Svaštara

Kakvi su praznici kada odlučite da ih provedete sami?

Pitali smo ljude da nam ispričaju priče o usamljenim prazničnim proslavama.

pisao Hazel Sheffield
26 Decembar 2016, 7:38am

Ilustracije: Ella Strickland de Souza

Ako nas humanitarne božićne reklame nečemu uče, to je da je to zajeban period u godini za samovanje. Mislite na bedne i siromašne, kažu, na beskućnike na hladnoći, starije ljude bez prijatelja i porodice sa kojom bi ga proveli, na izbeglice u kampovima širom Evrope.

Niko ko je mlad, uspešan i zdrav ne bi trebalo sam da provede novogodišnje praznike. Robne kuće i supermarketi svetle od fotografija porodica koje posmatraju pse na trampolinama i prijatelja na žurci na Islandu. Decembar je mesec borbenog konvencionalizma. Dok je reklamna industrija ojačala versku raznolikost, istopolne veze i veganstvo, postoji pravi način da se proslavi praznici – i to izgleda kao film Ričarda Kertisa.

Ali šta ako odlučite da se prema Novoj godini ili Božiću odnositi kao prema još jednom mizernom danu? Pitali smo ljude koji, iz različitih razloga, odlučuju da praznike provedu sami da biste videli kako to izgleda.

Proslava singl statusa

Obožavala sam da idem na sever na okupljanje sa porodicom i prijateljima. Ali onda sam se razvela, a zatim prošla kroz još jedan težak raskid u periodu kada su se svi oko mene skrasili. Zadnji put kada sam otišla kući, nikoga nije bilo tamo.

Ne postoji bolji dokaz da ste promašili život od onog kada za Božić dođete kući razvedeni i bez dece.

Tako da sam sledeće godine rešila da ostanem sama u Londonu. Ljudi su nastavili da me pozivaju kod njih, kao da sam do guše u depresiji, ali bila sam zapravo uzbuđena. Uzela sam svu hranu koju volim, a ujutru sam otišla u šetnju. Pozvala sam porodicu, a onda sam se vratila kući i lagano spremala večeru slušajući Frenka Sinatru. Osetila sam se spokojno, baš onako kako sam želela da se osećam.

Mislim da je bitno znati da veliki događaji poput Nove godine, Božića i rođendana mogu da se provedu drugačije. Božić je postao podsetnik koliko iskreno živim svoj život, a ne pokušavam da budem nešto što drugi očekuju od mene da budem ili da poštujem nekakvu konvencionalnost i tradiciju.

Laura, Remsgejt

Mladi doktor

Radim za Badnje veče i Božić. Živim u dvokrevetnom stanu u Voksalu sa cimerom, ali on ide kući za praznike, tako da ću biti sam kada se vratim kući.

Zdravstveni zavod je ranije organizovao večeru na odeljenjima. U kantini bi se spremila hrana koja je bila besplatna za čitavo osoblje. Čak je bilo priče da se pozovu hirurzi koji bi instrumentima isekli ćurku. Ali zbog situacije sa srezanim budžetom, vremenom se odustalo od te ideje.

Nikada mi nije bilo teško da radim noću i za praznike, jer nekako se oraspoložiš kada si zajedno sa ljudima, baš se vežete. Ali sada imamo taj ugovor pred nama zbog koga ljudi počinju da mrze ovakve stvari. Nije dovoljno samo da smo zajedno, već je potrebno nešto više. Dakle, ove godine sam zapravo dosta ogorčen.

Kris, London

Otpadnik u porodici

U mojoj kući se nikada nije slavio Božić, kao ni rođendan. Moja majka je u Jehovinim svedocima, a otac je u Americi. Napustio sam kuću kada sam imao trinaest godina i proveo sam mnoge praznike sam proveo sam. Ja sam otpadnik u porodici jer sam kvir, a moja baka je druga otpadnica jer je stara, tako da sam poslednjih par Božića proveo sa njom.

Pomaže kada svesno znate šta želite da izvučete iz Novogodišnjih praznika, bez obzira što je to isforsirana situacija sa mnogo pritiska. Pravio sam avanture od tog praznika – odsedao bih u hotelu ili putovao negde. Jedne godine sam u Glazgovu umalo zapalio hotel jer sam ostavio sveće da gore. Onda sam otišao na misiju da pronađem brdske krave, jer sam zaključio da će mi to ulepšati Božić.

Ljudi ne žele, ali često uzimaju zdravo za gotovo velike porodice i kupovinu poklona. Postoji pretpostavka da ako imaš oca i majku, oni su finansijski stabilni. Mnogi ljudi se ne bi složili s tim.

Čarli, Bristol

Usamljeni mamurluk

Jedne godine, oba roditelja su otputovala sa partnerima za Božić, a brat je otišao kod prijatelja, pa sam ostao sam. Poslednja tri Božića sam proveo sa bivšom devojkom. Ko god da me je pitao šta ću da radim za Božić, rekao bih mu da idem kod keve, jer nisam želeo nikakvo sažaljenje ili neočekivane pozive.

Proveo sam Badnje veče u gradu sa prijateljima, što je zapravo bilo jako zabavno. Došao sam kući oko 4 ujutru i rešio da otvorim poklone pre odlaska u krevet. Otvaranje poklona je porodična ceremonija, a ja sam sada imao osećaj kako nemam šta da radim, pa sam ostao do kasno, pušio i popio pola litra viskija.

Osećao sam se posrano sledećeg jutra – ne toliko mamuran, koliko razočaran. Probudio sam se tek kasnije popodne, ali onda sam pomislio "jebeš ga" i ostao u krevetu. Ne znam šta mi se dogodilo, pa sam doveo sebe u  to stanje sa trideset godina, poptuno sam za Božić.

Od tada svaki Božić provodim sa ćaletom. Napijemo se i raspravljamo o politici sa starijim članovima porodice. Lepo je, ali meni deluje potpuno bespotrebno – forisirano veselje. Mada se radujem prijateljima koji za praznike dođu kući, to je super.

Skot, Piterborou