Prepoznavanje emocija je ozbiljan biznis

Već napamet znam repertoar psovki kojima zaspem Marka Zakerberga svaki put kad se nešto novo uvede na Fejsu. Kada smo dobili mogućnost da pored lajka reagujemo 'emotivno' i to na pet različitih načina , bila sam besna, ali i konzervativna. U fazonu – sad će 'zla korporacija' da zna kako se osećam, da prodaje te informacije pored gomile drugih koje dobrovoljno ostavljam ovde. Posle nedelju dana otpora sam se smirila, podvila rep i počela da lupam srca, zapanjeni, besni, euforični i tužni emotikon. Jebi ga, važno je da ljudi znaju kakvu emociju proizvodi njihov post, briga me za Zakerberga i njegov profit.

Prepoznavanje emocija bi u budućnosti mogao da bude ozbiljan biznis, ako je suditi prema IT gigantima kao što su Majkrosoft i Epl. Majkrosoft je napravio softver koji koristi algoritam za prepoznavanje emocija koristeći fotografije. Epl je kupio start-ap kompaniju „Imoušnet" koja je razvila softver za prepoznavanje emocija na osnovu izraza lica. Imoušnet se pita šta bi se desilo kad bi naši uređaji znali kakve emocije doživljavamo. Nije mi baš jasno da li bi moj usisivač bolje radio kad sam tužna ili besna, ali kapiram da ovi pametni ljudi imaju predstavu šta će sa tim informacijama, čim su tolike pare uložili tu.

I nisu samo IT kompanije te koje su uvidele da prepoznavanje emocija može da bude isplativo. Svakog dana me targetiraju Fejsbuk oglasi koji mi nude treninge na kojima mogu da naučim kako da bolje koristim te emocije u životu, a neki su toliko ambiciozni da misle da mogu i da napredujem ako savladam te veštine.

Možda prepoznavanje emocija ima veze i sa vrstom zanimanja, pa onda nekima ne vredi ni da se trude, a neki će da imaju bolju emotivno inteligentnu startnu poziciju.

Na grupi studenata koji studiraju fakultet iz područja pomažućih zanimanja (medicinski fakultet) i studenata koji studiraju fakultet iz područja nepomažućih zanimanja (fakultet tehničkih nauka), sprovele su istraživanje diplomirani psiholog master Miljana Pavićević i diplomirani psiholog master Tijana Todić Jakšić sa ciljem da ispitaju da li postoje razlike u tačnosti prepoznavanju emocija na osnovu facijalne ekspresije.

- Rezultati istraživanja su pokazali da su studenti koji studiraju medicinu uspešniji u prepoznavanju emocije ljutnje, prezira, odvratnosti, straha i iznenađenja u odnosu na studente koji studiraju na fakultetu tehničkih nauka, a koji su uspešniji u prepoznavanju emocije sreće. Moguće objašnjenje ovakvih rezultata je da se tokom studija, kao budući lekari, studenti medicine fokusiraju na prepoznavanje emocija koje ukazuju na patnju ili nelagodnost pacijenta tokom procesa lečenja. Studenti tehničkih nauka, međutim, nemaju taj vid edukacije tokom studija pa od svih šest osnovnih emocija oni sa većom uspešnošću prepoznaju jedinu pozitivnu emociju tj. sreću – rekla je Miljana Pavićević za VICE.

Nekad nisam bila sigurna ono što ljudi govore, koliko god bili jasni u svojim porukama, dok im to ne „pročitam" u izrazu i nastupu. Možda sam ja previše sumnjičava, a možda to i ima nekog smisla.

U neverbalnoj komunikaciji i u komunikaciji uopšte, facijalna ekspresija ima važnu ulogu, jer učesnici u komunikaciji najviše pažnje obraćaju na lice sagovornika, objasnila mi je Tijana Todić Jakšić.

- Činjenica da ljudi iz različitih kultura dobro uparuju izraze lica sa istim emocijama dokaz je da je facijalna ekspresija emocija univerzalna u različitim kulturama, odnosno da ima urođenu, nenaučenu komponentu. Dakle, kada ovo imamo u vidu pretpostavljamo da zapravo izrečeno stvara konfuziju i nesporazume u komunikaciji – rekla je Tijana.

Znači, imam i naučno opravdanje za svoju podozrivost. A možda samo ja previše pažnje ulažem u to emotivno skeniranje ljudi. Možda je to i zato što se nama ženama više pripisuje to odmeravanje „šta je ko mislio kad je nešto rekao". To, zapravo, i nije neki stereotip – žene bolje čitaju emocije, potvrdile su mi Tijana i Miljana. Brojna istraživanja su pokazala da su žene uspešnije u prepoznavanju emocija na osnovu facijalne ekspresije, a nalazi su protumačeni u svetlu teorije učenja polnih uloga i socijalizacijskih uticaja. U prevodu – učenjem da budemo žene učimo se da prepoznajemo tuđe potrebe, da brinemo o drugima i o tome kako se osećaju. Tako da nismo „rođene sa tim".

Dobro, hajde onda kad nas je društvo opteretilo time, da vidim kako mogu da profitiram od toga. Pitala sam istraživačice, da li mogu ja nekako u poslovnoj sferi da primenim to svoje prepoznavanje emocija kako bih bolje prošla.

- Kojim god poslom da se bavimo važno je da tačno protumačimo poruku koju nam šalju kolege. Pretpostavljeni ili podređeni svejedno je. Dobar deo tih poruka može da ima emocionalni kontekst. Vrlo često ista poruku izrečena na drugačiji način (naglašavanjem pojedinih reči ili pojačavanjem tona) ili menjajem stava tela može da promeni značenje. Zato je potrebno da budemo pažljivi pri tumačenju poruka – kaže Miljana za VICE.

Pošto postoji veliko interesovanje ljudi za određene treninge koji žele da budu bolji u svom poslu, Tijana i Miljana organizuju radionice za ovu svrhu na kojima se vežba prepoznavanje i izbegavanje manipulacije kao i emocionalne kontrole, a sve na osnovu tačnog prepoznavanja emocija.

Da su ljudi koji bolje prepoznaju emocije uspešniji od drugih, nije zvanično dokazano, ali svakako su oni, u prednosti u odnosu na druge ljude, kaže Miljana. Iako je prepoznavanje emocionalnih izraza lica urođeno, jer je reč o evolucijom oblikovanom mehanizmu, u toj sposobnosti postoje i izražene individualne razlike, a među najvažnijima i relativno slabo istraženima jesu trenutna emocionalna stanja osobe, kao i njen jak karakter, koje mogu da olakšavaju ili otežaju i prenošenje emocionalnih informacija iz okoline, objasnila je Miljana.

Izgleda da ni današnja korporativna kultura nije izvan ovog hajpovanja emocijama. Shvatili su da je obavezan deo imidža svake kompanije srećan zaposleni. O tome da se lepo brinu o njemu i da pokazuju da se dobro oseća najčešće svedoče vesele slike sa teambuliding-a. Zarad efikasnosti rada i zadovoljstva službenika firme, podstiče se njihovo druženje i širenje pozitivne atmosfere, to je obavezan deo za ostvarenje uspeha u 21. veku svake firme, kaže Tijana za VICE.

Moram da priznam da me malo plaši to korporativno forsiranje sreće, makar iza toga bila i iskrena želja da zaposleni pokazuju kako im je super.

Ipak, na osnovu svega što sam čula od Tijane i Miljane, bar mogu da zaključim da ipak ne „otupljujemo" usled prevelikog provođenja vremena na društvenim mrežama i da emocije nisu out, kako mnogi savremeni teoretičari medija kukaju. Ako ništa, imamo emotikone, koji pokazuju ono što bismo ispoljili na licu.

- Živimo u eri kada se u komunikaciji koristi sve manje reči. Tako na primer tokom dana pošaljemo bar jednu poruku čiju sadržinu čini neki od emotikona. Na društvenim mrežama komentarišemo ili postavljamo statuse uz gotovo obavezno korišćenje istih. Živimo brzo ali imamo potrebu da drugima ukažemo na naše trenutno emocionalno stanje – zaključila je Tijana.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu