vesti

Beograd na vodi poplavio fudbalski klub

Kako su i zašto, uz pratnju pripadnika Žandarmerije, bageri ove jeseni rušili jedan od najstarijih fudbalskih klubova u Beogradu.

pisao Marko Grujic
25 Novembar 2014, 12:02pm

Kada se pojavio, mislio sam da je projekat Beograd na vodi samo režimska mašta. Međutim, sudbina jednog malog fudbalskog kluba koji je osnovan 1924. godine uverila me je da će Beograd na vodi zaista početi da se realizuje, a da je zbog njega FK Železničar iz Bare Venecije na svoj jubilej praktično nestao sa Savskog venca kao da nije postojao. Najgore u celoj priči je što nikoga ne interesuje, ili ne sme da interesuje, kako je nestao klub koji su pre tačno devedeset godina osnovali radnici Železnice Srbije.

Ovaj projekat od "nacionalnog značaja" od starta prati niz nelogičnosti i nepoznatih. Investitori, navodno, postoje, iako solarnu parolu "pare na sunce" još niko nije ispoštovao, posao je dodeljen bez tendera, urbanistički projekat se menjao i prilagođavao u trku. Vlast je jasno stala u interes privatnog kapitala sklopivši dil čiji je sadržaj potpuno netransparentan

​Beograd na vodi je podeljen u tri faze. U prvoj će se graditi najkomercijalniji delovi projekta za investitora - šoping mol i hotel. Malo je onih koji će reći da ne žele da se Beograd razvija i da se u njemu bolje živi naravno, ali po kojoj ceni? Takođe, garancije da će priobalje Save zaista jednog dana izgledati kao na čuvenoj maketi realno ne postoje.

​U prevodu, javna rasprava i mišljenje onih koji nisu deo establišmenta su nebitni, a razvoj najatraktivnijeg dela Beograda ostavlja se na milost i nemilost privatnog investitora.


​Pogled sa Gazele ka nekadašnjem stadionu i terenu Železničara

Ako ste u protekla dva meseca prolazili preko Gazele, mogli ste da primetite da stadion i teren Železničara iz Bare Venecije više ne postoje. Odnosno, pre ste mogli da ne primetite taj detalj, jer skoro niko nije našao za shodno da se ozbiljnije pozabavi ovom tematikom. Beograd na vodi je projekat od nacionalnog značaja i jedan klub iz Beogradske zone (četvrta liga) deluje prilično nebitno ako se ispreči na tom putu. I da zanemarimo da je to verovatno tačno, i da zaboravimo lokalne heroje koji će izgoreti pred 300 navijača onako kao što polovina naših reprezentativaca neće ni za grb Srbije, da li sve mora da se rešava silom?​

Jer, demonstracija sile je termin koji najbolje oslikava pomenutu situaciju. Tribine i ogradu su već počistili bageri, golovi su isečeni uprkos ugovorima koje mi je pokazao predsednik FK Železničar Zoran Bašanović. A u njima piše da su zemljište sa pravom korišćenja Železnice Srbije ustupile popularnom Želji i klupska zgrada je preneta kao nepokretnost u vlasništvo kluba. Međutim, podaci iz katastra se ne podudaraju: tamo piše da je i ona u vlasništvu Železnice. Žalba na upis pogrešnog vlasništva je prihvaćena i sad se čeka sudska procena.

- Klupsku zgradu nam je ustupila država SFRJ 1991, i to je potvrđeno u APR registru 2012. Imovina i tribine su validirane u vlasništvu kluba, i to su odobrili Ministarstvo sporta i Sportski savez Srbije. Nikom nije jasno kako je neko 2008. godine to zemljište pripisao Železnici, što se saznalo tek kada je pokrenut projekat Beograd na vodi, objašnjava mi Bašanović pokazujući papire koji dokazuju njegove tvrdnje.


​Mesto na kojem je do skoro bila tribina

Uprkos validnoj papirologiji o korišćenju zemljišta kluba, žalbe su redom odbijane ili ostavljane bez odgovora. A retki odgovori stizali su kasno da bi zaustavili bagere i bonseke.

Ko razume, svaka mu čast: iako je javno preduzeće Železnice Srbije zatražilo legalizaciju bespravno izgrađenih objekata na parceli stadiona kao što su tribina i ograda, pošto ih je krajem 1990-ih sufinansiralo, oni su srušeni 4. septembra ove godine.

- Dok su mlađe kategorije imale trening, u prisustvu dvadesetak kombija Žandarmerije, koja je, valjda, očekivala nekakav otpor, i sa nekoliko bagera i buldožera, počišćena je cela tribina. Da su nam barem rekli kakav je plan za nas i kakvo rešenje imaju, nego su samo došli i srušili tribinu. Ogradu su razmontirali, isekli golove", priča Bašanović.

Kada sam došao na sada već bivši stadion, pomislio sam da sam zalutao na deponiju. Ipak, ogromna rezultatska tabla stajala je ispred mene uverivši me da sam na pravom mestu: Železničar – Gosti 2:1.

- Niko ne zna kako ćemo i gde da se takmičimo od januara. Prijatelji kluba su nam pomogli da nastavimo sa takmičenjem, ali niko ne zna dokle će ovo da traje", priznaje Bašanović.


​Klupske prostorije oko kojih se takođe vodi postupak

Bašanović je i sam bivši fudbaler, lokal-patriota, bivši momak iz kraja. Kaže, ne dam da to tako prođe, i potpuno ga razumem. Fudbalske priče rađaju se po ovakvim terenima, pa tek onda ide komercijala, Zvezda ili Partizan. U ovom trenutku, čak 120 dečaka ne zna gde će šutirati loptu od januara. Klinci koji su u betonskoj džungli uspeli da se sklone sa ulice, a sada će možda ponovo biti u opasnosti da se vrate blejanju, jer u kraju više nemaju izbora. Klub je praktično u limbu i nastupa na terenu komšija FK Brodarac, a životna ironija nalaže da su do skoro bili prvi na tabeli u zoni. Mlađe kategorije igraju na terenu Lokomotive iz Makiša.

I pored ogorčenosti, Bašanović je spreman na punu saradnju kako bi se za klub pronašlo najbolje rešenje. Priliku sa druge strane nije dobio, a ni empatiju onih koji bi morali da reaguju. Ne mogu a da se ne čudim izostanku odgovora Fudbalskog saveza Beograda i Srbije, iako su im se iz kluba obratili za pomoć.

- Nikakav odgovor nismo dobili. Jedino što jesmo, a i to smo odbili, jeste jednokratna pomoć od 30.000 dinara, a nama su na mesečnom nivou troškovi 250.000. Čak su se oni naljutili na nas zbog toga, kažu mi u klubu.

Srušen je i magacinski prostor ispod tribine koji je klub izdavao da bi preživeo. To, kao i parking koji je ustupan Lastinim autobusima, bili su glavni finansijski izvori kluba. Bašanović kaže da je pre rušenja, klub Fudbalskom savezu Beograda uplatio kotizacije i takse za takmičenje u Beogradskoj zoni.

- Obraćali smo se i opštini Savski venac, ali svuda smo naišli na arogantan stav i potpunu medijsku blokadu. Njih ne interesuju papiri. Tvrdimo da nam nije uručeno rešenje o rušenju. Sečenje stativa je izvršila gradska inspekcija bez ikakvog rešenja, kaže Bašanović.

Da ne bih kao fudbalski romantik slepo zastupao stranu slabijeg i ugnjetavanog – zar je uopšte zanimljivo navijati za jače? – otišao sam u opštinu Savski venac kod načelnika odeljenja za inspekcijske poslove Jovana Grbavca. Za pomenutog gospodina nema ničeg spornog sa pravne strane, jer su Železnice Srbije upisane u katastar kao vlasnik stadiona i svih objekata.

- FK Železničar je podneo zahtev za legalizaciju i on je odbijen. Nisu mogli da dokažu pravo na zemljište i doneto je rešenje da se sruše tribine i betonska ograda, kao bespravno izgrađeni. Mi smo im (klubu) dostavili to rešenje, a to da li su ga primili, to ne mogu reći... Mislim da nisu ozbiljno shvatili da to zaista može da se desi", objašnjava mi Grbavac.

Iako sam pred načelnika inspekcije izneo iste papire koje su mi ustupili iz Železničara, kao jedini merodavni dokaz uzima se ono što piše u katastru, kaže. Isti taj katastar koji je kasnije prihvatio žalbu za vlasništvo nad klupskom zgradom koja se vodi pod parcelom 1570.

- Kada god smo u dilemi, mi uzimamo za dokaz ono što nesporno piše u katastru. Ja uopšte ne gledam te ugovore, znamo svi šta se dešavalo devedesetih godina u Srbiji. Mi se bavimo stanjem na koga se objekat vodi i da li on postoji u katastru, potvrđuje Grbavac. Za inspekciju je nesporno da su tribine izgrađene bez dozvole.

- Mi smo taj objekat uklonili. Oni su fudbalski klub koji koristi imovinu javnog preduzeća, koja je izgrađena bez građevinske dozvole i za nas u ovom slučaju ništa nije sporno, mi smo samo izvršitelji zakona o legalizaciji. Naša inspekcija donosi rešenja koja je obavezna da sprovodi po zakonu. Tamo i dalje stoji klupska prostorija, i ona će tek biti predmet rasprave ", kategoričan je načelnik inspekcije.


​Jedna od mnogobrojnih žalbi​

Ako je trebalo, po zakonu, ukloniti tribine i ogradu, zašto Železničar nije mogao da nastavi da se takmiči bez njih, pitam. Sad se u priču uključuje i grad, štiteći interes sopstvenog projekta Beograd na vodi. Naime, sečenje stativa i golova izvršila je gradska inspekcija.

- Nisu mogli da nastave da se takmiče bez tribina i ograde jer su imali drugi zahtev za legalizaciju koji je vodio grad zbog veličine objekta... Odbijeni su, pa su gradski inspektori isekli golove, kaže načelnik.

Prema njegovim podacima, inspekcija je još u maju donela prvo rešenje o odbijanju legalizacije, a klub je uložio žalbu tek po dobijenom rešenju o rušenju 19. avgusta koja je odbijena.

- Kada je 1. septembra donet zaključak o izvršenju, reagovali smo u skladu sa zakonom. Mi uopšte nismo sporili postojanje kluba i njihovo igranje, ali ovde je pravna stvar jasna", tvrdi načelnik Grbavac i kaže da uklanjanje objekta nema veze sa projektom Beograd na vodi.

- Mi vodimo i druge zahteve za legalizaciju, ali je zbog tog projekta FK Železničar došao prvi na red. Projekat je u toku pa se mi težišno time bavimo. Uklonili smo mnogo objekata na toj lokaciji.

Pored tribina Železničara, inspekcija Savskog venca je krajem oktobra uklonila još dva objekta, za koje "neka firma tvrdi da su u njenom vlasništvu, a u katastru piše da su oni u vlasništvu Železnice Srbije".

- Znači neko je nekom nešto prodao. Pre notara, tu je bilo mnogo prostora za malverzaciju i zato smo sada u toj situaciji da imamo mnogo problema sa nelegalnim objektima, zaključuje načelnik Grbavac.

Da bih razmrsio priču, pokušao sam da stupim u kontakt i sa Železnicama Srbije, kako bih definitivno rešio slučaj – ko je mogao tek tako da se odrekne zemljišta javnog preduzeća u korist kluba i kako? Međutim, uprkos mojim naporima da čujem treću stranu i sklopim slagalicu do kraja, ostao sam bez odgovora, iako mi je u dva navrata rečeno da ću dobiti povratnu reakciju.

To se nije desilo, a meni je jedino preostalo da razmislim – šta je sledeće? Da li treba da proveravam papire sopstvene kuće? I šta ako se moj dom jednog dana nađe na lokaciji projekta od nacionalnog značaja? Da li ću posećivati katastar češće nego lekara, u strahu da će se nešto promeniti mimo mog znanja? Znaju u Železničaru da su tu bitku izgubili, ali su odlučili da se ne predaju bez borbe i igraju utakmicu do poslednjeg minuta, bez obzira što sa druge strane imaju nadmoćnijeg rivala i bez obzira što je krajnji ishod već poznat, dokazavši da možda jesu mali klub, ali su ekipa velikog srca.