo isponova i isponova testirala, iako sam znala da je to praktično nemoguće.

Moje znanje o antitelima je u to vreme bilo ogromno, i više sati dnevno sam provodila na forumima za plodnost. Ima nečeg neobičnog u ideji da rođenje deteta može da se svede na jednu jedinu liniju (ili digitalno ispisanu reč: 'trudna') – i kada sve nade polažeš u to da ugledaš tu liniju ili tu reč, nije teško steći fiksaciju.

Kao i bilo koju drugu zavisnost, veoma je uzbudljivo podhranjivati POAS, ali takođe postoji i mračna strana. Za žene koje pate od neplodnosti ili imaju brojne pobačaje, POAS može da bude ozbiljno uznemirujuće iskustvo. Sonja, tridesetjednogodišnja majka i domaćica iz Oksfordšira, koja trenutno čeka svoje sedmo dete, imala je devet spontanih pobačaja. Prošle godine je počela da postavlja snimke na Jutjubu, i dokumentuje svaki korak na svom putu testiranja trudnoće, sa mnogo vlogova sa testiranjem uživo, uključujući i jedno prilikom kojeg je trestirala 13 različitih prozivođača. Sada u drugom tromesečju trudnoće, ona kaže: „Više ne kupujem testove, ali uživam da upotrebljavam one koje već imam, jednostavno zato što sam u mogućnosti. Jednim delom ne mogu da verujem da su testovi sada pozitivni, a drugim delom moram da nastavim da se testiram, u slučaju da ona druga linija počne da biva sve bleđa i da ponovo pobacim".

U jednom skorašnjem vlogu, Sonja se testirala u devetoj nedelji trudnoće, da bi demonstrirala 'kontra efekat', kada druga linija postane bleđa, zato što se hormon trudnoće luči više nego što test može da detektuje. „Mnoge žene se testiraju iz istog razloga kao i ja", kaže Sonja. „Plaše se još jednog gubitka, i kada bi videle da druga linija postaje bleđa, mogle bi da se uspaniče. Cilj mi je da širim svest i da umirim ljude".

Savremeni testovi trudnoće su toliko osetljivi, da sada imamo pristup informacijama koje ranije generacije žena nikada nisu imale. Ja sam doživela sada uobičajeno iskustvo da sam bolno svesna ranog pobačaja ili 'hemijske trudnoće', koja se događa u doba pred ciklus. Bez testa trudnoće koji ti daje pozitivan rezultat skoro nedelju dana pred ciklus, takav prekid trudnoće bi izgledao samo kao menstruacija. Naravno, rešenje nije da se testiraš kada ti ciklus kasni, ali kada ti je dostupna odgovarajuća tehnologija, teško je odoleti i ne koristiti je.

Morisonovu kod ovih visoko osetljivih testova brine još nešto. „Ovi testovi često kod žena izazivaju anksioznost, zato što proizvode veoma vidljive trake antitela koje mogu da se pobrkaju sa pravim pozitivnim rezultatom. Testovi sa plavom bojom su ekstremno ozloglašeni po tome što boja curi i daje lažne pozitivne rezultate. Jednostavno, linija više nije samo linija".

Na kraju krajeva, test trudnoće se svodi na to da konačno dobiješ taj pozitivan rezultat. U životu ne postoji trenutak sličan tome, i savremenu internet zajednicu plodnosti intrigira to što mogu da ga iskuse i posredno, preko interneta gledajući kako druge žene dobijaju pozitivne rezultate (pogledajte ovaj, nakon više godina neplodnosti, i ovaj, gde je partnerova reakcija spektakularno suzdržana). Naravno, značajna manjina nikada ne ugleda tu drugu liniju.

Ja ne planiram više dece, ali ipak uhvatim sebe kako mi nedostaje napetost testiranja trudnoće. Zatičem sebe kako ponovo s čežnjom gledam testove za trudnoću u supermarketima, ovog puta i s tugom, jer znam da se više nikada neću testirati.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram