Quantcast
VICE u KRIK-u: dan sa novinarima koji otkrivaju afere

Odlučio sam da posetim redakciju KRIK-a i upoznam ekipu koja je za profesiju izabrala istraživanje kriminala i korupcije u Srbiji. Ako ništa drugo, na pravom su mestu.

Ne znam da li se u Srbiji ikada više pojava nazivalo novinarstvom, a manje bilo onih koji postavljaju nezgodna pitanja. A kada se takav incident desi, pa neko pokuša nešto da pita, oduzima mu se oprema i brišu mu se snimci. Tako je, bar, bilo u slučaju novinara KRIK-a kada su pokušali da od gradonačelnika Beograda Siniše Malog dobiju odgovore na pitanja u vezi sa kupovinom stanova koje je obavljao u Bugarskoj.

Kada su otkrili da je Mali kao direktor of-šor kompanija sa Britanskih Devičanskih ostrva kupio dvadeset i tri stana u luksuznom kompleksu na bugarskom primorju, plus jedan na svoje ime, ukupne vrednosti od pet miliona evra i to u vreme dok je bio finansijski i ekonomski savetnik tada prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, novinari KRIK-a su drugi put za nekoliko meseci postali oni koji aktuelnoj vlasti postavljaju najneugodnija pitanja.

Poslednje takvo pitanje koje KRIK postavlja je - kako je Siniša Mali dobio 10 hektara državne zemlje? Neugodnim ih čini to što su potkrepljena zvaničnim i verodostojnim dokumentima, ili u slučaju "Dačić-Banana" - video snimcima. Odlučio sam da posetim redakciju KRIK-a, i upoznam ekipu koja je za profesiju izabrala istraživanje kriminala i korupcije u Srbiji. Ako ništa drugo, na pravom su podneblju za to.

U zgradi u samom centru Beograda, na vratima me dočekuje glavni i odgovorni urednik Stevan Dojčinović. Njemu ne treba predstavljanje - višestruko nagrađivani istraživački novinar, koji obučava i pomaže osnivanje istraživačkih centara. Njegovu knjigu "Šarić - kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu" iz 2014. godine, Miša Vasić opisao je kao "razočarenje za one koji su se možda ponadali da je istraživačko novinarstvo u Srbiji uginulo."

Moli me da sačekamo dva minuta u hodniku dok se u kancelariji završi snimanje TV priloga koji pokriva njihovu priču.

Hall of naslovnice. Sve fotografije autor osim ako nije drugačije navedeno

-Biće nam ludnica danas, dolaze nam i iz novina kasnije. Izvini, samo nešto da pogledam, kaže Stevan i na brzinu uranja u fasciklu sa papirima koji su im stigli jutros, a imaju veze sa slučajem kompanije koju su istraživali pre nekoliko meseci.

Nisam mogao da izaberem gore vreme. Sumnjiva kupovina stanova u Bugarskoj i posao sa šampinjonima Siniše Malog, glavne su priče ovih dana. Bar među građanima i pod haštegovima #24stana i #sampinjoni.

-Ako si želeo da vidiš kako nama izgleda radni dan, ovako nije skoro nikada, objašnjava mi kroz smeh Jelena Vasić, novinarka KRIK-a. -Obično je potpuno suprotno, mirnije je, svako za svojim računarom radi na svojoj priči.

KRIK čini sedmoro nagrađivanih istraživačkih novinara sa višegodišnjim iskustvom. To je jedna mlada ekipa okupljena oko spojenih stolova na sred sobe. Em sam došao kada im je najveća ludnica, em u vreme ručka. Naručuje se kineska klopa. Taj kancelarijski meni mi je jako poznat.

-Danas smo svi okupirani slučajevima Siniše Malog, neko prati reakcije, drugi čekaju nova dokumenta, treći je u komunikaciji sa medijima, objašnjava mi Bojana Jovanović, zamenica urednika.

-To je tako kada objavimo nešto novo. Ostalim danima svako istražuje svoju priču, kopa po dokumentaciji, proverava, povezuje. Često ni ne znamo detalje priče jedni drugih, dok ih ne objavimo.

-Da, samo moram da naglasim da smo morali da uvedemo pravilo da nema slušanja muzike na zvučnicima, smeje se Jelena.

-Molim da uđe u zapisnik da ja ne bih izdržala ovo da radim da ne slušam miks DJ KYGO na Jutjubu, dobacuje Dragana Pećo, novinarka čije je istraživanje pokrenulo pitanje kupovine stanova Siniše Malog.

Svi su diplomirani studenti novinarstva na Fakultetu političkih nauka. Osim Pavla Petrovića, koji je diplomirao na Fakultetu Bezbednosti, a trenutno je na master studijama Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost. Najviše ga interesuje, kaže, bezbednost novinara. I baš je on bio taj na koga su nasrnuli i oduzeli mu foto-aparat.

- Ja sam slikao, i prišao mi je neki čovek, nije se identifikovao rekao mi je da prestanem da snimam, što sam odbio, onda je zgrabio objektiv na aparatu i oduzeo mi opremu, prepričava mi Pavle. On je, inače, i instruktor Soko Combat Sistem borilačke veštine. I dovoljno pribran da ne upotrebi svoje znanje.

-Nisu mogli da se snađu kako se to briše sa aparata i telefona, pa su pozvali u pomoć čoveka za koga se ispostavilo da je vozač načelnika komunalne policije, koji se zaključao u kola o izbrisao nam materijal, kaže mi Pavle.

Epilog tog slučaja je sledeći: gradonačelnik se izvinio novinarima za incident i najavio da će se postupanje komunalne policije ispitati. Za to je zadužen sam načelnik komunalne policije Nikola Ristić koji je, gle čuda, bio prisutan dok se to dešavalo, što potrvđuje snimak koji su novinari KRIK-a uspeli da povrate. Srbijo, majko.

Organizacija je osnovana aprila ove godine i to kao neprofitna organizacija sa ciljem unapređivanja istraživačkog novinarstva u Srbiji. A prvu godinu rada počeli su, po svemu sudeći, jako.

Ovde se dešava magija. Nisu svi na broju

-Osim istraživačkih projekata, na našem sajtu u rubrici vesti izveštavamo, između ostalog, o slučajevima korupcije na lokalu ili o velikim suđenjima, među kojima je svakako slučaj Darka Šarića, kaže Jelena Vasić.

-A sigurno smo jedini koji smo pratili dvanaestogodišnje suđenje Novaku Buhi, bratu Ljubiše Buhe, koja se završila oslobađajućom presudom za reketiranje. To mnogima, verovatno, nije zanimljivo.

Na terasi sa koje puca pogled na Savu, u pauzi za cigaru, Bojana Jovanović, zamenica urednika, objašnjava mi šta KRIK razlikuje od ostalih medija.

-Recimo to ovako: u novinama pročitaš da je ubijen neki kriminalac koji je "od ranije poznat policiji", a kod nas ćeš da pročitaš ko je on i zbog čega je od ranije poznat policiji. U tom smislu, sporiji od dnevnih dnevnih medija, iako se trudimo da budemo brži. Ali mi, na primer, u slučaju ubistva, nećemo objaviti priču ukoliko ne dobijemo zvaničnu potvrdu iz MUP-a o identifikaciji tela, a to se retko dešava, objašnjava mi Bojana, koja se istraživačkim novinarstvom bavi od 2010. godine.

-Trudimo se da uvdemo novine na sajt, blogove i intervjue, nadamo se i nekom video sadržaju, jer nas je iskustvo sa snimcima "Dačić-Banana" naučilo šta vizuelni sadržaj može da uradi. Znaš, mnogo naših priča nikada nije dospelo do mejnstrim medija, valjda ljude mrzi da čitaju.

KRIK je deo međunarodne istraživačke mreže OCCRP (Organized Crime and Corruption Report Project) koju čine neprofitni istraživački centri iz dvadesetak zemalja sveta. Od Kazahstana do Bugarske.

-To je bogatstvo, objašnjava mi Dragana Pećo, i kaže da je počela da razume bugarski zbog broja dokumenata koja je pročitala.

-Ovi priču smo radili u saradnji sa kolegama iz Bugarske sa portala Bivol.bg. To u našem radu mnogo znači, da imaš nekoga ko će da ti ubrza dolazak do dokumentacije. A to mi isto radimo za naše kolege širom sveta, ako im zatreba.

Na taj način su i došli do overenih dokumenata iz bugarskog registra na kojima piše da je Siniša Mali još uvek vlasnik of-šor kompanije "Birgham Holding & Finance Inc.", preko koje je obavljena kupovina nekretnina. Na taj način su demantovali njegove navode da on nije na čelu firmi od kada je na javnoj funkciji.

Od kada su objaljvene priče o stanovima i fabrici šampinjona, gradonačelnik je sve manje u javnosti. Pokušao je sve da objasni falsifikovanjem njegovog potpisa (opet, stvarno?), i to tako što je doneo papire koji to, navodno dokazuju. Najzanimljivije od svega je što se na jednom od papira koje je pokazao nalazi potpis prevodioca Borisave Kostove Petrove iz Bugarske, za koji ona tvrdi da je krivotvoren. Šio mi ga Đura.

Reakcije na priču su odjeknule. Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je kako veruje da su to sve gluposti, ali da ako se ispostavi da je Mali lagao, on ne može biti gradonačelnik. U međuvremenu, Agencija za borbu protiv korupcije je navela da on nije tražio saglasnost da bude direktor of-šor kompanija dok je na javnoj funkciji, kao i da nije prijavljivao primanja za poslove ovih kompanija.

Definicija kreativnog haosa. Papiri, pošta, dokumentacija - definicija istraživačkog novinarstva


-Mene ne bi čudilo da od ovoga ne bude ništa. Nije ovo Nemačka ili Island, gde će neko podneti ostavku zbog nekih "sitnih" pronevera. Kažem "sitnih" jer kod nas se ništa ne desi ni kada objavimo snimak sastanka (tadašnjeg) ministra policije Dačića sa saradnikom narko-klana Rodoljubom Radulovićem.

Za objavljivanje tih čuvenih snimaka odgovoran je Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik KRIKA-a, koji je do njih došao pomoću svojih izvora. Iako je posao istraživačkog novinara u najvećoj meri kopanje po arhivama, pregledanje i proveravanje dokumentacije, on je u jednom intervjuu za Južne vesti izjavio da smatra da istraživačko novinarstvo nije samo dolazak do zvaničnih dokumenata iz zvaničnih institucija. Već da mora da se kopa i dublje u priču i šire od okvira.

Na slici iznad njegovog stola prepoznajem glumca Majkla K. Vilijamsa, ali ne vidim koji je citat pored njegove glave.

Foto: Bojana Jovanović

- Jel' to Omar Litl?, pitam jer mi je, naravno, taj lik prva asocijacija.

- Da, gledao si Wire?

- Dva puta, odgovaram kretenski kao da je to nešto što se podrazumeva.

- E pa, za prvi radni zadatak u KRIK-u sam naložio da svako ko nije, odgleda seriju Wire, kaže mi Stevan.

- To je najbolja serija koju sam ja gledao. Toliko je dobro objašnjeno kako to sve funkcioniše. A nemoguće je vezati se za jednog lika tokom serije.

Potpisujem svaku njegovu reč.

Zanimalo me je šta je bila veća ludnica, ovo ili slušaj "Dačić-Banana".

-Slučaj Siniše Malog, definitivno. Priča o susretima sa saradnikom narko-klana brzo je ugušena kada je premiijer na sebe "preuzeo odgovornost" za to.

Neizostavno pitanje je gde se pronađe snaga za takav posao i kada te Srbija tako lepo išamara?

- Ne znam, taj adrenalin, svakako. A i uvek znaš da nisi ništa loše uradio i posle toga ti bude super. Znaš, svi su videli, svima je jasno šta se desilo i ko je u pravu. Napadnu te, odbraniš se. A na kraju dana znaš da nisi ništa loše uradio, kaže Dragana Pećo. -Ja da znam da sa ovom pričom nešto nije bilo u redu, da nam je nešto promaklo, ja bih ostavila ovaj posao.

Omar Litl je to ovako rekao: "Come at the king, you best not miss"

Foto: Bojana Jovanović

Došlo je vreme da se pozdravimo, jer, iako su dovoljno ljubazni da mi to direktno ne kažu, ili da mi skuvaju sikterušu, znam kada je dosta. Imaju previše posla, ozbiljnog posla. Dok se pakujem, oni pripremaju svako svoje slušalice i spremaju se da urone u svet papira, ugovora i potpisa.

-Moramo da te sprovedemo kroz naš sistem bezbednosti, kaže mi Bojana Jovanović u polušali. - Ma, samo da zaključamo vrata.

Na kraju im kažem da su prilično opušteni i veseli u odnosu na posao koji rade.

- Kada bismo se ponašali u skladu sa ozbiljnošću onoga što radimo, a posebno u skladu sa onim što se dešava posle objavljivanja naših priča, poludeli bismo, odgovor je koji mi odzvanja u glavi dok silazim niz stepenice.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu