Zdravlje

Velnes influenseri koji nikada ne piju vodu

Alisa, Sofi i drugi nalik njima su se odrekli H20, i radije se, umesto da je piju, hidriraju tako što „jedu“ svoju vodu.
10 Februar 2020, 5:54pm
no water diet instagram

Nema skrivanja od Instagramovog algoritma. Osmišljen da izbacuje istu vrstu sadržaja kroz koji ionako satima skrolujemo, moj fid je pun influensera koji valjaju dijetalni čaj, kao i Jutjubera koji mrtvih pogleda zure u mene kroz sjaj kompleta za izbeljivanje zuba HajSmajl.

Možda mi je zbog toga nedavno bio predložen nalog Alise Mikste, koji je pun fotografija života iz snova, sa putovanjima po celom svetu, podučavanjem joge, i skidanjem brusa na planinskim padinama. Međutim, Alisin nalog ide jedan korak dalje od uobičajenih „velnes“ postova o ishrani sirovom hranom i praktikovanju promišljenosti: u leto 2019, kada je živela u Londonu, Alisa je počela da postuje o svom režimu „bez vode“, kada je tečnosti zamenila voćem bogatim vodom.

Ova apstinencija od vode ide ruku pod ruku sa povremenim „suvim postom“, kada Alisa 24 sata ne jede ništa. U jednom od postova je pisalo: „Po prvi put sam postila 24 sata (osim 5 gutljaja zelenog čaja oko 11 ujutru, kada je postalo isuviše hladno), i zadovoljna sam sobom“.

Alisa nije usamljena u postavljanju o životu „bez vode“ i o suvom postu: ona prati više naloga koje vode žene koje promovišu iste stvari, i koje su sve preplanule, vitke i žive dinamičnim načinom života, na destinacijama na koje ljudi odlaze kada uzmu slobodnih godinu dana. Deluje da im ovaj režim ne škodi – ali stručnjaci upozoravaju da bi promocija ovakvog izbora ishrane potencijalno mogla da naškodi njihovim pratiocima, kojih ima na hiljade.

Alisa ima 30 godina, potiče iz Letonije, i trenutno živi u Dubaiju. Pre pet godina je bila u jednom ašramu u Indiji, gde joj je guru rekao da je nositi sa sobom flašicu vode „velika pomodarija u Evropi“, dodajući: „Ne moraš to da radiš“.

„Verujem da se vodom ne hidriramo – voda samo čisti“, kaže mi Alisa. „Dakle, ako jedeš sirovu hranu i voće, voda ti nije potrebna“.

Uprkos tome što kaže da je flaširana voda „verovatno stvarno toksična i nečista“ i da je zvanična preporuka da se pije dva litra dnevno „samo velika poslovna i marketinška prevara“, Alisa se nije sasvim odrekla vode, procenjujući da je smanjila njen unos za 90 procenata. Ali potpuno odricanje od H2O je nešto čime se ponosi Sofi Prana, tridesetpetogodišnja instruktorka joge koja tvrdi da ovu bistru tečnost nije pipnula godinu dana.

Sofi propoveda život „bez vode“, i širi ovu propoved preko svog Instagram naloga. Njena strast za to što promoviše je jasna, dok priča sa mnom preko krckavog VotsApa, iz svog trenutnog doma u Tajlandu.

„To je najbolja stvar koju sam uradila u životu“, kaže ona. „Ako se pridržavate normalnog zapadnjačkog načina ishrane, jedete so i termički obrađene masti, moglo bi zaista da vam šteti da ne pijete vodu – ali ja sam prešla na vegansku sirovu ishranu, pa se hidriram živom vodom [kao što su sok dinje ili kokosova voda] iz voća, i prestala sam da pijem praznu vodu iz flašica ili sa česme. Treba se hidrirati živom vodom, zato što u flaširanoj vodi nema ničega. Proizvođači vode su ti koji nam govore da treba stalno da pijemo vodu“.

Iako fraza „živa voda“ možda zvuči kao nešto sa našeg Goop-a, ima nekih naučnih osnova. „Znamo da ne dobijamo vodu samo iz čaše – dobijamo je i iz stvari kao što su krastavac, lubenica i sve te vodene namirnice“, objašnjava Haleh Moravej, profesorka nutricionizma sa mančesterskog Univerziteta Metropolitan.

U određenim situacijama, na primer, posle vežbanja, nastavlja ona, voda iz biljaka može da nam nadoknadi minerale koje smo izgubili: „Nešto kao što je voda iz krastavca može da bude bolje od vode sa česme, kada su u pitanju elektroliti, zato što gubimo soli kada se bavimo sportom. Krastavac bi bio bolji izvor kalijuma, i bolji za dehidraciju, u poređenju s vodom [posle sporta]“.

Međutim, kao što Haleh jasno naglašava, prosečna osoba i dalje mora da unosi tečnosti pored ishrane takvim namirnicama. „Dve osnovne tečnosti za hidraciju su mleko i voda – to znam iz godina istraživanja i iskustva“, kaže ona. „Ljudima bih predložila sledeće: i dalje jedite pet do deset komada voća i povrća dnevno, ali uzimajte i dovoljno tečnosti putem vode ili drugih tečnosti za hidriranje“.

Pomisao da možemo da se hidriramo samo tako što ćemo „jesti“ vodu nije svojstvena samo za mlade žene na Instagramu. Dr Hauard Murad – profesor medicine na UCLA, koji sebe opisuje kao „oca modernog velnesa“ – napisao je knjigu pod nazivom Tajna vode, u kojoj tvrdi da je bolje samo jesti više namirnica bogatih vodom, nego jednostavno piti više vode.

Dr Murad se drži ideje da ako pijemo previše vode, možemo da speremo vitamine i minerale iz svog tela, dok voda iz namirnica – kao i „vitamini, minerali, enzimi, antioksidanti i fitonutrijenti“ koje sadrži – može da se apsorbuje sporije i duže se zadrži u organizmu. Studija koju su sproveli istraživači sa Medicinskog fakulteta u Aberdinu je došla do sličnog zaključka.

„Poenta unosa vode je održavanje ćelija hidriranima – a to se bolje čini ako se voda jede, pa se lagano ispušta dok varite hranu, umesto da je popijete odjednom, što se dešava kada pijete vodu“, kaže mi Dr Murad. „Osim ako niste dehidrirani usled vrućine, vežbanja ili bolesti, voda će samo proći kroz vas“.

Pitam Ilejn Anderson, samostalnu dijetetičarku sa decenijom iskustva u ovom poslu, kao i Haleh Moravej, da li znaju za bilo kakve studije koje potkrepljuju ideju da se sasvim odreknemo vode. Obe kažu da ne znaju, ističući da je to suprotno smernicama Ministarstva zdravlja – pa i smernicama Svetske zdravstvene organizacije, Medicinskog fakulteta na Harvardu, i gotovo svakog sajta na internetu koji ima veze sa zdravljem.

„Obeshrabrila bih ljude da se liše vode“, kaže Haleh. „Naš organizam se sastoji od 70 posto vode... to je recept za popast. Hidracija je bitna za koncentraciju, raspoloženje i opšte stanje, kao i za fizičku aktivnost. Voda nam je potrebna za razgradnju hranljivih sastojaka, potrebna nam je za metabolizam... ima toliko mnogo toga što nam govori da dehidracija nije dobra za nas“.

Uprkos naučnim dokazima, ili nedostatku istih, i Sofija i Alisa kažu da nisu naišle ni na kakve probleme.

„Ja sam prestala da uzima so i ulja“, kaže Sofi. „Živim na vodenastom voću ili povrću – i to je, zajedno sa suvim postom, tako zdravo za naš organizam. Ljudi su prilično šokirani kada čuju za to da neko ne pije vodu, ali iza toga stoji čitava nauka, pa kada ljudi to shvate, onda je to druga stvar“.

Šok koji pominje Sofi je razumljiv: nakon našeg prvog razgovora, Ilejn je rekla da svaki dijetetičarsa kojim razgovara izražava čuđenje da bi neko sasvim prestao da pije vodu. Ona dodaje da nikada nije čula da je neko svojevoljno odustao od vode iz zdravstvenih razloga, i kaže mi da je ljudima potrebna za prenos minerala i izbacivanje toksina iz organizma.

Ovo se dešavalo pre nego što smo prešli na suvi post, što je dijetalni izbor u koji se kunu Sofi, Alisa i mnogi drugi velnes Instagrameri.

Suvi post znači odricanje od hrane i vode na 12 sati, pa sve do deset dana. Razne religije koriste post kao način praktikovanja svoje vere, i čine to već vekovima, ali gladovanje pod izgovorom velnesa je relativno novi trend – i nije nešto što profesionalci vide kao posebno pametno, naročito ako se hidrirate samo prehrambenim namirnicama bogatim vodom.

Brojne studije sugerišu da „povremeno gladovanje“ može da koristi – kada ne uzimamo hranu između 16 i 24 sata – ako ste dobrog zdravlja. Međutim, mnoge od ovih studija su bile ili kratkotrajne, ili sprovedene na malom uzorku ili životinjama, i ističe da povremeno gladovanje može da bude opasno ako je neko neuhranjen ili ima istorijat poremećaja ishrane.

Ako planirate da postite preko 24 sata, većina sajtova preporučuje da potražite savet lekara. Ponovo, studije su otkrile da određeni ljudi mogu da imaju koristi od produženog gladovanja, ali u jednoj studiji u kojoj je učestvovalo 768 ljudi koji su gladovali bar 48 sati, 72 procenta učesnika je imalo propratne pojave, uključujući premor, nesanicu i vrtoglavicu. Grupe kojima se ne preporučuje ovakva vrsta posta takođe nisu samo grupe ljudi sa poremećajima ishrane, već i one sa dijabetesom tipa 1 i one sa niskim krvnim pritiskom, one koje uzimaju određene lekove, i žene koje pokušavaju da zatrudne, koje jesu trudne, kao i one koje doje.

Činjenica da se gladovanje promoviše na društvenim mrežama još više zabrinjava kada uzmemo u obzir veze između Instagrama i premećaja ishrane, ili problem ljudi koji koriste „velnes“ da bi zamaskirali poremećaje ishrane. Kompulsivna opsesija velnesom sama po sebi može da dovede do novog stanja „ ortoreksije“, koju Nacionalna asocijacija za poremećaje ishrane definiše kao „nezdravu opsesiju inače zdravom ishranom“.

Ilejn nema vremena za duže periode posta, opisijući to kao „zastrašujuće“, i ističući nedostatak naučnih dokaza za navodne koristi po zdravlje. Ona kaže da duži periodi gladovanja mogu da dovedu do dehidracije, hipotenzije, premora i glavobolja, i takođe izražava zabrinutost za dugoročne posledice po bubrege.

Sofi praktikuje „kratkotrajni post“, između 6 popodne i 11 ujutru svakog dana, rekavši da je prvi put kada je postila „potražila pomoć od univerzuma“, i da je potom iskusila „ekstremno isceljenje“. Alisa praktikuje duže periode gladovanja, verujući da je hrana „potpuna distrakcija i kamen oko vrata“. Po njenim rečima: „Mislim da ima važnijih stvari u životu od doručka, ručka, večere, i odlaska na posao“.

Jasno je da ovakav način života kod Sofi, Alise i drugih nalik njima ne izaziva previše akutnih problema, inače ne bi tako živele. Međutim, aktivna promocija ovakvog izbora ishrane kao puta do „velnesa“ – sa premalo informacija i saveta za oprez – je ono što postaje problematično.

Kao što Ilejn ističe, „bez vode“ se često koristi kao haštag na postovima koji govore o „pravilnoj ishrani, zdravom životu i ’velnesu’“. Ovde je opasnost u tome što vezivati „ne ispijanje bilo kakve tečnosti“ sa mnogim drugim dobronamernim sugestijama za rad na sebi može da dovede do pogrešnog tumačenja i predstavlja ovu ideju sve većoj grupi ljudi koji traže nove načine da im bude „dobro“.

Osim ako ne živite život iz snova kao na trajnom raspustu koji su ljudi kao što su Sofija i Alisa stvorile za sebe, teško je doći do sveže ceđenog soka od lubenice, ili smazati kilo grožđa za doručak. Voće i povrće bogato vodom može da služi za hidraciju – ali to ne znači da će neki korisnici društvenih mreža shvatiti da izraz „bez vode“ znači čitav režim, i da neće jednostavno izbaciti vodu iz upotrebe, ne zamenjujući je nekom drugom tečnošću.

Jednostavno rečeno: neka tinejdžerka iz Vigana ili Vorčestera možda će videti neku od ovih blještavih fotografija na Instagramu i jednostavno prestati da pije vodu, uprkos tome što živi potpuno drugačijim načinom života od tih žena koje gleda na ekranu svog telefona.

Kada direktno pitam obe žene da li vide bilo kakve opasnosti u zalaganju za režim „bez vode“, ni jedna ni druga ne deluju preterano zabrinuto. Alisa kaže da je na svakom pojedinačnom korisniku da sa Instagrama prihvati ono što želi, i kaže mi: „Imamo ovo sredstvo i sami donosimo odluke kako ga koristimo“. Sofi jasno kaže da njen Instagram ne bi trebalo nikoga da navede da pomisli da su režim „bez vode“ i suvi post lekovi koji sve rešavaju preko noći – i govori mi da svakome ko je kontaktira za savet kaže da tako velika promena u ishrani mora da se uvodi polako i veoma pažljivo.

Dr Murada ova mogućnost takođe ne dotiče, i kaže mi: „Nisam mnogo zabrinut da će ljudi videti ’bez vode’ i potpuno prestati da je piju. Osećaj žeđi će ih naterati da piju“.

U ovom trenutku, gotovo i ne mora da se ističe da Instagram može veoma mnogo da utiče na živote korisnika, čak iako ljudi koje prate nemaju nameru da ih ubede u bilo šta. Ovo je nešto o čemu u marketinškoj agenciji iz Londona Digital Feri znaju dosta, i kažu mi da Instagram igra „ekstremno moćnu“ ulogu kada je u pitanju blagostanje, kao vizuelna platforma koja može ljude da stavi pod pritisak da izgledaju „bolje“.

„Šokantni zdravstveni sadržaj može da zaintrigira ljude i animira ih, iako zavisi od algoritama, bez obzira na bilo kakvu dobrobit po zdravlje“, kaže njihov predstavnik. „Kada je u pitanju zdravlje, mešanje uticaja i kredibiliteta ima potencijalno opasnu primenu. Ne rizikujete da završite u haljini od sintetike Priti Litl Tinga koja vam loše stoji – mogli biste da oštetite svoju jetru ili oslabite srce“.

A u tome je i suština. Napraviti izbor u ishrani je jedno – ali propovedati o njoj armiji pratilaca na Instagramu koji možda nisu u mogućnosti da ih podražavaju bez neophodnog konteksta je neodgovorno i potencijalno opasno.

Naučno pokriće za to da se voda „jede“ u formi voća i povrća je ograničeno, uprkos knjigama, blogovima i Instagram nalozima koji su mu posvećeni. S toga, u onlajn eri u kojoj su dobro osmišljene fotografije, hiljade pratilaca i jak lični brend dovoljni da donesu legitimitet, potrebno je detaljnije proučiti svakog influensera koji promoviše lek za sve koji bi mogao da se pokaže kao štetan.

@emiliabona

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.