Mark Pointu će provesti 60 dana u izolaciji u ukletom svetioniku

Mark Pointu se sprema da provede 60 dana u izolaciji, na jednom od najstrašnijih mesta u Francuskoj: na ozloglašenom svetioniku u Teveneku na negostoljubivom ostrvu, u blizini Poan du Ra u Bretanji, mestu sa veoma mračnom reputaciju. Pošto se mestu veoma teško prilazi i ljudi se utronjaju na sam pomen svetionika, niko se nije usudio da živi tamo od 1910. godine.

Svetionik je počeo sa radom još davne 1875. godine i imao je 23 čuvara. Anri Gezenek je prvi čovek koji je živeo tamo i, očekivano, bio je prvi koji je potpuno poludeo tamo. Do dana današnjeg, legenda i dalje živi. Priče o čuvarima koji su poludeli, ljudi koji sumnjivo umiru nabadajući se na noževe, deca koja umiru i naravno, duhovi. Na mnogo načina ovaj svetionik opravdava naziv "Pakao nad paklom", kako su ga nazvali.

Marko Pointu dobro poznaje svetionike širom Francuske. Pre 13 godina, osnovao je Nacionalno udruženje za očuvanje svetionika, sa namerom da ih spasi od zaborava, a država mu je 2011. godine obezbedila dozvolu da ode i renovira Tevenek. Cilj je bio da ga na kraju pretvori u umetničko prebivalište.

Ove godine, da bi proslavio 140 godina od podizanja svetionika i kako bi istakao njegov značaj, Mark je odlučio da će provesti 60 dana u izolaciji u njemu. Projekat se zove Svetlo Teveneka i omogućen je zahvaljujući donacijama raznih ljudi. Nazvao sam Marka da ga priupitam zašto se izlaže tom hororu.

VICE: Kako se osećaš pred odlazak na dva meseca u svetionik za koji ljudi govore da je uklet?

Marc: Pripremam se već duže vreme. Plovio sam dosta, ali ovo će mi biti prvi duži period u svetioniku. Provodio sam nekada duže periode na moru sa posadom, što je verovatno i teže jer ne misliš samo na sebe, već se brineš i za druge ljude.

Zašto bi tamo proveo 60 dana sam? Zar nije usamljenost i razlog zbog kojeg su svi čuvari svetionika poludeli?

Pa o tome se i radi. Samoća je tradicija čuvara Teveneka. Između 1874. i 1910. godine, morali su da traže novog čuvara svake godine. Niko nije mogao da izdrži duže od dvanaest meseci. Ali to je bilo drugo vreme. Nisi mogao da komuniciraš sa ostatkom sveta. Jedino sa pticama. Meni će biti mnogo lakše jer ću biti u kontaktu i sa medijima, ali i mojim udruženjem sve vreme.

PROČITAJTE: Poslednji piratski radio u Srbiji

Da li je svetionik opremljen za život?

Ne, uopšte. Nema nameštaja, potpuno je napušten. Poneću sa sobom ponešto: krevet, sto, stolicu, hranu i nešto na čemu ću da pišem. Pretpostavljam da će suštini biti kao da sam u zatvoru. Svetionik radi automatski, tako da ništa neću morati da podešavam. Nema vode, električne energije, niti grejanja. Trebalo bi bogatstvo da se to mesto sredi. Zato i pokušavamo da skupimo što više donacija od ljudi za ovaj projekat.

Cilj vašeg udruženja je ljude upoznate sa napuštenim svetionicima? Da li je i država uključena u to?

Ne. Ne postoji podrška države. Tu i tamo promene po koju sijalicu. Što je veoma čudno - ta svetla se koriste svake noći, a niko ništa ne čini da ih održava.

Da li se plašiš da nećeš izdržati 60 dana?

Učinićemo sve što možemo da sve protekne kako treba. Svestan sam da mogu da se suočim sa medicinskim, ali i psihičkim problemima. Ali ako se nešto dogodi, sve što treba da uradim jeste da nekoga nazovem i helikopter će biti tu za 15 minuta. Ljudi ne umiru na Teveneku kao što je naviknuto. U dobroj sam formi i ne bi trebalo da krene po zlu.

Zašto postoji toliko priča o Teveneku?

Pre nego što je postao svetionik, Tevenek je bio rezidencija Ankou (personifikaciji smrti u legendama Bretanje). Kada plovite ka Raz de Sejnu bez motora, morska struja će vas odvesti direktno u Tevenek. Tamo je preminulo mnogo mornara i tako je stečena ta reputacija. Kada je država izgradila svetionik tamo, poslali su ljude da žive u samoći, što i nije bila dobra ideja. Oluje su podizale talase više od kuća i uništavale ih čak tri puta u sto godina. Na svu sreću, stvari su drugačije ovih dana.

I, da li veruješ u duhove?

Ne. Ali poštujem uverenja drugih ljudi tako da ne želim ništa da isključim kao mogućnost. Ali šta je uopšte duh? Da li je to neka lutajuća duša ili personifikacija samoće? Ko zna? U svakom slučaju, ako upoznam nekog duha, pokušaću da se uslikam sa njim.

Hvala.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu