Isla: ImpossiAble / Contributor via Getty Images
Duboko ispod površine Severnog Atlantika kontinent pod imenom “Islandija” možda postoji, što, ako se ispostavi da je istina, potvrđuje neke pretpostavke o geološkoj istoriji ovog regiona i doprinosi potrazi za drugim potopljenim kontinentima širom sveta. Za Islandiju se pretpostavlja da se prostirala od Grenlanda na severu, pa potencijalno sve do Evrope na istoku. Island je u tom slučaju najviši vrh ove skrivene kontinentalne mase, kaže u istraživanju koje je vodila Žiljen Folger, emeritus profesor geofizike pri Durham Univerzitetu, koji je ovu ideju predložila u svojoj knjizi In the Footsteps of Warren B. Hamilton: New Ideas in Earth Science. Folger i njene kolege naglasili su da je Islandija samo hipoteza koju treba potvrditi nizom empirijskih metoda, od kojih su neke kopanje dubokih jama, geofizička istraživanja i analiza minerala kao što je cirkon.“Postojanje Islandije treba proveriti”, kažu Folger i njene kolege u ovom istraživanju i dodaju da je Islandija “dobar primer” gde se mogu isprobati nove metode i hipoteze koje se “mogu primeniti na druge kandidate kada govorimo o kontinentima koji su potopljeni, ali učestali u okeanima.”Uzevši u obzir dramatične prizore i česte vulkanske erupcije, Island je geološka tačka koja privlači pažnju naučnika već vekovima. Naučnici već dugo pretpostavljaju da je ovo ostrvo okruženo masom okeanske kore, što je vrsta delimično otopljenog kamena koji je drugačije teksture, kompozicije i gustine, što izaziva da ima tendenciju da bude donji sloj. Folger i njene kolege počeli su da sumnjaju da bi Island mogao biti okružen kontinentalnom korom, a ne okeanskom, zato što je ovaj sloj pod ostrvom mnogo deblji nego što bi to slučaj bio sa okeanskom korom. I jedno istraživanje objavljeno 1977. godine takođe je naznačilo da bi Island mogao biti na kontinentalnoj kori, ali to niko nije zapravo proverio od tada.Kako bi saznali istinu, oni predlažu da se traže kristali cirkona na Islandu. Cirkon je jako čvrst mineral i može preživeti milijarde godina erozije u okviru kore Zemlje, što ga čini pogodnim za ovakve geološke procene. Folger i njene kolege takođe predlažu i da se neka mesta u kori buše u dubinu. Ove metode su skuplje od datiranja cirkona ili istraživanja tla, ali bi mogle potvrditi postojanje Islandije, ali i pomoći u otkrivanju ostalih potopljenih kontinenata širom sveta..Ovakve ideje o postojanju mikrokontinenata i kontinentalnih fragmenata predložene su i u Zapadnoj Africi, Arktiku, ali i Indijskom okeanu. Čak se i za Novi Zeland pretpostavlja da je nadmorski deo masivne “Zelandije”, podmorskog kontinenta, dok je mikrokontinent po imenu “Mauricija” skoro detektovan pod ostrvom Mauricijus.“Još puno sjajnog posla treba obaviti da bi se potvrdilo postojanje Islandije, ali će to dovesti do potpuno novog pogleda na razumevanje našeg sveta. Slične stvari dešavaju se i na još mesta”, rekla je Folger u saopštenju.“Menjaćemo i mape morskog i okeanskog dna, kako budemo saznavali nove informacije o tome šta leži pod okeanom.”
Reklame
Reklame