Sumanuta iskustva beogradskih didžejeva

U čuvenom KPGT-u u kojem sam poslednji put bio na nekom dnb-u pre skoro deset godina okupiće se cela beogradska scena. Prvi put se, nakon čuvenih rejvova u parku Tašmajdan s kraja devedesetih i onog nesrećnog festivala "Ovo je moj grad" s početka novog milenijuma, dešava okupljanje beogradskih snaga. I ovo ne bi bila neka bitna vest da ono nosi potencijal mućka, ali to, na našu sreću, nije slučaj. Najrelevantnija imena beogradske, a samim tim i srpske scene, biće pod istim krovom cele noći i ovo je događaj koji ne želite da propustite.

Locals će smestiti 24 izvođača iz devet ekipa na tri bine. Znam, to deluje kao generički hajp sa Trećeg kanala i emisije VJ Techno koji, zapravo, ne prodaje ništa osim magle. Ali ako sklonimo u stranu ovu triviju, ostaje nam suština - beskompromisno jaki i inovativni izvođači, tona vrhunske muzike i to veče će Beograd ponovo biti jebeno kul. I to je istina.

U jednom od blejanja sa organizatorima festivala i nekim od didžejeva, dotakli smo se i tema neprijatnih, bizarnih ili prosto iritantnih situacija kojih je u njihovom sabranom iskustvu dovoljno za nekoliko života. Svi znamo šta didžejevi najviše mrze - kada im neko traži da im nešto puste ili ih prosto cimaju dok rade. Od ispisanih naziva pesama na ekranima mobilnih telefona, pa do kragniranja pijanih ortaka koji jedva stoje i to u sred seta, nalazi se tona neprocenjihih anegdota. Zamolio sam ih da neka od tih iskustava podele sa nama. Zabavna, poučna, neprijatna ili prosto bizarna, ovo su najupečatljivija iskustva nekih od beogradskih didžejeva. Uživajte.

MKDSL (Idemo na Mars)

U susret jutru i otvaranje beogradskog kluba sa dvadesetak gostiju. Dvoje se baš ažurno vataju. Prilazi mi prvo devojka, kaže da sam super. Onda i tip, traži muzičku želju, dok drži dve crvene u ruci. Stavlja ih na dek sa kog tek treba da pustim pesmu:

"Evo ova je dobra".

Šmekerski. Nastavlja se žurka, oni ništa manje revnosni u svom poslu, kao i ja. Oko osam su već njih dvoje jedini posetioci, plešu u zanosu, dok vrtim neki hipnotišući seksi bit.

Pola devet, sa strane čujem: "Ohhh! Ahhh!"

Pritisak je bio previše jak, nagoveštaj seksa je prestao da bude samo nagoveštaj. "Uuu! Aaa!"

Muzikom sam pomogao da se dvoje ljudi spčele. Jeben osećaj, kada znaš da si za nešto takvo dobrim delom zaslužan. Nisam prestao dok nisu otišli. U devet sam već bio gajbi. Izlazim da pogledam papuče kod Kineza. Osmeh oko glave, a energija prosto isijava iz mene. Nakon toga, neko vreme, kad god su me pitali šta vrtim odgovarao sam samo: "Seks."

Necone, All That Bass:

1. Puštam rap na Povetarcu, a ortak prilazi i pita me: "Je l' može sad Megadeth?"

2. "Kad bude bolja muzika, je l' može nešto od Gete?"

4. Dok puštam soul i funk u bašti Cvijete oko 21-22h: "Imaš neki happyhardcore?"

5. Na Jokeru neke 2003. godine, prilazi mi neka riba i zahteva neki trance koji naravno nemam, ali ona uporno zahteva da pustim. Kada je skapirala da nema ništa od toga, uzima diskmen, stavlja slušalice i đuska sama sa sobom.

6. Privatna žurka u Festu, rap/rnb, riba donosi disk TTP Live in Pula da pustim, malo da "dignem masu"

7. Exile, dolazi grupa ortaka, navijača iz 21. bloka. Traže trance, nema. House, nema. A onda kaže: "Dobro 'ajde, al' utišaj da telefoniram." Tri minuta žurka na mute, završava se razgovor i nastavlja se žurka, ali jedva nekih petnaestak minuta do dolaska interventne.

50grass, Vatra:

Paaa, mene je napala neka riba na Povetarcu jer joj nisam pustio drum'n'bass tipa na nekom početku seta. Popela se na stejdž i smanjila muziku. Ja podigao nazad regler, a ona me gurne. I ja je onako instinktivno odgurnem i ona upadne u onu rupu izmedju stejdža i stepenica. Obezbeđenje uleti i odnese je.

Jackie Dagger & Feloneezy, Mytic Stylez:

Vrteli Komar (Feloneezy) i ja footwork jedno veče na 20/44 i dolazi neki ugaženi burazer i pita: "Je l' može nešto brže?"