Droge

"Prilično je strašno": Dan u životu dostavljača medicinske marihuane

"Pratili smo u kojim državama se pojavio korona virus, da bismo mogli da donosimo odluke gde nećemo stajati zbog goriva."
Ispričano Jonah Walters
22 April 2020, 9:45am
medical weed dispensary
Photo: Colin Robinson/Getty

Kao i u mnogim drugim državama, industrija medicinske marihuane u Pensilvaniji i njenih skoro 9,000 zaposlenih, bili su izuzeti od posledica ekonomskog gašenja izazvanog virusom COVID-19. Da bi osnažili odluke ljudi o samoizolaciji, vlasti države su umanjile restrikcije industrije medicinskog kanabisa, dajući dozvole za konzumaciju za 147,000 pacijenata korisnika kanabisa i dozvoljavajući ambulantama da ponude dostavu i preuzimanje zaliha "ispred objekta". Pričali smo sa jednim od dostavljača o snabdevanju državnih ambulanti u jeku pandemije korona virusa.

Radim za uzgajivača u Pensilvaniji od prošlog leta. Naši dostavljački kombiji idu do Filadelfije, Harisburga, Erie, Pitsburga — uglavnom svakog dela države. Ja lično dostavljam u između 15 i 20 ambulanti tokom nedelje. Zaradim 17 dolara po satu.

Možda oko 200 zaposlenih radi u objektu. Postojala je samo jedna smena, ali sada je posao podeljen na dnevnu i noćnu, pa nisu svi u zgradi istovremeno. Koliko znam, to je jedina izmena koja je uvedena od kako je pandemija počela. Moja satnica se nije promenila. Zapravo, ako išta, ona je postala ispunjenija jer su porudžbine veće. Ljudi su počeli panično da pripremaju zalihe.

Danas je bilo dosta teško. Radnici u ambulantama su rekli kako nisu imali ovoliku navalu do ove nedelje. Videli smo redove kako se formiraju oko zgrada u nekima od njih. Mnogi imaju sisteme drive thru preuzimanja robe, pa se javljaju redovi automobila ispred. Pre dve nedelje, imali smo narudžbine iz nekih ambulanti, koje su bile dvostruko ili čak trostruko veće nego one koje potražuju inače. Počeli smo i da dostavljamo robu u ambulante koje nismo posećivali četiri ili pet meseci pre svega ovoga.

Radim četiri dana nedeljno sa ekipom od pet ili šest vozača. Uparujemo se: uvek po dvojica u svakom kombiju. Čim se korona virus pojavio u medijima, počeli smo da pričamo o njemu tokom dostavljanja. Pratili smo gde je koji slučaj potvrđen i u kojim državama se pojavio virus, da bismo mogli da donosimo odluke gde nećemo stajati zbog goriva.

Postao sam sve zabrinutiji, najviše zbog moje verenice. Njena terapija zbog već postojaćeg zdravstvenog problema, čini joj imunitet veoma oslabljenim. Brinem se da ne donesem virus kući. Razgovarao sam sa svojim nadređenim kada je sve počelo. Rekao mi je: "Ako imaš simptome, ne dolazi. Ostani kod kuće." Ali kad sam pitao da li će mi bolovanje biti plaćeno, on se samo nasmejao i rekao: "naravno da neće".

Stanje u ambulantama je bilo drugačije nakon naređenja guvernera da se sve zatvori. U prvoj ambulanti u koju smo potom otišli, zaposleni su nas dočekali sa maskama i rukavicama. Tad smo skontali da će se stvari mnogo izmeniti od sada pa nadalje.

Imamo poprilične zalihe sredstava za dezinfekciju u kombijima, ali morali smo da ih tražimo. Dobijemo par rukavica i jednu masku dnevno, onu tanju plavu koja se koristi pri operacijama. Kompanija nam je takođe dala zaštitne naočare, ali one su nekako beskorisne, da budem iskren.

Prilično je zastrašujuće u Pensilvaniji. Čitav jugoistočni deo države (gde se nalazi Filadelfija) ima naredbu da građani ostanu kod kuće, kao i države na jugozapadu blizu Pitsburga. Kad treba da idemo na teritoriju Filija nervozan sam ceo dan. Pumpe su počele da zatvaraju prodavnice jer su među radnicima na kasama potvrđeni oboleli pozitivni na korona virus. Savezna država u kojoj živim je pre par dana duplirala broj pacijenata pogođenih virusom. Jedina dobra stvar je to što je saobraćaj svuda opusteo, što mi uliva nadu da su ljudi situaciju shvatili ozbiljno.

Neki momci sa kojima radim su jednako zabrinuti kao i ja. Virus je jedina tema o kojoj diskutujemo tokom dana. Mislim da bi bilo više nego fer da dobijemo dodatan novac za rizik kojem se izlažemo. U krajnjem slučaju, trebalo bi da dobijemo plaćeno bolovanje ako se razbolimo.

Prošle nedelje sam pokušao da komuniciram sa nadređenima i iznesem im svoje strahove. Rekao sam im kako se vozači izlažu ogromnom riziku — voze robu širom države u uslovima pandemije, stupaju u interakciju sa zaposlenima u ambulantama i na pumpama. Ali ništa se nije promenilo, moj apel nije dao rezultate. Imam sreće da mi je uplaćeno zdravstveno osiguranje preko posla. Ali ako bih se zaista razboleo, ne znam koliko bi me koštalo da se testiram i kupim terapiju. Naši dodatni troškovi van onoga što je pokriveno osiguranjem su prilično veliki. Čak i sa osiguranjem imamo problem da pokrijemo ostatak.

Nadam se da neće postati toliko loše da ću morati da odbijem da vozim. Ali razmišljao sam o tome. Ako pandemija nastavi da napreduje, definitivno će doći do prelomnog momenta u kojem ću odustati.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE US.