Profesionalni ronilac u govnima

Iz kolumne 'Zašto to radiš?'

Ako život podelite na seriju aktivnosti, objektivno, mnoge od njih neće imati smisla. Kao što je, na primer, ronjenje u bačvama punim optadnih voda. Zašto bi to neko radio? Da bismo to saznali i stekli bolji uvid u njihov svet, pitali smo ljude koji se bave čudnim stvarima, zašto.

Ovo je svet Brendana Volša. On vodi kompaniju koja se zove East West Dive and Salvage iz Melburna, koja se bavi uranjanjem u različita okruženja u kojima nema vazduha. Jedno od takvih okruženje su kanalizacije. Našao sam se sa Brendanom kako bih otkrio šta ova greška od posla sve zahteva, i zašto se time bavi.

VICE: Zdravo Brendane. Zašto ovo radiš?

Brendan Wolš: Ovime se bavim zato što u mi u Australiji ne obrađujemo naše otpadne vode hemikalijama. Mi bakterijom razbijamo čvrste materije tako što ih gaziramo pomoću velikih mašina za mešanje, i to 24 sata dnevno. To je veoma agresivno okruženje, a delovi koji se pomeraju se stalno kvare.

Pa šta se ovde pokvarilo?

Jedan od motora. Svi motori su u ovim jezerima, tako da ne postoji drugi način da im se pristupi osim da se uđe unutra. A dole je sve crno, tako da moramo da radimo po osećaju. Kanalizacione farme slikaju na hiljade fotografija ovog mesta pre nego što napune jezera, pa ih mi pažljivo proučimo pre nego što uđemo. Gnjurac onda popravlja u mraku tako što razgovara sa momcima koji su na površini. Oprema za ronjenje je povezana pomoću radija, tako da možemo da dajemo uputstva u realnom vremenu.

Ah, mnogi bi to pomislili, ali to je ono što mi omogućuje posao. Moram nekako da zaradim novac za bivšu ženu.

Pa kako je to kada si dole?

Potpuno je crno, i moraš više da hodaš nego da plivaš. Nema smrada. Sav tvoj vazduh je u boci, tako da zapravo gore prolaze momci koji te dekontaminiraju kada izađeš.

Da li si se ikada osetio klaustrofobično?

Ne, ne bih se bavio time da je tako. Moraš da prođeš dve godine treninga pre nego što postaneš gnjurac, a u tom periodu otpada svako ko je klaustrofobičan. Takođe, možemo da sprovedemo i muziku kroz radio sistem opreme. Puštamo momcima ono što žele da slušaju. To ih čini srećnim.

Slike via East West Dive and Salvage

Šta ti slušaš?

Ja slušam AC/DC. "Back in Black" mi je omiljena pesma svih vremena, ali ne možeš baš da sviraš gitaru dok radiš.

I šta si naučio o kaki?

Zlatno-braon boje je - niko ne želi da je dodirne, tako da su pare bolje. A i svakakve stvari završavaju dole. Mnogo kondoma, mnogo donjeg veša starijih muškaraca. Mislim da ih u staračkim domovima posle nesreće puste niz WC šolju. I da, ljudi ne žvaću kukuruz.

Pogledajte i naš dokumentarac "Za slobodni Deri: IRA i rat protiv droge":

Da li si se ikada razboleo posle posla?

Ne, ali ću reći da ima nečega u vezi sa piletinom. Ne daljemo ljudima da zarone ako su jeli piletinu. Svaki put kada se nekome dese mlazevi, mi ponovo prođemo kroz ceo proces, i uvek se ispostavi da su jeli piletinu pre nego što su zaronili. Ne znam zašto, ali piletina i kanalizacija ne idu zajedno. Zovemo je prljava ptica.

Lepo. A kako se generalno osećaš kada je u pitanju hrana posle celodnevnog ronjena?

U redu je. Proceš čišćenja i dekontaminacije je neverovatno temeljan. Kao što sam već rekao, momci koji te čiste imaju najgori posao. To što ulaziš u kanalizaciju, ne izlaže te kanalizaciji.

Kako to objašnjavaš ženama u svom životu?

Pravo da ti kažem, to je odlična rečenica za muvanje. Takođe, uglavnom ne govorim ljudima čime se bavim dok ih ne upoznam.

Da li je to zbog toga što imaš najgori posao na svetu?

Ne, to je zbog toga što oni ne razumeju. Ja svoj posao volim i tako je oduvek. Strastveni sam ronilac od ranije, a mehaničar sam. Ni dan u životu nisam radio jer kombinujem sve svoje strasti. Svi to radimo. Nijedan posao ne možeš da radiš dobro ako ga ne voliš.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu