​Ovo su najmanje seksi pesme u istoriji muzike

Noćni klub je bitan društveni prostor gde se ljudska bića, okupljena iz ko zna kog razloga, međusobno privlače. Dvoje ljudi u zatvorenom prostoru koji razviju međusobnu privlačnost kroz razgovor ili otvorene poglede ponekad stignu i do seksa. To je nauka.

Iz toga prositiče da muzika koja svira u klubovima – bio to haus, disko, dram'n'bejs, gaber, brejk kor, grajm, R'n'B, tunjavi indi ili bilo šta – postaje povezana sa seksom ili, da budemo realističniji, bezuspešnom potragom za njim. Sve, od tutnjave četiri udarca bas bubnja po taktu u tehnu, do dubokih baseva dab stepa može da bude začinjeno šapatima snošaja. Ali to je ključna stvar, muzika mora da radi na tom nivou, svakoj pesmi je potreban nagoveštaj onoga što bi moglo kasnije da se dogodi, mora da ima aluzije na to, ali ne da vrišti: „Hajde da se kresnemo". Pesme kao što je Tyreeova Nuthin ili Moodymannova Freeki M F možda nisu suptilne same po sebi, ali tiho zrače neporecivom privlačnošću.

Nažalost, to se ne može reći za narednih deset pesama, koje se sve, svaka na svoj način, muče da podvuku liniju između erotskih i eratičnih insinuacija. Ovo su pesme koje kvare raspoloženje na plesnom podijumu i izazivaju trenutno i opšte uvenuće.

THE HORRORIST – ONE NIGHT IN NYC

Narativne pesme nikada stvarno nisu uhvatile zalet u plesnoj muzici; možda zbog toga što klaberi koji su čoknuli dva eksera nemaju mentalni kapacitet da u potpunosti slede tok priče. Zbog toga je ova pesma još sumornija. Kada je čuješ u klubu, zvuči kao suptilno klokotava, industrijska, grajmi haus stvar, krcata sablasnim zvonastim zvucima, i delom pesme sa tihim recitovanjem. Kada je čuješ kod kuće, to je podla priča u kojoj se glavni junak šunja po starom svratištu Majkla Ejliga, klubu The Limelight, pre nego što nadrogira devojku koju je odvukao kući taksijem. Muzika zastaje. Ona pita, „Šta si mi to upravo dao?", na šta on odgovara „Ekstazi". A onda je, kao što narator ispljune sa jedva skrivenim perverznim uživanjem, „karao celu noć". Izgleda da je ovo „još samo jedna noć u Njujorku". Nadam se da me put nikada tamo neće naneti.

LIL LOUIS – FRENCH KISS

Normalno, French Kiss je klasik za sva vremena, uzvišeno dostignuće raja sa šmekom esida. Osim dela kada potone u najsramotniju pesmu ikada snimljenu. Znate, ne postoji ništa što je manje seksi od „zavodljivosti". Zavodljivost je Helen Flanegan u bikiniju u FHM-u, to je Džoi Eseks u bikiniju za muškarce u More-u, to su četrdesetogodišnji tipovi koji na badnje veče panično obavljaju kupovinu u La Sensi u Bluvoteru. Zavodljivost je odbojna. Možda se u datom trenutku Lil Luisu učinilo da je dobra ideja da zamoli svog ortaka da glumi orgazam u gluvoj sobi, možda su u tu akciju bili uključeni i neki napaljeni moroni na ekstaziju, koji su pokušavali da nađu svoje smežurane genitalije, negde napolju, po sparnoj noći, krajem avgusta, ali sada to jednostavno zvuči jeftino, nakinđureno, ljigavo, i najiskrenije, sramotno. Baš kao moj seksualni život.

BAM BAM – WHERE'S YOUR CHILD?

Još odloženog uzbuđenja zahvaljujući esid hausu. Možda sam ja preterano čedan, ali koncept straha – onog čistog, apstraktnog, primalnog, ophrvavajućeg osećaja straha koji te obuzima nagoveštajem predstojeće smrti – mene ne loži. Ne želim da sam uplašen kada imam erekciju. Mislim, obično jesam, ali to je više nesigurnost nego čist strah. Neke ljude to radi; one koji se kljukaju pomorandžama dok drkaju sa Marks & Spenser kravatama oko vrata. I to su verovatno ljudi koji se lože kada čuju Bam Bamov zastrašujući hvalospev o štetnim efektima neprekidne potrega za čistom ekstazom.

DJ ASSAULT - ASS-N-TITTIES

Da se razumemo, ne bih želeo da se ovaj izbor shvati kao blaćenje svog geto hausa koji govori o guzicama. Volim DJ Asalta, i meni je Tuki na kilo na čudan način privlačna stvar, ako već ne i uzbuđujuća. Dopada mi se povremena baraža „pice" koju čovek mora da trpi kada sluša DJ Fanka, recimo. Ponekad je dobro pobeći iz pomalo frigidne čaure germanskog tek-hausa i uroniti u dubine onih žestoko napaljenih mucavaca iz Dens Manije. Problem sa Ass-N-Titties nisu „guzice" ni „sisice", već onaj deo kada kaže svojoj ljubavnici da mora dobro da se zapere pre nego što spavaju zajedno. Svakako, obostrana genitalna higijena je važan deo seksualnog odnosa, to shvatam, ali ne želim da se brinem oko toga da li sam se tog jutra oribao dole, dok sam u petak uveče u nekom klubu.

MOUSSE T – HORNY

Za većinu ljudi, ekskurziju po klubovima manje predstavlja Gerd Janson koji pušta disko opskuro za 400 ozbiljnih studenata umetnosti, a više tip koji se zove Kevin i miksa Timber sa Get Low u buvari u glavnoj ulici. Možda ćete se jednog od ovih dana, verovatno po povratku kući posle praznika, naći u jednoj od ovih flekavih zlokobnih jazbina. Možda ćete zapasti za oko nekome sa kime nikada niste razgovarali u školi, ili sa kim nikada ne razgovarate na poslu. Možda zapodenete razgovor; možda ih zasmejete; možda ih pozovete na ples. Možda krenete ruku pod ruku niz te lepljive stepenice i siđete na još lepljiviji podijum za igru, dok nepogrešivo električno stranje trenutne privlačnosti prelazi iz tvojih ruku u njene. A onda se začuje ova pesma, i celo veče je izgubljeno u odjecima muzike za televizijske emisije o preuređenju kuća iz devedesetih godina. Gotovo je. Mus jebeni Ti je sve upropastio.

THOMAS BANGLATER – OUTRAGE

Kada se o tome razmišlja apstraktno, sa analitičkim otklonom, ljudski seksualni čin je neverovatno stomačna stvar; serije genitalnih umetanja i digitalne zapletenosti koje se završavaju izbacivanjem telesnih tečnosti. To je naše najtelesnije iskustvo, i za one od nas koji posle posla neće da se smaraju odlaskom u teretanu, to je jedna od svega par aktivnosti koja nas podseća da zapravo posedujemo telo, i da nismo samo um koji pluta i pun je smešnih stvari koje su se dogodile u školi i refrena pesama koje nam se nikada nisu dopadale, smešten u vreću stvari koja nas nekako mrda unaokolo. Podseća nas da smo živi. To je dobar osećaj u stomaku. Outrage Tomasa Banglatera stvara loš osećaj u stomaku. Ona grokće, breca se, cvili i đavolski vrišti. Osećaj u stomaku koji stvara je kao kada bi vas neko lupao o beton sve dok ne postanete odrana vreća isečenih vena i rastrgnutog tkiva. A ko bi poželeo da ima seks sa nekim ko izgleda kao izgaženo meso?

ANITA WARD – RING MY BELL

Ovo je disko ekvivalent situacije kada razmišljate o formularu u „ekselu" kada ste se zatekli u skučenom prostoru sa nekim ko vam je neverovatno privlačan. Ako vas užasno insisitirajući ritam „Polardovog" sintetičkog bubnja koji besomučno pumpa u svakom deliću pesme ne odbije odmah, onda posetite bilo koji ugledni sajt sa tekstovima pesama, zavalite se i razmišljajte o činjenici da ova pesma u stvari govori o ženi koja je zarobljena u vezi u kojoj će njen partner pozvoniti na njeno prokleto zvonce tek kada ona opere sudove. Jasno je da je on nekakav dinosaurus koji je rešen da polnu ravnopravnost unazadi nekoliko decenija jer odbija da navuče par gumenih rukavica i iscedi poslednje ostatke iz boce „ferija". I to vam je to: kućni poslovi ulaze u kadar, i poslednji tragovi fizičke požude se rastapaju i preobražavaju u par kaljavih gaća koje su ispale iz korpe za veš pre nego što su ušle u mašinu. Prljavi donji veš i ugnjetavanje zaista nisu preterano seksi.

MAURICE JOSHUA – I GOT A BIG DICK

Dobro, druže, niko ne voli hvalisavce. Za one od nas kojima kite nisu dovoljno velike, hvalisanje o tome na ploči će kod nas samo izazvati anksiozni napad i pre nego što smo skinuli farmerke.

ROTTERDAM TERROR CORPS – GOD IS A GABBER

Negde su nedavno, verovatno u časopisu New Scientist, objavljeni rezultati istraživanja koji su dokazali da je muzički stil „gaber" nešto najmanje seksi što je ljudski rod ikada stvorio na ovoj planeti, koji ima manje životinjske privlačnosti od Džajlsa Branderta, pite sa mesom i grada Strauda. Gaber može da bude zabavan prvih deset sekundi, kada tvoj ortak koji prati trendove zazume Jutjub na kućnoj žurci i pokida blu tut zvučnike pesmom Pump That Pussy, što navede domaćina da te tiho zamoli da prospeš ostatke piva u sudoperu pre nego što neprimetno odeš. Ali zamislite kakav to bolesnik može da pomisli da je ova pesma, koja je mešavina Fejtlesa i bas bubnja koji udara 160 puta u minutu i izaziva krvarenje iz nosa, seksi na bilo kakav način. Samo zamislite da ste ta osoba. Zamislite sav taj spid koji se skamenio između vaših usana i nosa. Zamislite trajno stanje trzave, prenaglašene paranoje u kojoj biste egzistirali. Zamislite škrgut zuba posle još jedne noći provedene u preslušavanju čitave diskografije Gaba Nejšna. A sada zamislite da ugledate takvu osobu u noćnom klubu i da poželite da je odvedete kući. sada pogledajte sebe u ogledalo. Ne možete, zar ne?

SWEDISH HOUSE MAFIA – DON'T WORRY CHILD

Verovatno bih poštovao svakog ko bi bio u stanju da održi i najmanju erekciju dok ova pesma svira, na isti način kao što bih poštovao nekoga ko je u stanju da se brzo i mirno otarasi leša posle neke smicalice koja je krenula po zlu, ili nekoga ko bi bio voljan da ispovraća zub koji je progutao. Ali moram da kažem i to da ne bih poželeo da imam seks sa takvom osobom.

Tekst preuzet sa Noisey.com