Reklame
Svaštara

Šta sve možeš ceo dan na Adi bez para

Glavna cena celodnevnog ekonomičnog provoda na Adi jeste da se, bar na putu do cilja, bar malo osećate kao tenk, natovaren tonom potrepština koje nosite od kuće.

pisao Lazara Marinkovic
15 Jul 2016, 6:33am

To što sam iz Pirota, nadam se, nije razlog zbog čega je baš meni od svih iz redakcije zapalo da, pored konstruktivnih ideja o tome kako prištedeti umesto spiskati pare ovog leta, pišem i o tome kako se provesti na Adi kao car bez para. Uostalom, sintagma decenije za sve nas u Srbiji je nesumnjivo "mera štednje", tako da nam umeće u racionalnom i skromnom trošenju novca koji nemamo nije strano.

Za početak, da se ne lažemo, ne može se ništa bez para. Čak i kada samo smrdiš kod kuće ceo dan - trošiš nekakve pare: hrana, pa makar to bio i hleb sa parizerom, jabuka za dezert, kafa i sok (mada ovo je već luksuz) su neki opšti podrazumevani minumum za dnevno preživljavanje. Zato, hajde da krenemo od sledeće postavke: taj isti budžet koji biste potrošili dok jednostavno dišete ispred TV-a ili kompa, možete potrošiti i dok ste napolju, na vašem imaginarnom letovanju, pošto pravo ne možete da priuštite.

Ti.

Nekima omražena, nekima omiljena, Ada Ciganlija je tokom letnjih meseci glavna turistička destinacija za hiljade i hiljade ljudi - tinejdžera i omladine, mladih i starih parova, porodica sa decom, odraslih usamljenika i naravno, građana seniora. Ma koliko se obale beogradskog mora leti pretvarale u ljudski mravinjak sa vajbom budvanske rivijere, na Adi je moguće provesti čitav dan dostojanstveno, zabavno, relaksirajuće i nadasve nerasipnički, kao prava zrela, odrasla osoba. Čak iako to niste.

Glavna cena celodnevnog ekonomičnog provoda na Adi jeste da se, bar na putu do cilja, bar malo osećate kao tenk, natovaren tonom potrepština koje nosite od kuće. Ali bože moj, moramo nekad bar malo da se pomučimo zarad višeg cilja. Meni kad je nešto teško samo se setim da je Maja Nikolić rekla da bi joj prijao seks sa Nikolom Teslom i odmah mi sve bude lakše. Ma bre život je zapravo strava.

Pa, da krenemo.

Prvo i osnovno, spakovati dovoljne zalihe hrane i tečnosti. Moj izbor za glavni obrok ovog dana bili su sendviči u najobičnijim lepinjicama iz supermarketa (jer ih je najlakše bilo spakovati i mrzelo me da pravim obrok salatu), a nadev je bilo sve što se u tom trenutku zateklo u frižideru. Iako sam i ja kao mala najviše mrzela kada mi keva na zahtev "jede mi se nešto slatko" odgovori sa "uzmi voće", odlučila sam da ovog dana skroz budem odgovorna i odrasla prema sebi i da umesto dezerta spakujem jabuku. Iseckanu na kriške. Jer što da ne. U drugu kutijicu spakovala sam i osvežavajuću "užinu" u formi štapića šargarepe i preostalih krastavaca.

Jedan izuzetno izbalansiran obrok.

Termos u koji sam još pre nekoliko godina uložila čitavih 900 dinara i ovog puta mi je bio na usluzi te sam ga napunila kafom, istom količinom koju bih tog dana sasula u sebe kod kuće.

Ali pošto je poenta kako omogućiti sebi bar nekakvu uživanciju i dojam da niste baš skroz jadni, sebi možete prirediti i jedno osvežavajuće bezalkoholno piće posluženo po najsavremenijim mejnstrim hipsterskim trendovima, kakvo biste inače pijuckali u bašti nekog od kafića kojem ne želite da ostavljate i to malo para što imate. Limunana u tegli, naravno. Lepo izvučete jednu od praznih tegli za ajvar i lepo je operete da ne dimfa na zimnicu i ubacite jedan isceđen limun i par listova nane. Ako inače ne kupujete lišće na pijaci, za iluziju ovog napitka dodajte malo suve nane iz kesice čaja. Možda i ne bude previše odvratno. Lifehack: da ne biste vukljali teglu punu tečnosti koje će za pola sata provedenih napolju dostići temperaturu pišaćke, dodajte vodu tek kada stignete na svoju konačnu destinaciju i zapravo ožednite.

Prva i glavna stvar koja je na Adi potpuno besplatna je - voda. I to ne ova stajaća u koju se gadite da uđete da biste se okupali, već voda za piće. Na mnogim plažama i letovalištima ovaj luksuz nije omogućen. Oko cele Ade se na svakom ćošku nalaze česme sa vodom i tuševi, te vam je samo potrebna jedna prazna flašica i pokriveni ste što se bazičnog unosa tečnosti tiče.

Napuniši ranac hranom, kafom, flašicom vode, teglom limunade, par knjiga i kompom - pokretnom kancelarijom, u stilu jedne omanje kamile zaputila sam se na Adu u kasnim prepodnevnim časovima. Ne znam da li se to što sam namazala zaštitnu kremu za sunčanje računa kao buržujstvo, ali ako jeste, kriva sam.

My body is ready.

Ada je tokom nedelje i naročito u prvom delu dana, doslovno prelepi, spokojni raj - nema ni približno onoliko ljudi koliko ima vikendom. Može da se diše. Pošto se Makiška strana Ade u poslednjih par godina pretvorila u jedan komercijalni niz ugostiteljskih objekata na steroidima, krenula sam pored lažnog Stounhendža ka onoj drugoj, lepšoj, ispunjenijoj i daleko uzbudljivijoj novobeogradskoj strani.

Oni koji imaju bicikl ili rolere mogu da se na ovaj način rekreiraju i transportuju duž posebih staza oko jezera, a oni koji nemaju mogu da ih iznajme, ako žele da ipak potroše par stotina dinara. Ja sam svoj bajs ostavila kod kuće i krenula peške, kao pravi asketa hodočasnik.

I najpre naišla na ovo:

Da se zna red.

A onda sam se brže bolje zaputila u prvi šumarak i posle malo hodanja naišla na ovo:

Tebretana, duhovna mi hrana.

Jedna od zgodnih mera štednje tokom leta je pauza u plaćanju mesečne članarine u teretani i zamena iste za besplatne teretane, odnosno trim parkovi na otvorenom.Jedna od teretani na otvorenom nalazi se u debeloj hladovini blizu sportskih terena, malo dalje od Ade Safari. I posećena je, a smrdi na znoj isto kao i svaka druga.

Ne mogu.

Pored toga u šumarcima i okolnim trim stazama može da se naiđe na više sprava i objekata za vežbanje "svih grupa mišića". Uradila sam pola zgiba i nešto trbušnjaka i rešila da rekreaciju bar za ovaj dan prepustim baticama koje su u njoj evidentno snalazile bolje nego ja. Uostalom, krećem da vežbam od ponedeljka. Kako je i red.

Produžila sam dalje do Ade Safari, predivnog skrivenog jezerceta.

Omiljena oaza.

Iako bi bilo idealno imati para i sesti na kaficu, salaticu, supicu i rakijicu u preslatkom etno restoranu, možete da sednete i na klupicu pored i jednostavno spokojno uživate u pogledu na čudne objekte, vodu i zelenilo.

Onda protegnete noge i obiđete mini zoološki vrt - patkice, labudove, gusane i ostale životinjice koje stanuju ovde.

Ranije se jedan od gusana zvao Sima.

Popodne i vikendom ima više ljudi, zato ako želite da doživite zen, ovde treba da dođete kad i ja, prepodne. Popila sam malo kafe iz termosa na klupici uz samo jezero, pored neke bake i unuka koji su očigledno provalili isto što i ja, i produžila dalje u svoju avanturu.

Njima je lepo.

Da se kojim slučajem bavim sportom, pa Ada bi za mene bila raj na zemlji. Upotreba brojnih sportskih terena je besplatna i sve što vam je potrebno je vaša ekipa, lopta po izboru i svet je vaš. Barem ovaj mali delić sveta, ako ga neko pre vas nije zauzeo.

Sportski tereni na Adi su takođe donekle i inkluzivni, pa tako postoji i igralište za košarku i tenis, prilagođeno za korišćenje osobama sa invaliditetom. Za one koji uspeju da organizuju prevoz do njih.

Nije bilo nikog u kolicima, ali su ovi momci igrali tenis.

Ova prostranstva sportskih površina mogu da budu multifunkcionalna na razne načine, pa je jedno poslužilo kao platno za jednu beskompromisnu poruku.

Na susednim terenima neki klinci su šutirali loptu, drugi pikali basket, treći igrali odbojku. Ne morate da igrate, možete i da gledate. Kao ja.

Najveći broj preostalih terena ipak zjapi prazan i neiskorišćen.Vruće je.

Ali zato možete da kao ova porodica iskoristite mirna betonska prostranstva i naučite klince da voze bajs.

Ada je generalno za porodice sa klincima kao neki mali Diznilend. Igrališta sa penjalicama, tunelima, ljuljaškama, toboganima i ostalim kerefekama koje ne umem da imenujem nalaze se maltene na svakom drugom koraku, bilo da su jednostavno deo javne površine ili deo nekog kafića. Ako ste odrasli, bez potpomaka i baš očajni za zabavom, pretvarajte se da ste dete, sednite oprezno na ljuljaške i probajte da se ne zaglavite u toboganu.

Srećom (?), postoji i "igralište" za malo odraslije. U jednom delu parka blizu početka Ade spazićete gomilu skulptura i velikih eksponata uz pomoć kojih možete da saznate neke naučne činjenice i čitavih desetak minuta se zabavite izvodeći neki eksperiment, poput podizanja celog automobila uz pomoć jednostavne poluge, sunčanog sata ili DNK penjalice.

Od ovih slinih sportskih neaktivnosti čovek silno ožedni pa pam krenula da se napojim na spomen česmi radnih akcija na izgradnji nasipa i uređenju Ade Ciganlije. Koja, ironično, ne radi. Jednu od brojnih običnih, ali funkcionalnih česmi pronašla sam u blizini, osvežila se, napunila zalihe vode za onu limunanu i rešila da je vreme da nađem mesto za zabod.

Najbolja lokacija za spokojno čvarenje svakako se nalazi što dalje od početka obale i što bliže onom delu gde je nudistička plaža. Kao prvo, ima manje kafića i buke, kao drugo, ljude generalno mrzi da dolaze čak ovde pešaka i uvek je manja gužva, čak i vikendom. Kamila je otpočela istovar i udobno se smestila na peškiriću blizu vode, okružena laganom literaturom, vrelim kamenjem, suncem i odsustvom drugih homosapiensa. Živeli.

Samo radikalno.

Nema neke preterane filozofije za sunčanje i kupanje na Adi - jednostavno se prepustiš dok te ne opali sunčanica. Ili dok te, recimo, nužda ne satera u potregu za toaletom. Još jedna stvar koja je na Adi besplatna a zadovoljava vaše osnovne fiziološke potrebe u pre svega čistim i higijenskim uslovima - javni toaleti raspoređeni su duž cele staze paralelno sa obalom. Ne morate da ulazite u kafić ili ne daj bože Toi Toi, kao što bi morali na suprotnoj strani Ade.

Čisti su i rade do 19h.

Sat je već uveliko prevalo podne i creva su počela da me podsećaju da je vreme da ih napunim onim sendvičima koji su se do sad već dovoljno zdroćkali da bi bili u slast pojedeni. Na jednoj od mnoštva stolova i klupica improvizovala sam trpezariju i dostojanstveno pojela svoj obrok.

Da sam malo manje lenja i bolje organizovana, mogla sam i da raspalim roštilj u piknik zoni, gde se nalaze posebna mesta sa zidanim roštiljima i stolovima, radost za čitavu porodicu. Upotreba istih, takođe besplatna.

Roštilj i bleja.

A onda mi je pao dar sa neba. Zapravo sa krošnje iznad stola na kom sam ručala. Sočne žute šljive koje rastu u ovoj šumici nadmašile su moju ideju dezerta u vidu iseckanih jabuka.

Priroda me nagradila.

Sledeći štekić za dremku posle ručka našla sam na travi, u hladu, sa pogledom na stazu tik uz samu plažu. I nisam bila jedina. Ovaj travnjak može biti i vaš krevet.

Dremkica.

A ovo deblo može biti vaša fotelja za čitanje.

"Svi mi koji želimo da budemo ova baka kad ostarimo"

Pošto me je malo već grizla savest od ovolikog blejanja, uhvatila sam slobodan WIFI iz obližnjeg kafića i instalirala svoju mobilnu kancelariju i uz preostalu kafu obavila neke dosadne zaostale poslove. Mentalna napomena: ovu rokadu radnog prostora bih možda mogla da radim češće. Sve je manje mrsko kad kada si u zelenom ambijentu.

Work work work work work

Kako se približava deo dana poznat kao "kraj radnog vremena", došlo je vreme za još jedan sunčanje-kupanje sešn i špijuniranje drugih ljudi koji su se u međuvremenu nakrcali na svim plažama.

Ali postoji još gomila stvari koje možete da radite za dž dok ste na Adi, pored čitanja knjige ili novina koju ste pozajmili iz susednog kafića.

Da od ortaka napravite skakaonicu:

Da zamenite kupovinu Pan Erotike živim ljudskim pejzažom:

Creepers gonna creep.

Da gledate kako drugi uživaju u akva parku:

Da provedete kvalitetno vreme sa ljubimcima:

Da se istuširate:

Da spavate:

Nadajmo se da ovo nije spasilac.

Da se širite kao da je celi svet vaš:

Kada sunce počinje da zalazi, a vama se ide u još neki besplatan provod, na samom početku pomenute makiške strane Ade od prošle godine se tokom leta održavaju besplatni koncerti domaćih bendova, u ograđenom Bir gardenu. Nekim noćima postoji i bioskop na pod zvezdama, sa projekcijama muzičkih filmova. Druga opcija je jednostavan zabod u blizini nekog od od klubova sa, mahom jezovitom, treštećom EDM muzikom, uz jeftini alkohol koji ste kupili u prodavnici i koji će vam pomoći da sve što treba bar na jednu noć potisnete u zaborav. I eto improv žurke na otvorenom.

A možda ipak želite da preskočite i svirku i filmove i alkoholisanje, i lepo zastanete da iskontemplirate o svrsi života. Ne bilo kog, već baš ovog jednog, vašeg.

I dok koža počinje da pecka od štrokice i vrućine, sunce polako tone iza horizonta i gejzira u obliku flaše, ovaj Beograd i njegovo more u svoj svojoj grotesknosti i ne deluju toliko loše.

Štaviše, lepo je.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu.

Tagged:
ada
Vice Blog
příroda
Leto
Porodica
Letovanje
provod
Lazara Marinković
Ada Ciganlija
bez para
dekintos