Srpska Ejmi Vajnhaus, Džon Lenon i Tom Vejts o tome kako je imitirati rok zvezdu

Iako su rok zvezde ljudi od krvi i mesa, publika često to zaboravlja i smešta ih u međuprostor na pola puta od nas smrtnika i bogova. Koliko god je rokenrol i seksualna revolucija 60-ih emancipovala generacije koje su spremno odbacile boga, ujedno je ponudila novu vrstu idolopoklonstva koje ide dotle da su pojedini muzičari dobili zvanične crkve. Pa ako su ljudima već neophodna božanstva, verovatno ih je najbolje tražiti u umetnicima. A kada je tvoje božanstvo nedodirljivo, tu su njegovi zemaljski predstavnici. Mi smo pričali sa ovim sveštenicima svetskih zvezda – muzičarima koji imitiraju slavne pevače do najmanjih detalja kako bi se mi približili našim idolima.

Nevena Filipović – Ejmi Vajnhaus

VICE: Kako si odlučila da sviraš u Ejmi Vajnhaus kaver bendu?

Bavim se muzikom, imam svoju školu pevanja, a kavere pevam već 15 godina, ali nikada ovako ozbiljno nisam ušla u lik, niti sam ranije radila transkripcije bilo kog pevača ili pevačice, osim u džez muzici, kada mi je to bio domaći zadatak na Akademiji. Do Ejmi sam pevala kako ja osećam. Ali, onda je počela druga priča… Dobila sam poziv od gitariste, kolege, sa kojim sam radila u istoj privatnoj školi, a tek kada sam čula o čemu je reč…ODLEPILA SAM!! Bez ikakvog razgovora, da li će biti real tribute ili ne, ja sam počela da razmišljam o svim rekvizitama koje će mi biti potrebne. Prvenstveno perika, jer sam ja ćelava! A ona nije mogla više kose na glavi da ima! U tom trenutku sam znala njenih pet pesama, ali ne u njenom fazonu, mada su me često, zbog boje glasa, upoređivali sa njom.

Da li i dalje možeš da slušaš Amy?

Ulazim periodično u faze, da ne mogu ni jedan jedini ton njenih pesama da čujem, ali i da baš želim da je slušam još skoncentrisanije, misleći i dalje da sam nešto propustila. A imam i faze kada samo gledam live koncerte bez zvuka.

Kako fanovi reaguju nakon nastupa?

- Mi smo relativno mlad bend, prvi koncert smo imali u martu ove godine. Pojedini obožavaoci Ejmi su posle koncerta prilazili kao pravoj Ejmi. Bilo ih je najviše kada smo svirali na Kalemegdanu, tada sam u jednom trenutku skinula periku i rekla "Ali ljudi, nisam prava, majke mi!"

Koliko ti treba vremena da se maskiraš i da li to sama radiš?

Imam tim oko sebe. One nisu sa mnom na dan koncerta, ali danima pre, jesu. To su moje tri drage drugarice, kostimografkinja Adri, profesorka glume Danijela i još jedna divna osoba, Mila, koja sama radi originalne tetovaže na posebnom papiru za tetovaže i šalje mi ih čak iz Berlina. E onda na dan koncerta, prvo kod kuće lepim tetovaže, pa na mestu događaja mi treba još pola sata do 45 min za oblačenje i šminkanje.

Vladimir Banovčanin – Džon Lenon

Da li se pored ovog projekta baviš muzikom?

Moje osnovno zanimanje je muzička produkcija i komponovanje autorske muzike, kako za druge izvođače tako i za sebe. Odlučio sam da sviram u kaver bendu kada sam dobio poziv da se priključim svom sadašnjem bendu "The Bestbeat". Osim velike ljubavi prema Bitlsima, presudila je ozbiljnost i profesionalnost ostalih članova benda koja se podudara sa mojim viđenjem kako bend treba da funkcioniše.

Da li su ti se smučili Bitlsi ili ih i dalje ponekad slušaš?

Naravno. Ne puštam više "Paperback Writer" 20 puta za redom kao što sam radio u srednoj školi, ali ih i dalje aktivno slušam. Diskografija Bitlsa je toliko raznovrsna, uvek se pronađe nova omiljena numera ili album. Još kada se na to dodaju njihovi solo albumi i saradnje sa drugim muzičarima dobija se skoro nepresušan izvor muzike.

Najčudnije iskustvo sa bine?

Bilo je zanimljivo kada je nestala struja na bini tokom koncerta u Lionu u Francuskoj, pred oko tri i po hiljade ljudi. Celokupno ozvučenje je prestalo da radi. Dok su tehničari pomahnitalo tražili kvar nekim čudom je ostalo da radi jedno gitarsko pojačalo. U nemogućnosti da se obratimo publici, Marko koji glumi Džordža Harisona je "odvrnuo pojačalo do 11" i zasvirao uvodni rif pesme "Satisfaction" od The Rolling Stones-a. Publika je počela horski da peva. Do kraja pesme su uspeli da reše problem i koncert je uspešno priveden kraju.

Da li se ponekad previše uživiš u ulogu?

Kada radite tribjut poželjno je da se uživite ali da ne preglumite. U ulozi sam samo za vreme trajanja nastupa. Kada siđem sa bine prestaje svaka povezanost sa likom koga tumačim.

Koliko vremena posvećuješ Bestbeat-u?

Posao u Bestbeat-u obavljam paralelno sa obavezama koje imam u svom studiju. Kada se te dve stvari spoje dobije se moj stalan posao. Minimalan broj sati koji odvajam za Bestbeat je oko četiri sata dnevno, što naravno preraste u celodnevnu obavezu kada imamo koncerte.

Koliko ti treba vremena da se maskiraš i da li to sam radiš?

Vreme za pripremu zavisi od kompleksnosti i broja promena kostima tokom koncerta. Moja uobičajena rutina traje oko sat vremena u okviru koje radim zagrevanje na instrumentima, raspevavanje, šminku i odevanje. Sve mogu da uradim sam, osim kada su tv snimanja, tada šminkanje prepuštam kvalifikovanim licima.

Kako si se odlučio da baš budeš Lenon, a ne neko drugi iz benda?

Na osnovu boje i raspona glasa, instrumenata kojih sviram i blage fizicke sličnosti ponuđeno mi je mesto Džon Lenona, koje sam rado prihvatio.

Vasić Nenad – Tom Vejts

Kako si prvi put počeo da sviraš obrade Tom Vejtsa?

Na početak mog ozbiljnijeg "bavljenja" Vejtsom odlučujuće je uticao poziv mog prijatelja Vladana Cerovića, koji je želeo da organizuje veče posvećeno Vejtsu i da se tom prilikom nešto i odsvira uživo. Za tu priliku sam okupio drugare sa kojima sam i do tada "sviruckao" Vejtsa u kućnoj varijanti i nastali su Rain Dogs-i koji i danas nastupaju u manje-više istom sastavu.

Da li i dalje slušaš Vejtsovu muziku?

Vejtsa i dalje slušam sa zadovoljstvom, neke pesme na koje možda ranije nisam ni obratio pažnju "isplivaju", novi albumi se željno isčekuju.

Najčudnije iskustvo sa svirke?

Čudno mi je bilo kad su neki Rusi bili ubeđeni da sam stvarno Vejts. Takođe, verovatno zbog toga što sa publikom komuniciram na engleskom, ljudi misle da sam, u najmanju ruku, stranac, pa me je jedan pitao, i to u pauzi u wc-u, nad pisoarom "Where are you from?" a ja "From Sremčica!" Imali smo i tu svirku pred 0 posetilaca u InterContinentalu. Neki naši poznanici su pokušali da organizuju "Single bar" varijantu za Valentines Day i nas angažovali da sviramo, ali se nije niko pojavio… mi smo odsvirali pun program.

Da li ponekad ostaješ u ulozi u van koncerta?

Mislim da ne, ne izlazim u grad "maskiran" u Vejtsa i ne oponašam njegov lifestyle iz luđih godina, bar ne namerno.

Da li je rad u bendu tvoj stalni posao?

Povremene probe, družimo se i van svirki, ali nikome iz benda to nije stalan posao, u muzičkom smislu smo "posvećeni amateri". Deo benda uklučujući i mene je angažovan u predstavi "Vojček" u pozorištu Le Studio. Neki bi rekli da bi u normalnoj zemlji od svega toga moglo da se živi ali.

Kako si savladao Vejtsov neuobičajeni hrapavi vokal?

Od samog početka sam dobijao komplimente da sam ga "skroz skinuo" iako mi tad nije bilo lako jer mi to nije baš prirodan glas. Kad me pitaju što toliko pušim ja kažem da moram zbog glasa i da mi je doktor prepisao dve pakle dnevno.

Hvala Nevena, Vladimire i Nenade.