Okupili smo ljude koji slave Svetog Trifuna i Dan zaljubljenih da vidimo ko je u pravu

Sve fotografije: Aleksa Vitorović

Od kada je sveta i interneta vodi se polemika da li 14. februara Srbi treba da slave Dan zaljubljenih ili Svetog Trifuna. Ovo je dan rezervisan za besne Fejsbuk statuse i još besnije komentare ispod tih statusa. Najviše je pristalica teorije da današnja generacija mladih ne bi ni znala za Svetog Trifuna da nije bilo katoličkog praznika koji pada na isti dan.

Možda Dan zaljubljenih jeste jedna velika zavera protiv pravoslavnog sveta? Da li su osobe koje slave ovaj praznik izdajice svoje nacije i roda ili samo ljudi koji slave ljubav bez obzira na veru i državljanstvo? Verujem da će ljudi u stvarnosti, biti mnogo manje dramatični nego što to jesu na internetu, a tu tezu ćemo uskoro proveriti.

Rešila sam jednom za sva vremena da obustavim taj onlajn rat tako što ću na jednom mestu okupiti ljude svih profila, one koji slave Dan zaljubljenih, ali i one koji slave ili idu na slavu Svetog Trifuna. Obišla sam pola grada, noć je počela da pada, ali nije bilo uzalud. Našla sam prijatelje, poznanike i ponekog stranca koji su bili voljni da se za VICE fotkaju i objasne šta za njih znači praznik koji obeležavaju.

Prva osoba kod koje sam morala da odem je moja rođena baba, Zora. Uhvatila sam je usred priprema za putovanje u svoj rodni grad, Bijeljinu, gde će sa porodicom proslaviti Svetog Trifuna. Pripreme nisu bile problem, jer je Zora imala spremljeno pismo za mene u kojem je odgovorila na pitanja koja sam joj najavila. Dok je ona pozirala za našeg fotografa, ja sam pažljivo čitala.

Zora: Za razliku od naše mladeži ja ne slavim Svetog Valentina, jer to nije u našoj tradiciji. Ja 14. februara slavim Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i ugostitelja (krčmara). Za mene lično, to je poseban praznik, jer to je moja devojačka krsna slava za koju su mi vezane mnoge lepe uspomene.

Malo mi smeta što naša mladež bespogovorno prihvata sve što dolazi sa Zapada, a zaboravljaju ili ne vide da naša vera uperavo propoveda svestranu ljubav, ne samo jednog, nego svih 365 dana u godini kako bi ovaj svet i život uopšte postali bolji i lepši.

Budući da su mladi ipak izabrali ljubav, donekle im se prašta njihova naivnost i nonsens.

Nakon Zorinog gostoprimstva svratili smo na kratko kod Stanka Maletića, umetnika i aktiviste iz Beograda koji većeras proslavlja slavu Svetog Trifuna kod porodičnih prijatelja.

Da li svake godine slaviš slavu? Kakav je tvoj stav o Danu zaljubljenih?

Stanko: Ja uopšte ne razumem ljude koji se svađaju oko te teme, meni su svi praznici dragi. Ove godine idem na slavu, ali desi se i da proslavim Dan zaljubljenih, to sve zavisi od trenutnih okolnosti i prilika. Vidim da su tenzije jake, posebno na društvenim mrežama, ali zaobilazim svaku raspravu. U životu treba slaviti sve što je lepo.

Nakon Zorine i Stankove dobrodošlice, uputili smo se dalje i šetali ulicama Vračara dok nismo naišli na Taru. Ona je, sva u crnom, stajala nepomično na uglu i gledala u daljinu. Iskoristila sam priliku da joj priđem i pitam nekoliko stvari vezanih za današnji dan.

Kako proslavljas Dan zaljubljenih, odnosno Svetog Trifuna?

Tara: Inače nisam neki ljubitelj praznika, samim tim ni Svetog Valentina, ali moj dečko je izrazio želju da ove godine obeležimo taj dan zato što nam je 14-og mesečnica, pa da iskoristimo priliku. Odlučili smo da odemo na romantičnu večeru kako bismo proslavili. Upravo treba da se nađemo, ako hoćete možete njega da pitate ovo pitanje, on više voli proslavljanje praznika i ushiceniji je od mene.

Šta mislis o tome tome što je sada popularno prozivanje Dana zaljubljenih i ljudi koji ga slave?

Tara: Razumem ljude koji ne vole ovaj praznik, svako ima pravo i slobodan izbor da li će da ga slavi ili ne. Pretežno ljudi koji nisu u vezama hejtuju ljude koji jesu, jer je to ipak Dan zaljubljenih i onda iz tog razloga navodno ne vole taj dan, niti ga slave. Kada bi imali sa kim da ga proslave mislim da bi se i njihova izjava promenila.

Da li to znači da svake godine slaviš ili samo kada imas dečka?

Tara: U skladu s tim i ja sam jedna od pomenutih hejtera. Kada nemam dečka ne slavim Dan zaljubljenih, ali i kada imam ne pridajem tome preveliki značaj, niti pokrećem pitanje proslavljanja, jer bih taj dan radije preskočila. Dan zaljubljenih doživljavam kao i svaki drugi dan u godini, to što ga sada proslavljam je igrom slučaja. Znala sam da ću doći do zanimljivih ljudi i odgovora ako se promuvam po poznatim beogradskim barovima. Tako sam u Zaokretu naišla na Sonju Sajzor koja je ispijala špricere sa prijateljima. Sonja je osnivačica Tronic Lab žurki na kojima nastupa kao DJ. Trenutno nije bila njena žurka u pitanju, ali to nije sprečilo Sonju da se dobro zabavi i pusti nam poneku pesmu dok pozira za našeg fotografa.

Da li slaviš Dan zaljubljenih privatno ili se u tvom slučaju taj praznik svodi na posao, da organizuješ žurke i puštaš muziku?

Sonja: Jedini put kada se potrefilo da imam dečka tokom Dana zaljubljenih je bilo 2011. godine. Proveli smo tri dana kod njega uživajući u neiscrpnom seksu. Ali, mi se nikada više nije potrefilo da sam u vezi na Dan zaljubljenih, pa nisam obeležavala taj dan, niti se sećam kako sam ga provodila koje godine.

Imam zadovoljavajući seksualni i emotivni život, pa mi nije problematično što sam ''sama baš na taj dan''. Ne volim da pravim svoje žurke na bitne datume (Nova godina, Dan zaljubljenih itd.) jer ima previše dešavanja u gradu na koja, kao prvo ja želim da idem, a kao drugo, jer je konkurencije previše. Trudim se da organizujem svoje žurke kada se ništa drugo ne dešava u gradu.

Posle Sonje smo se uputili do Fakulteta likovnih umetnosti, gde je mladi slikar, Greg, dovršava svoje delo pre spremanja za večernju proslavu.

Kako proslavljas Dan zaljubljenih, odnosno Svetog Trifuna?

Greg: U principu se ne opterećujem oko tih praznika. Ni jedan ni drugi mi nisu previše bitni. Ponekad izađem sa društvom za Dan zaljubljenih, jer se taj dan organizuju dobre žurke po klubovima. Ove godine idem na slavu malo izvan Beograda, jer sam obećao roditeljima kojima je to bitno, ali nisam oduševljen tom idejom.

Poslednja stanica je gajba moje drugarice, Vere, gde ćemo se zajedno spremiti za izlazak. Večeras ona i ja pravimo žensku žurku, jer ko kaže da nam je potreban dečko da bismo adekvatno proslavile Dan zaljubljenih?

Šta za tebe predstavlja Dan zaljubljenih i šta misliš o silnoj drami koja se svake godine vodi oko te priče?

Vera: Dan zaljubljenih proslavljam sa singl ortakinjama i mahom koristimo to kao izgovor da se olešimo od alkohola usred nedelje. Tome doprinosi i 15. februar, koji kao državni praznik služi za lečenje od mamurluka. Znam da mnogo ljudi i voli i hejtuje ovaj praznik, a meni je to sasvim okej. Ne potresam se oko toga previše i slavim Dan zaljubljenih svake godine bez obzira da li imam dečka ili ne.