Posvećene device se udaju za Isusa i zauvek odriču seksa

Mlada se zvala Emili Bajers. Njen mladoženja? Bog.

Možda zvuči čudno što je Bajers, koja je tada imala 25 godina, prišla oltaru, a njenog mladoženje nije bilo ni od korova. Ali to je bila jedina razlika između venčanja ove učiteljice iz Lafajeta i venčanja bilo koje obične neveste. Pet godina kasnije, Bajers još uvek nije konzumirala svoj brak. Zavetovala se da ostane devica – do kraja života.

Bajers se pridružila redu koji se zvanično zove posvećene device, i procenjuje se da mu pripada oko 3000 katolkinja iz 42 zemlje, koje su javno svoju nevinost doživotno zavetovale bogu. One nisu baš kaluđerice, ali ta odluka se shvata ozbiljno isto kao i kada se neko zamonaši. Samo u Velikoj Britaniji ima dvesta posvećenih žena, prema Nacionalnoj kancelariji poziva. A ova cifra bi mogla da bude i veća, pošto je arhiva sastavljena 2008, a dopunjena 2013.

U doba kada se seks (i seksualno ispunjenje) nalazi samo par klikova na Tinderu daleko, odreći ga se deluje kao ekstreman – pa čak i neizvodljiv – životni izbor. Da ne pominjemo da celibat ne prati neki preterano seksi imidž. S toga ne čudi što su prijatelji i porodica Bajersove isprva bili zbunjeni njenom odlukom, kada im ju je prvi put saopštila.

U doba svog obreda, Bajers je bila najmlađa posvećena devica u SAD. Zašto onda toliko mnogo mladih žena privlači takav stil života?

„Ideja da svoju nevinost posvetim bogu mi je prvi put pala na pamet kada sam imala 17 godina, kada je jedan moj blizak drug iz srednje škole otkrio da želi da bude katolički sveštenik", kaže Bajersova. „To je bio njegov primer velikodušnosti – volje da čitav život posveti bogu – to je u meni probudilo tu želju. Znala sam da se posvećeno devičanstvo poklapa sa mojim najdubljim željama koje sam nosila u srcu: da potpuno pripadam Isusu i da služim crkvi".

Dženis Klark, 56 godina, doživela je slično buđenje. Klarkova se posvetila kada je imala 33 godine, nakon što se u 25. godini zavetovala na celibat. Klasična pevačica iz Vašingtona se „zaljubila u Isusa kada me je jedan sveštenik ohrabrio da mu pišem pisma kada sam imala 13 godina, i pustim ga 'da i on piše meni'. To je dovelo do mog intimnog, ličnog odnosa sa bogom. Osetila sam kako me zove da stupimo u bračne odnose, i da mu se potpuno predam, pošto je on meni sebe dao u potpunosti, na krstu".

Na prvi pogled, posvećene device zapanjujuće liče na kaluđerice. I među samim katolicima ima sporenja oko toga zašto se posvećene device jednostavno ne zamonaše. Ali sličnost među njima prestaje sa posvećivanjem života bogu.

Medicinska sestra iz Birmingema, En Duel, na svom obredu posvećenja. Fotografija je njeno vlasništvo.

Za razliku od kaluđerica, koje mogu da se zavetuju iako su ranije bile u braku, malo žena ispunjava uslove da postanu neveste bogu. Potencijalne posvećene device nikada ne smeju da imaju seks, nijednom. Ali to nije jedina razlika. Za razliku od onih koje se zamonaše, ove žene se posvećuju individualno, i van crkvenih zidova, imaju pravo da rade, iznajmljuju stanove, voze se gradskim prevozom, baš kao i mi.

Iako nevinost više nije toliko poželjna niti važna u našoj kulturi kao što je to nekada bio slučaj – rezultati jedne skorašnje studije otkrivaju da se većina ljudi ne bi zabavljala sa devicom – što se ne može reći za katoličku crkvu.

Još od ranih dana crkve, celibat – barem kod žena – je bio na visokoj ceni. Novinar Nacionalnog katoličkog reportera, Tomas C. Foks ga je u svom članku Seksualnost i katolicizam nazvao „višim stanjem života". Od Svete Hilde do Katarine Sijenske, većina katoličkih svetica su bile device, dok je Marija najistaknutiji primer. Ako ništa drugo, moćan položaj koji zauzima u crkvi danas možda je ukorenjen u njenoj takozvanoj čistoti.

U tom smislu, posvećeni život bi mogao da se smatra za način da žene uvećaju svoju moć u okviru religijski prihvatljivih granica. Dr Sara Salih, profesorka na Kings koledžu u Londonu, čiji rad se proteže na istorijat devičanstva i seksualnosti, se izgleda slaže s tim. „Rekla bih da imitiraju Devicu, trude se da budu kao ona. Devica Marija je svakako veoma značajan uzor".

„Katolicizam zaista ima dug istorijat žena koje su stekle moć uz pomoć devičanstva", dodaje Salih, koja je takođe autorka dela Tipovi devičanstva u Engleskoj krajem srednjeg veka.

Emili Bajers na svom obredu posvećenja. Fotografija je njeno vlasništvo.

Ali mogu li ove žene da preuzmu vlasništvo nad svojim telom, u kulturi u kojoj se gubitak nevinosti redovno prikazuje kao jedan od najmanje značajnih događaja u nečijem seksualnom životu? To bi mogao da bude slučaj za Bajersovu. „Nevinost nije vlasništvo koje može da se 'izgubi'", kaže mi ona. „Govoriti o njoj kao o nečemu što može da se 'izgubi' je umanjivanje njenje vrednosti, naročito kod žena. Jer nevinost je dar koji ne može da se 'vrati' kada se jednom da, i ima urođeno sveti kvalitet".

Posvećene device sa kojima sam razgovarala odlučno tvrde da doživotni celibat može da bude jednako ispunjavajući kao i seks, ako ne i više.

En Duel, 44, posvetila se 2013. Ova medicinska sestra iz Birmingema je provela 31 godinu osećajući da je bog 'zove' sebi, da mu posveti svoj život. „Zbog toga nisam ništa manje žena", kaže ona.

Ako nas kao osobe definiše samo naša seksualna aktivnost, onda bi posvećeno devičanstvo moglo da se smatra za žrtvu", dodaje Bajers. „Ali život je više od seksa. Shodno tome, ja se u životu ničega nisam lišila".

I dok se Bajers slaže da celibat „nije lak, naročito u našoj previše seksualnoj kulturi", i kaže, „ne mogu dovoljno da istaknem koliko se osoba u celibatu uopšte ne odriče intimnosti".

Ako ništa drugo, intimnost doživljava na drugačije, netelesne načine. „I dalje uživam u duhovnoj intimnosti molitve i emotivnoj intimnosti bliskih prijateljstava", dodaje ona.

Klark ističe da u tom procesu nije žrtvovala svoju seksualnost: „Kao katolkinja, verujem da je brak jedini moralno prihvatljiv kontekst za seks. I da li to znači da oni koji nisu u braku nisu seksualna bića? Ne bih rekla".

Ali da li je sasvim razumno držati se zaveta do kraja života?

Fotografija je vlasništvo En Duel

Na kraju krajeva, te žene su ljudska bića. Svakako bi mogle da budu – ili su barem nekada bile – u iskušenju da se predomisle i požele vezu?

„Jesam li razmišljala o braku? Jesam. Ali da li ću se predomisliti? Odgovor je jednostavan: ne", kaže Duel. „To nije prelazni period dok ne naiđe nešto bolje. Baš kao što je i brak doživotan, posvećeno devičanstvo je trajno stanje u životu".

Za Bajers, ljudska ljubav ima svoje mane – od kojih je najveća to što ne potraje. Onda ne treba da čudi što je božja ljubav, koja nema takve manjkavosti, toliko privlačna. „Prava ljubav je trajno posvećenje, a ne prolazno osećanje. Ja volim Njega i biću Njegova zauvek, zato što On nikada neće prestati da me voli".

Međutim, posvećeni život ima svoju cenu. Kao prvo, većina tih žena kaže da su isprva pretpostavljale da će im životni partner biti ljudsko biće.

„Veći deo svog života, pretpostavljala sam da ću odrasti, udati se i imati decu", priznaje Bajers.

Elizabet Ris, 69, najstarija posvećena devica u Britaniji, slaže se sa njom. „Zapravo bih volela da sam udata za nekog čoveka. U životu mi nedostaje muškarac. Ne možeš sve da radiš 100 posto. To je izbor koji sam donela, i na neki način s vremena na vreme moram ponovo da ga donesem".

Pošto sa bogom ne mogu da odu u bioskop ili rade kućne poslove zajedno, sigurno se osećaju usamljeno?

Ne baš. Duel mi kaže da je „blagoslovena" time što je deo „poziva koji je proširen na svih pet kontinenata i ima sve više pristalica. Zahvaljujući društvenim mrežama, mnoge od nas smo u kontaktu i pružamo podršku jedne drugima".

„Kod mene u Birmingemu ima još posvećenih devica i sastajemo se. Posvećeni život me ne čini pustinjakom", dodaje ona.

Nedavno je pojam celibata dospeo i pod udar same crkve. Procenjuje se da je 150 hiljada muškaraca napustila sveštenstvo, uglavnom zbog toga što im je zabranjeno da se žene – ali ta brojka bi ipak mogla da bude veća, zato što katolička crkva ne iznosi prave podatke. U međuvremenu, Irska je suočena sa teškim manjkomsveštenika, iz istog tog razloga.

Uzimajući u obzir da se crkva uvek opirala promenama – telesna ljubav i zadovoljstvo supružnika, čak i u okviru braka, do šezdesetih se smatrala za besmislenu, ako cilj nije bio rađanje – da li će posvećene device uskoro nestati? Na kraju krajeva, njihov vladajući Red devica je vekovima bio ugašen, sve dok šezdesetih godina nije obnovljen.

Uprkos ovim pretnjama – i činjenici da bog možda nije prisutan u fizičkom, opipljivom obliku – mnoge posvećene device ne veruju da bi bilo koji muškarac mogao da priđe blizu njihovom svetom mužu. Uprkos manama, Duel kaže da joj posvećeni život „pruža mnogo radosti, sreće i zadovoljstva".

Naslovna fotografija ljubaznošću Emily Byers

Još na VICE.com

Prodaja nevinosti na aukciji još uvek postoji

Zašto smo i dalje toliko opsednuti nevinošću

Antropolog objašnjava zašto više od 40 odsto ljudi ne želi device

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu