Nostalgija i lepota starih frizerskih salona u Beogradu

sve fotografije: Marija Strajnić

Nekada su berberi u svojim salonima pored šišanja i brijanja vadili zube i čak obavljali hirurške zahvate. Nakon brijanja brade, mogli ste da se odlučite za uslugu puštanja krvi, tretman pijavicama ili klistir. Ako ne verujete u ovakvu "krvavu" istoriju starih berbernica, samo se prisetite prepoznatljivog crveno-belog spiralnog stuba koji se obrtao pred starim radnjama, a zapravo je imitacija krvavih belih peškira koji su se sušili na vetru.

Stari beogradski frizeri su svoj zanat izučavali u prepoznatljivim radnjama u koje danas više ne ulaze mlade kalfe već samo poneka stara mušterija koja je navikla na višedecenijski neizmenjeni ambijent.

Frizerski salon "CD"

vlasnik: Dragica Cvetanović

- Salon je 1972. godine osnovao moj pokojni muž Dragan Cvitanović, ali je i ranije u istom prostoru bila frizerska radnja. Kada smo moj muž i ja ušli ovde, u uglu je samo bila bubnjara na kojoj se grejala voda za brijanje, morali smo sve sami da opremimo.

- Ove stolice koje i danas stoje su japanske, kupljene 78' ili 79' godine, a pre toga smo imali stare drvene koje smo poklonili Narodnom pozorištu.

- Naš salon su u zlatno vreme zvali Mali Tanjug jer su stalne mušterije bili novinari Politike, sa radija Beograd, to je sve iza ugla. Međutim, kada su počela otpuštanja u radiju i televiziji, tada je i posao počeo da opada. U to vreme su stecišta kulture bili "Pod lipom" i "Šumatovac", ali sada novinari više ni ne prolaze ovom ulicom.

- Moj muž je u radnji pružao učenicima besplatnu praksu tako da je stalno bilo mladih ljudi koji su po ceo dan radili. Na kraju su dobijali sertifikat o završenoj praksi koja im je bila neophodna za fakultet.

- Uskoro će se restitucijom ovaj prostor vratiti vlasnicima od pre rata i sve što smo mi izgradili će nažalost biti zaboravljeno i izgubljeno.

Frizerski salon "Šiki"

vlasnik: Šiljković Zoran

- Ja sam kao klinac sa 17 godina otišao kod Zvonka Obradovića koji je imao jednu od najboljih radnji u Beogradu u Kosovskoj 9, a takođe sam radio i kod Jovice Petrovića u Gračaničkoj ulici.

- Kada sam prvi put došao kod Zvonka, malo sam bio mangup i rekao: 'Ja došao da odradim praksu', a on me odmah spustio i rekao da se ne pita tako, ali me je ipak prihvatio i zahvalan sam mu na tome. Ja ga pitao gde je metla pošto ne znam ništa drugo da radim, ali sam već za nekoliko dana uzeo prvi put i makaze.

- Posle, kada sam radio kod Jovice Petrovića dođe mi ekipa sa RTS-a i dovede malog Jašara Ahmedovskog i kaže: 'Ajd napravi nešto od njega, super mali peva i treba mu slika za omot za kasetu'. Ja ga gledam, mali ni na šta ne liči, klempave uši, kratka kosa, ali uspem ja da tu nešto da napravim. Sad ne fura taj fazon, pustio je kosu.

- Evo bukvalno sam ovih dana razmišljao da zatvorim ovo mesto, prosto ne mogu da plaćam rentu. A pre je bilo posla koliko hoćeš. Kada sam radio kod Zvonka, tokom 80-ih, on ode na letovanje u Španiju i ostavi mene da vodim finansije salona u kome u tom trenutku radi jedno 5-6 frizera. Kada se posle nekoliko nedelja vratio, ja se sećam da sam mu izvukao dve pune kese para i dao mu ih.

Frizerski salon "Ljuba"

vlasnik: Darko Pantić

- Ovaj frizerski salon je držao moj otac koji je došao iz jednog malog mesta u zapadnoj Srbiji, Ljubovija, 66' godine. Radio je do 2001. godine kada sam ja preuzeo radnju.

- Međutim, salon je otvoren i ranije, 1. maja 1955. godine i do dana današnjeg je isključivo muški frizerski salon.

- Otac mi je frizer, rođeni brat frizer, stric mi je frizer, žena mi je frizer, tako da smo svi u toj priči jako dugo. Zanat je ušao 1918. godine kod nas u porodicu i ja mislim da ni sam pradeda nije očekivao da će toliko zaživeti u našoj familiji.

- Dosta sam klijenata preuzeo od oca i puno ljudi se bunilo da ništa ne radim sa izgledom ovog prostora, emotivno su vezani. Ovde su se šišali mnogi poznati od Zorana Radmilovića, Ljube Moljca, Gorana Sultanovića, Mime Karadžića i svi su oni navikli da ovaj prostom ima neku svoju priču.

Najstarija mušterija mu je čika Boža koji je napunio 88. godina. Inače je predsednik udruženja pčelara. On se čak i seća kada je ovaj prostor i otvoren kao frizerski salon. Sada u poslednje vreme više ne može da dolazi u salon pa Darko ide kod njega da ga šiša.

- Moja je sreća što sam imao priliku da radim sa starim majstorima i ja sam možda među poslednjim generacijama koje su učile zanat na taj pravi način. Klinci sada očekuju da za šest meseci možeš da naučiš zanat, a to nema šanse. Ti da bi stao za stolicu i znao šta radiš , tebi je potrebno između pet i osam godina učenja zanata i svakodnevnog rada.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu