Reklame
Svaštara

​Tužna sudbina ženskog orgazma u muškom univerzumu

Ne mogu da poreknem da ne uživam tokom seksa, ali znam da bi moglo biti i bolje kad bi posvećenost bila obostrana.

pisao Dragana Nikoletic
14 Septembar 2015, 11:58am

Foto Flickr

Kažem ja pre neki dan mom partneru: „Juče smo S.., N.. i ja pričale o ženskom orgazmu". „Bože, o čemu vi žene trućate", odvrati mi on, koji moje telo uglavnom pipka u cilju sopstvenog sladostrašća, ne mari za moje erogene zone, stvar završi na brzaka... i vrati se da igra on-line preferans.

Doduše, kaže da iskreno žali što nikad nisam doživela vrhunac tokom snošaja, ali da se oko toga potrudi, iscima, hoće, boli ga „ona" stvar. Kad mu prikenjam da se sve vrti oko njega, brani se tvrdnjom – pa, i ti uživaš!

To je tačno, ne mogu da poreknem, ali znam da bi moglo biti i bolje kad bi posvećenost bila obostrana. Odakle znam, nemam pojma, jer u holivudskim filmovima toga nema, pornići su mi ultra-dosadni, s drugaricama o tome, do skoro, nikad nisam pričala. Ne mojom krivicom, već usled njihovog srama, to ostade tabu-tema. Neke od njih su tako ćutljive, da mogu da ih zamislim s krpom preko lica tokom seksa, kao u „Lepoti poroka" Živka Nikolića.

S drugovima jesam, ali ko bi u njihove priče verovao? Posebno sa jednim koji je sa svojom ženom imao više nego skromnu komunikaciju, ali je „trpanje" bilo više nego uspešno. Ponekad bi mu palo na pamet da ona folira, ali mu nešto iznutra, valjda, muški ponos, nije dozvoljavao da se na toj misli duže zadržava.

Pročitajte: Imam 23 godine i nikada nisam doživela orgazam

Moj primer je poseban, što opet ne znam sasvim sigurno, na osnovu navedenog. Nevinost sam izgubila rano, u četrnaestoj godini, uglavnom zato što se to već dogodilo mojoj „rivalki" u razredu, i zato što je ON to tražio.

Budući da tada nisam bila svesna svog tela, uglavnom sam bila kao klada, kao taraba sa rupom na kojoj piše „pi...". Žalosno! Potrajalo je to, brat-bratu, nekih šest meseci, verovatno sam mislila da će da me ostavi ako ne izađem u susret njegovim pretenzijama. Bio je stariji, dobar frajer – po mojim načelima, ali ne i po nazoru mog oca sa kojim sam, posle smrti majke, i netom posle „skidanja mraka", počela da živim.

U kući, do tada, maltene ni reči o seksu, a kamoli – orgazmu. Podozrevam da je majka volela da „ono" radi sa mojim ocem, ali su to međusobno zvali „jedenjem supice". Kakvi debili, greh na moju dušu i Bog da im dušu prosti.

Prvo čega se moj otac do'vatio, bio je – moj dnevnik. Iz njega je shvatio da „njegova devojčica" vodi dvostruki život. Sledile su zabrane viđanja sa onim frajerom, protuvom, po očevom poimanju. Pala sam u depresiju i ugojila se nekih dvadesetak kilograma.

Dakle, bila sam debela, ali željna ljubavi, željna da budem poželjna. Da bih to, kao, iskusila, dovlačila sam muškarce u krevet, kad god bi maćeha i otac zapalili u vikendicu. Postala sam promiskuitetna. Veliku ulogu u tome imao je alkohol.

Koliko, govori jedna anegdota, ili, više, elegija. Probudim se jedne noći, nakon pijanke, napipam nešto dlakavo ispod pokrivača, tik do svoje noge. Bože, ko li je sad ovaj, pomislim užasnuto, i onda shvatim da sam zaspala pored plišanog medveda. Slatko se nasmejah, ali je gorčina ostala.

U tom moru (takođe – pijanih) mladića, bio je jedan u koga sam se baš zaljubila. Slučaj je hteo da ja njemu budem prva, ali i da tokom jednog od „vođenja ljubavi", doživim „top" polnog zanosa. Jednom se, doduše, desilo i da sam tokom seksa zaspala.

Posle opet ništa, iako sam mnogima davala šansu. U međuvremenu sam otkrila čari masturbacije, što opet, ni sa kim nisam mogla da podelim.

Onda je sve to postalo zamorno, taj niz frajera čijih sam se lica jedva sećala, a kamoli imena. Tad je bilo u modi da posle fajronta na Akademiji pokupiš nekog s kim si te noći očijukala. Praznina, kao takva, tuga pregolema, orgazam, misaona imenica.

E, onda se spanđah sa bivšim mužem. Njemu seks nije bio prioritetan, već šljokanje. Naše trte-mrte, hopa-cupa, uđi-izađi postalo je sve ređe s vremenom. Da ne grešim dušu, izvestan uticaj imala je i bolest što je fasovah usled raskalašnih devojačkih navika.

To s nama je bilo baš ozbiljno, pa se venčasmo u crkvi. A to s verom sam shvatala još ozbiljnije, pa sam se i ispovedala. Tad mi sveštenik otkri ono što sam i ranije znala, da je crkva protivnik (i muškog, i ženskog) onanisanja. Revnosna, kakva sam bila, prihvatih uputstvo, te je moja „ženskost" posve otvrdla. Podrazumeva se da o istom nikom nisam zborila, što od blama, što od odanosti (bivšem) mužu.

Sve sam aspiracije potisnula, dok se nisam odljubila. I počela da švrljam. U tom švrljanju, istina, kratkom, naleteh na aktuelnog partnera. Otvori mi se univerzum erotskih odnosa. Ali, bez svršavanja, rezervisanog za ručnu obradu kojoj se, konačno, i na svoju srečću, vratih.

Sad, u jesen svog života, nalazim hrabrosti da tu i tamo neku priupitam kako ona stoji sa tim stvarima. Mnoge i dalje ne smem, koje se udrvene na „s" od „seksa". Jedino sa tom S... i N... mogu da izistinski proćaskam i čujem različita iskustva.

__________________________________________________________________

Južnokorejska industrija ljubavi

__________________________________________________________________

Obe putene, bez predrasuda, zgodne, lepe (manje-više) mlade, ali ne dele isti doživljaj pri polnom odnosu. Prva nema problema sa orgazmom, druga naučno i iz prakse tvrdi da „klimaks" ima isključive veze sa klitorisom (samo kad bi znali koliko me je sramota dok ispisujem ove reči!). Ova, takođe, insistira da je tačka „G" – priča za malu (žensku) decu.

Njena erotska prošlost takođe potvrđuje nešto što mi je poznato: da većina muškaraca ne mari za oralno obrađivanje partnerke, što se, u obrnutom slučaju, podrazumeva. Nekima moraš da guraš glavu dole, kaže, a oni se mršte, gade...

Ona prva, opet, suprotno, nailazi na tipove koji u tome uživaju. Međutim, nju to naročito ne zanima, preferira obrnute situacije. „Tebi je lako, ti svršavaš i onako", kažemo joj, a ona se smeška. Zgodna, lepa, mlada, bez predrasuda, i, verovatno, primamljivih genitalija.

Naravno da nije sve u osetljivosti spolovila, kažu na internetu. Nije ni do anatomije, naklonjenije muškarcima. Žene misle na kuvanje, pranje, peglanje... dok izvršavaju „bračne dužnosti" ili sprovode aktivnosti njima manje bitne, nego njihovim partnerima. „Tačno je, ima žena koje usrećuje sreća njihovih muškaraca", ne vidi ništa loše u tome ta moja mlada, lepa, zgodna drugarica (pa posle ode da nekog „isprca").

Nekima, opet, fali samopouzdanje, tvrde na forumima. Smeta im višak kilograma, oklembešene sise, smatraju da su neuke u krevetu. I to se ne da ukloniti ubeđivanjem partnera da je „sa njom sve u redu", ili trapavijem „da je voli i takvu". Ljubav prema svome telu formira se na drugim nivoima.

Nekima to, navodno, nije bitno, do god je ljubavi i razumevanja. Neke se zadovoljavaju, pod raznim „nickovima", klitorisnim orgazmima. Neke, opet, polude, kad čuju tuđe priče o višestrukim svršavanjima. Neke lažu, na internetu, i u krevetu. Prema nekim istraživanjima, veli jedan muški magazin, čak 70% žena bar jednom odglumi da je u potpunosti zadovoljena. Grče se, kriče i uzdišu, baš kako su videle na TV-u u kasnim terminima. Zašto, da ih čovek pita?

Foto Flickr

To ne obrađuje taj muški magazin, već znake koji otkrivaju da li žena laže ili ne laže. „Oseti da li joj se klitoris smanjio, kakvi su joj otkucaji srca, vidi da li su joj usmine crvene, da li se oznojila", i druge gluposti koje malo kome, u tom času, padaju na pamet.

Drugi magazini objašnjavaju da se muškarci osećaju „kao da su dobili unapređenje" kad dovedu ženu do ekstaze. Daleko više uživaju u njenom povišenom glasu ovom prilikom, nego uobičajenima – kad ne operu noge, kad razbacaju stvari, zaborave da nešto obave, kažu oni dalje. Vrhunac je kretenizam po kome "muškarci vole da svoje devojke učine srećnim, te ih često obraduju ponekim poklonom, zanimljivom sitnicom ili romantičnom porukom. A, orgazam je od svega toga najjeftiniji i donosi najveći užitak".

Mogu kol'ko hoću da rovarim po internetu, opet neću znati koji je moj problem. Nedovršen ručak, oklembešene sise, bes što bi hteo da prođe jeftinije? Da li je kriva moja anatomija? Slutim da je koren svega negde dublje, u detinjstvu, pogrešnom, patrijarhalnom vaspitanju gde je muškarac taj koji treba da bude zadovoljan. Ili, još dublje, u prauverenju da nisam dovoljno voljena.

Uostalom, i sad mislim šta bi rekao moj pokojni otac da, nekim čudom, ovo pročita.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Seks
Vice Blog
fenomeni
Masturbacija
Žene
Muškarci
ženska ejakulacija
Orgazam