Reklame
koronavirus

Ne budite kreteni, ostanite kod kuće – voli vas jedan Italijan u karantinu

„Svaki put kada vidim da neki moj prijatelj iz Britanije postavlja svoje slike iz barova ili u društvu, pomislim: ’I ja sam nekada bio kao ti’.“

pisao Giacomo Stefanini
20 Mart 2020, 3:41pm

Giacomo Stefanini.

U iskušenju si da ipak izađeš na jedno pivce? Član redakcije VICE Italy Đakomo Stefanini ti objašnjava zašto stvarno, stvarno ne bi trebalo to da radiš.

Kada je sve ovo počelo, bio sam sumnjičav – ali ostao sam kul. Nakon prvog karantina u Milanu, 23. februara, moj bend je otkazao svoj poslednji koncert na jednom improvizovanom mestu. Par dana kasnije sam otišao na probu. Osećaj je bio čudan, i nismo delili flaše piva kao inače, ali i dalje smo zbijali šale o svemu tome. Poslednji put sam otišao u pravi izlazak pre dve nedelje, u subotu. Bili smo na večeri i otišli smo na piće, ali održavali smo distancu i celo veče pričali o virusu.

Onda sam pozvao svoju sestru. Ona je medicinska sestra, i trenutno radi u urgentnom centru jedne male bolnice u Lombardiji, najpogođenijem regionu u Italiji. Dok smo odrastali, svaki put kada bih se ja uplašio nečega vezanog za zdravlje, ona bi me omalovažavala: „Znam simptome; jedini simptomi koje ti pokazuješ su oni da si nejaki seronja“ (pretpostavljam da i vaše starije sestre ovako razgovaraju s vama).

Ali ovog puta je bila veoma ozbiljna preko telefona. „Loše je. Nemamo dovoljno respiratora“, rekla mi je. „Danas smo morali da izaberemo između dva pacijenta“. A u bolnicama ne leče samo stare ljude: odeljenja za intenzivnu negu širom zemlje imaju pacijente u tridesetim godinama.

Naši roditelji su u svojim sedamdesetim i osamdesetim godinama, pa ih ne viđamo – i stvarno ne znam kada će to ponovo biti bezbedno. Počeli smo da uviđamo stvarnost, i više nema mesta za interpretacije: moramo da ostanemo unutra koliko god je to moguće. Ja i dalje jednom nedeljno idem u kupovinu, ali to je postalo veoma stresno, pošto su redovi postali toliko dugi, a prodavci su pod velikim pritiskom. Kada prilaziš supermarketu, ne možeš čak ni da shvatiš da postoji red, zato što svi stoje na odstojanju jedni od drugih, tako da izgledaju kao da jednostavno nonšalantno stoje tu, sa maskama i rukavicama.

Policija me do sada nije zaustavljala – što znači da sam imao sreće, zato što sam prošlog vikenda morao da se preselim, pa je izgledalo kao da bežim iz zemlje u iznajmljenom kombiju – ali preko 20 hiljada ljudi ovde u Italiji je platilo kaznu zbog toga što su bili napolju bez dobrog razloga. Policajci u civilu su na neke od mojih prijatelja vikali, ispitivali ih i pretresali. Da smo ranije slušali ljude koji su apelovali da izbegavamo kontakte i gužvu, možda ne bismo stigli do ove tačke.

Ja stvarno imam sreće: počeo sam da živim sa svojom partnerkom, pa je barem viđam svaki dan. Mnogi od mojih prijatelja su iznenada bili prinuđeni na veze na daljinu. Ja takođe mogu da radim i od kuće, i činim to poslednje četiri nedelje i primam punu platu. Moji prijatelji koji to ne mogu (tatu majstori, muzičari, barmeni, koncertni promoteri) ostali su bez posla i sigurnosne mreže. Drugi prijatelji, koji rade na benzinskim pumpama i u fabrikama, prinuđeni su da odlaze na posao i izlažu se virusu koji, iako je manje smrtonosan za mlađe ljude, idalje može da ima ozbiljne posledice.

Tako je uvrnuto biti, kao što kažu, tri nedelje ispred UK, kada je u pitanju COVID-19. Preko vaših mimova, viceva i vesti možemo da vidimo vaš odraz, i ja zatičem sebe kako se stresem kada pogledam ekran telefona. Svaki put kada vidim da neki moj prijatelj iz Britanije postavlja svoje slike iz barova ili u društvu, pomislim: ’I ja sam nekada bio kao ti, a sada svako veče moram da nađem nešto da mi prođe vreme, i svi mi nedostaju. I svaki put kada mi zazvoni telefon, nadam se da me ne zove neki od mojih prijatelja ili članova porodice da mi kaže, ’Zarazio sam se’.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE UK.

Tagged:
Italija
Zdravlje
Italijani
karantin
covid19