Ilustracija: izvor Facebook
Nakon eksplozije u Bejrutu koja je odnela više od stotinu života i čiji zastrašujući snimci su se društvenim mrežama proširili širom sveta, u domaćoj javnosti ponovo je pokrenuto pitanje šta se to čuva u pančevačkoj Staklari, a šta u prostorijama i skladištima HIP Azotara.Kako to obično biva na društvenim mrežama, na prvu loptu se ne može znati ko raspolaže istinitim, a ko svoje pretpostavke predstavlja kao proverene informacije. Pogotovo kada se u diskusiju uključi više desetina ljudi, a zvaničnih odgovora nema - samo što se u ovom slučaju radi o životima i bezbednosti, kako smo na snimcima iz Libana mogli videti, mnogo većeg broja ljudi od tek ponekog komšije pančevačke Staklare ili Azotare.Ipak, osim prostora gde se može pokrenuti diskusija o stvarima koje bi sve trebalo da nas brinu, Internet nudi i neke informacije, koje mnogi od nas ne bi mogli saznati od stručnjaka iz prve ruke.Amonijum nitrat je industrijska hemikalija koja se uglavnom koristi kao đubrivo jer je dobar izvor azota za biljke, a predstavlja i jednu od glavnih komponenti eksploziva, zbog čega se i nalazi na listi zabranjenih supstanci u Pakistanu i Avganistanu, gde su ga teroristi koristili kao jedan od sastojaka za pravljenje eksploziva.Kako prenosi portal 013.info, firma Promist ima zabranu lagerovanja amonijum nitrata u Staklari od strane nadležnih institucija, tako da u ovim skladištima nema ovog đubriva. Danilo Tomašević, komercijalni direktor Promista za ovaj portal objasio je da se u staroj Staklari trenutno skladišti NPK 16:16:16, Mono amonijum fosfat (MAP) i UREA, a na lageru je, desetine hiljada tona ovih supstanci. On je takođe dodao i da ove materije ne predstavljaju opasne materije ni po kojem osnovu i imaju dozvole za uvoz i skladištenje.Osim toga, što se tiče spornog amonijum-nitrata, Tomašević za 013info kaže da kompanija Promist ovu supstancu ne skladišti u gradu, već u skladištima koje je firma iznajmila od HIP Azotare, kao i da se radi o količinama do 5.000 tona, za koliko imaju sertifikat.Dr Dušan Veljković, docent na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu rekao je za N1 da nije jasno da li se, prema informacijama koje su dostupne, u Azotari čuva čist amonijum nitrat ili onaj u okviru đubriva. "Količine, makar one koje je preduzeće navelo, su 5.000 tona, prethodnih godina se govorilo o desetinama hiljada tona", naveo je.Nemoguće je sa sigurnošću tvrditi na koji tačno način Promist skladišti ove materije, pa samim tim tvrditi i da je on uskladišten nebezbedno ili bezbedno. Ipak, Tomašević je za portal nova.rs objasnio da postoje određena pravila kako se amonijum nitrat skladišti. “On ne može da se transportuje u rinfuznom stanju, već u posebnom pakovanju. Sve se prati, od mesta utovara do uskladištenja”, naveo je on.Sa druge strane zabrinjava činjenica da se, pošto javnost ne zna koje količine ovih potencijalno opasnih materija se skladište, može pretpostaviti ni kolika bi potencijalna šteta bila, ukoliko bi došlo do problema ili eksplozije. A kako je u pitanju skladištenje materija koje su u posedu privatnih kompanija, pitanje je da li će javnost i na koji način uspeti da se izbori da ovakve informacije budu transparentno objavljene.
Reklame