Ukrštanje zečeva, mačke na heroinu: tajni svet mladih veterinara

Mnogi koji su rođeni posle 1985. godine sanjali su da postanu veterinari kad porastu zbog TV serije Životinjska bolnica, ali i da neprestano mumlaju muzičku temu dok šetaju po kući. Slike Rolfa Harisa kako plače zbog psa Flosa ostavljaju gorak ukus u ustima pošto je prava bolnica u kojoj je snimana serija zatvorena jer nije bilo donatora koji bi je održali u životu. Kako izgleda svakodnevica onih koji su ispunili san da postanu veterinari?

Svet veterinara nije onakav kakav ga mnogi zamišljaju - ne ližu vam lice debeljuškasti štenci labradora dok pokušavate da im izmerite temperaturu. Nakon pet godina studiranja i prakse, novopečeni veterinari se odmah nađu u situaciji gde se od njih očekuje da budu stručnjaci za kardiologiju, radiologiju, ultrazvuk i hirurgiju - kao i da znaju sve o svakoj životinji koju im spuste na sto.

Razgovarali smo sa dva veterinara, Lorom, 28-godišnjakinjom koja radi kod veterinara privatnika u Londonu, i 23-godišnjim Markom, koji je tek diplomirao i radi u veterinarskoj hirurškoj ordinaciji u jugoistočnoj Engleskoj. Otkrili su nam kako je kastrirati pse, brinuti o mladuncima zečeva i mačkama koje su na heroinu.

Eutanazija životinja je emotivno minsko polje

Mnogi veterinari biraju ovaj posao jer vole životinje, ali u stvarnom životu, ovo zanimanje nosi i pakao njihovog ubijanja. Lora uspava bar jednog pacijenta dnevno. "Prošle godine sam u deset dana morala da uspavam 26 životinja i to mi je veoma teško palo", rekla nam je. Često su klijenti stariji ljudi koji su kupili životinju da bi ublažili bol zbog gubitka bračnog partnera. "Kada morate da uspavate psa, veoma je teško, jer vidite da je to njihova jedina veza sa bračnim partnerom. To me ubija."

Veterinar može i da izgubi kontrolu. "Dok sam radila u jednom engleskom gradu na obali, otišla sam kod klijenta kući jer je trebalo da uspavam njihovog goniča. Tamo je bila i grupa ljudi u lovačkim prslucima i svi su postali vrlo agresivna kada su videli da nosimo mrtvog psa u rukama dok njegov vlasnik plače. Nasrnuli su na nas, vičući i pitajući šta smo uradili."

Ni proces eutanazije ne ide uvek planiranim putem. "Moj kolega je pokušao da uspava gusku, ali mu je trebalo tri puta da to obavi. Svaki put je povećavao dozu, ali kad god bi prišao, guska je još bila živa i pokušavala da ga ujede."

Ima mnogo interseks zečeva

Lora kaže da su interseks zečevi normalna pojava. "Pre neki dan sam naišla na zeca hermafrodita. Kada sam počela sterilizaciju, našla sam i penis, ali ne i testise. Imala je jedan jajnik, ali ne i matericu", rekla je. "To je zbog nekontrolisanog ukrštanja. Ako uđete u pet šop, naići ćete na stotine zečeva koji se jebu međusobno - braća i sestre, majke i sinovi."

Veterinari nisu bogati

Jedna od najvećih zabluda ovog posla je da su veterinari puni love. Plata početnika je niska, a zarada daleko. "Ljudi misle da vozimo besna kola i da muzemo ljude za novac, i to je zaista frustrirajuće jer mi samo želimo da pomognemo", rekao mi je Mark. "Imam 23 godine i živim sa roditeljima."

Lora objašnjava da pored toga što im smena traje 12 sati, stalno moraju da dežuraju. "Često nas zovu noću, psima se okrene želudac a to znači najmanje tri sata operacije. Desi se da budete budni celu noć, a da se svejedno pojavite ujutru na poslu."

Ljudi su jako vezani za životinjska muda

Sterilizacija i kastracija su ključni u sprečavanju širenja bolesti i prevencije razmnožavanja, ali su neki vlasnici previše vezani za muda njihovih pasa. "Ljudi često dolaze, naročito muškarci, i iz nekog razloga se vežu za testise njihovih ljubimaca. Preboli to, jebote", kaže Lora. "Postoje hiljade mačaka i pasa u azilima na koje trošimo novac jer nisu planski došli na svet. Da ne kastriramo ove ljubimce, samo bismo povećali broj tih neudomljenih životinja."

"Često kažu 'Ali ne želim da ih kastrirate'. Zašto? Da bi mu gledali muda svaki dan? Pas ne mari za svoje testise, njega šibaju hormoni", kaže Lora. "Radila sam u američkoj bolnici gde su nudili proteze testisa, samo zato što su ljudi bili opsednuti psećim mudima. Okej, razumem da im to malo promeni ličnost, ali barem neće pretrčavati put da bi kresnuo ženku na drugoj stranie ulice."

I šta se na kraju dogodi sa odsečenim testisima? "Imamo kantu za to. Ali ne pravimo od njih kobasice, ako ste na to mislili."

Farme pasa su loše

Svet ukrštanja rasa može biti vrlo surov - ali će se taj biznis širiti zbog svakodnevne potražnje za novim rasama. Mnoge kuje imaju problem sa okotom jer su im karlice male, zbog čega obično moraju da ih operišu carskim rezom. "Ne kupujte štence sa farmi pasa. Mislite da spasavate psa, ali time samo pomažete tim ljudima da nastave sa ukrštanjem rasa koje su nespojive", kaže Mark.

Čak i kada radite sa licenciranim uzgajivačima, to može da bude problem. "Hranite psića koji košta hiljade evra, a on će služiti samo za ukras", objašnjava Lora. "Jednom su moju koleginicu optužili da je ukrala tek rođeno štene iz materice zbog para, ali hajde razmislite, gde će ga sakriti? U džep?"

Životinje mogu da se naduvaju kao i ljudi

Ketamin se često koristi za mačiju anesteziju, i jadničci ponekad imaju loš trip zbog toga - ne baš najgori, ali dovoljno ružan da im ubrza rad srca dok odskaču od zida. Lora je jednom spasila mačku koja je pronašla zalihu heroina njenog vlasnika i polizala je celu. "Dala sam joj nalokson, drogu koja se koristi da poništi efekat overdoziranja opijatima, i preživela je."

Pseći stomak je veoma čudno mesto

"Veći deo mog posla čini pseća glupost", tvrdi Lora. "Redovno imam operacije da spasim život psima koji su nešto progutali - čarape, pantalone, čaše jogurta. Jednom sam pronašla kamen koji je izgledao kao da je mahovina preko njega. Kada sam ga pokazala vlasniku, zagrizao ga je jer je mislio da je paket hašiša. Nije bio opran. Veterinarska sestra pored mene se ispovraćala kada je to videla."