"Ovako se rukujemo ovde", rekao mi je Enrike Morones dok je gurao prst kroz pukotinu u zidu visokom šest metara na američko-meksičkoj granici.Izvio sam se i uštinuo ga. Imigracioni aktivista je bio u SAD, a ja sam bio u Meksiku. Bili smo obojica u Parku prijateljstva, zajedničkom prostoru između San Dijega i Tihuane. Dva puta nedeljno, porodice koje su odvojene zbog imigracionih problema sastaju se ovde, pritiskajući se uz zarđale rešetke i korodiranu žicu, sa nadom da će se što više približiti jedni drugima.
Reklame
Iz parka, zid se spušta ka brdu i kroz plažu, sve dok konačno ne iščezne u okeanu. Američka strana je uvek napuštena, ali čak i u januaru, brojne meksičke porodice lutaju uz obalu. Kada god bi došle do zida, sve bi se zaustavile i zurile. Nedavna oluja je odstranila deo zaštitne ograde, omogućivši rupu dovoljnu da se čovek provuče. Gledao sam u porodice koje su se smejale i upirale prstima, a ja sam čekao. Pre nego što su prešli granicu, morali su da pređu još jednu imaginarnu granicu u mislima. Nije im trebalo puno.Čovek je bacio tenisku lopticu kroz rupu na američkoj strani plaže. Njegova dva psa su otrčala i vratila se, dok su čuvari granice SAD pažljivo posmatrali dvogledom šta se dešava. Posle dva psa i petogodišnje dete se provuklo kroz ogradu. Bio je blizu rupe u slučaju da graničari odluče da potrče za njim. Samo su upotrebili sirenu na njihovom Lend Roveru i to mu je bilo dovoljno da se vrati nazad.Sledeći dečak je bio ćelav. Kada je sirena zasvirala, on se nije pomerao, odlučno pišući svoje ime "Luis" u pesku. Njegovi roditelji su navijali. "Sada si Amerikanac", vikali su na španskom. Sledeći klinac je pretrčao tridesetak metara da bi se igrao sa galebovima.Svaka od porodica je pronašla zabavu za sebe. Slikali su se ispred barijere. Smejali su se ako su mogli da prođu kroz nju, a smejali su se i ako nisu. Pevali su "Born in the USA".Ponekada, situacija bi dobila ozbiljan ton. Jedan od očeva, Hoze, pričao je na savršenom engleskom o odrastanju u Kaliforniji. Deportovan je nazad u Meksiko zbog vožnje u pijanom stanju tokom tinejdžerskih dana. "Ovako ili onako, zid će jednom pasti", rekao je. U međuvremenu, mogao je da gleda kako njegov četvorogodišnji sin Patrisio prelazi nevidljivu granicu, iznova i iznova, kao da ne postoji.
Reklame
Pratite Rokov poslednji projekat World Dream Atlas.
