Nakon papazjanije sa specijalno dizajniranim vozom za Kosovsku Mitrovicu, zidovima i elokventnih ratnohuškačkih rafala sa obe strane, istraživanje o stavovima građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom, koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku leglo je savršeno. Bilo bi malo čudno reći da je prava "šteta" što je istraživanje završeno 14. januara, istog dana kada je čuveni voz krenuo ka srcu Srbije, ali ne treba isključiti mogućnost da bismo danas možda čitali za nijansu drugačije rezultate da je potrajalo samo malo duže.
Reklame
Rezultate su predstavili u utorak 14. februara u beogradskom Medija centru direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić i doktor Miloš Popović. Istraživanje je rađeno od 26. decembra 2016. do 14. januara 2017. godine i obuhvatilo je 1403 punoletnih građana i građanki Srbije (bez Kosova i Metohije).Podaci izneti u istraživanju ukazuju da većina ispitanika (32 odsto) smatra da politike velikih sila predstavljaju najveću spoljnu pretnju po Srbiju. Rezultat se razlikuje od onog iz 2011. kada je četvrtina anketiranih građana kao najveću pretnju videla dalje rasparčavanje države, dok od toga danas strahuje samo dva procenta ispitanika. Iako se prema rezultatima istraživanja na drugom mestu pretnji nalazi terorizam, skoro 40 odsto ispitanika se ne plaši terorističkih napada u Srbiji. Doktor Miloš Popović ističe da su ovakvi odgovori verovatno rezultat pretpostavke ispitanika da Srbija nije "interesantna" teroristima. Takođe, jednak broj ispitanika smatra da je država sposobna da spreči terorističke napade. Popović je naveo da se među anketiranim građanima koji veruju u bezbednosne sposobnosti države mahom nalaze simpatizeri SNS, SPS i Dveri, dok studenti nemaju previše poverenja u antiterorističke akcije Srbije.Tako stojimo sa nekom opštom slikom o bezbednosti, ali hajde da skočimo na podatke koji nas najviše interesuju, bodu nam oči, a neke očigledno teraju i da obrišu prašinu sa svojih vojnih knjižica. 40 odsto ispitanika smatra da Srbija u svom susedstvu ima više neprijatelja nego prijatelja. Svega jedna petina smatra da su naše komšije ipak prijateljski nastrojene. Najveći broj se ne plaši izbijanja oružanog sukoba na Balkanu u narednih pet godina i to stanje se nije mnogo promenilo od 2013. godine kada je sprovedeno isto istraživanje. Ipak, ono što Sonja Stojanović Gajić ističe kao zabrinjavajuć podatak, jeste da se u odnosu na 2013. godinu povećao broj ljudi koji smatraju da je takav sukob ipak moguć.
Reklame
Fotografije: Aleksa Vitorović
U slučaju da naši sugrađani budu pogođeni sukobom u susednoj zemlji, većina ispitanika (28 odsto) ne bi bila sprema ni na šta, očekivano. Ono što je Stojanović Gajić istakla kao interesantno jeste da među tim ispitanicima ima dosta simpatizera Srpske radikalne stranke, što izgleda dokazuje da pas koji laje, očigledno nema ni zube kojim bi vas ujeo. 27 odsto anketiranih građana bi prihvatilo izbeglice, dok četvrtina apsolutno ne bi znala šta da radi.I tu dolazimo do glavnog rezultata istraživanja. 74 odsto ispitanika ne opravdava oružani sukob kako bi Kosovo i Metohija ostali u sastavu Srbije. Mnogi mediji su se već dan ranije zapitali čemu ovakvo pitanje, pa je Stojanović Gajić obrazložila da politika nacionalne bezbednosti svake države podrazumeva kao legitimno sredstvo nacionalne politike i upotrebu oružanih snaga, pa ih je samo interesovalo šta građani i građanke misli o ovoj opciji. Ona je takođe istakla da se među ispitanicima našlo njih šest procenata koji su bili raseljeni sa Kosova i predstavljaju žrtve sukoba, ali da su i oni dominatno protiv ideje o ponovnom oružanom sukobu, kao i da duplo više muškaraca nego žena opravdava eventualnu vojnu intervenciju.Ali podatak koji privlači najviše pažnje je definitivno procenat ljudi koji opravdavaju oružani sukob. Iako je za tu opciju glasalo samo 10 procenata ispitanika, 38 odsto njih su mladi od 18 do 29. godina.Zašto je to tako? Osamnaestogodišnjaci su rođeni 1999. u najgorem slučaju za vreme samog bombardovanja, odakle njima ovakvi motivi? Kako autori istraživanja trenutno ne mogu da daju odgovore na ova pitanja, jer se čekaju rezultati kvalitativnog istraživanja sa fokus grupama, razgovarao sam sa mladima o njihovim stavovima o hipotetičkoj vojnoj intervenciji kako bi se odbranila teritorija.
Reklame
Nikola, 20 godina
Treba se boriti za zemlju iako je sva u rasulu. Današnja omladina nema šta da traži, gledaju samo da završe svoje i idu dalje i kao nema budućnosti, verovatno zato i mladi žele da se ipak bore za ovu državu. Otac mi je vojno lice, pa sam išao na sporedne vežbe i prijavio se za vojni odsek kada sam napunio 18 godina. Ako bude neophodno, ići ću na Kosovo. Spreman sam na taj poziv, kadgod da dođe.
Milica, 19
Ja sam sa Kosova, bila sam Miss Kosovka devojka 2015. godine. Kosovo na neki način nije ni naše i mislim da nema svrhe boriti se za njega. Kada je već neko iznad mene predao Kosovo, šta ja tu mogu? Mislim da ljudski životi nisu vredni toga. Ti klinci koji viču "Idemo na Kosovo da se borimo, Kosovo je naše", upoznaju me i kažu "Ti si sa Kosova, gde si Šiptarko?".
Nemanja, 19
Išao sam na uvid u vojnu evidenciju i zaokružio sam DA. Dosta mojih vršnjaka se takođe prijavilo. Išao bih samoinicijativno, ne bih čekao mobilizaciju. Mislim da je pogrešan stav ljudi koji se protive vojnoj intervenciji. Kosovo je naše i treba uzeti ono što je naše.
Milica, 21
Ne podržavam vojnu intervenciju. Amerika je kriva za to što se desilo na Kosovu, to nema veze sa nama, pa rat uopšte ne bi trebalo da rešenje. Nas je rat uništio, iz tog razloga se jedva i oporavljamo, tako da nam novi rat nikako nije potreban. Ukoliko bi došlo do rata, ne znam da li bismo imali čime da se branimo uopšte.
