Probao sam piće koje te uradi, ali od kojeg sutradan nisi mamuran

Za mnoge, hladno pivce predstavlja jedno od lepših zadovoljstava u životu.

Osim što je to retko za koga samo jedno pivo - mnogi konzumiraju toliko alkohola da se sledećeg dana ne sećaju ničega, zaklinju da više neće piti, dok se jedva kreću po kući zaustavljajući svoj nagon za povraćanjem izazvan glavoboljom. Važno je spomenuti i podatak Svetske Zdravstvene Organizacije koji ukazuje na to da je alkohol odgovoran za tri miliona smrti godišnje na globalnom nivou.

Ipak, šta ukoliko možemo da izbegnemo loše posledice? Šta ako postoji neotrovna supstanca na koju se ne možeš navući, ali koja pogađa to slatko mesto gde odjednom prelagano ćaskaš, pevaš karaoke ili đuskaš? (Kao efekat koji osećaš nakon dva ili tri piva: iako se žurka tu retko kad zaista i završi.)

Profesor Dejvid Nat, jedan od vodećih psihofarmakologa, radi na umanjenju štetnosti alkohola već trideset godina.

“Rekao bih da je alkohol najštetnija droga današnjice”, rekao mi je on u razgovoru preko Zoom-a. “Ne verujem da postoji porodica u ovoj zemlji u kojoj neki član porodice nije pogođen alkoholizmom. U pitanju je izazivač visokog krvnog pritiska - sve više ljudi umire od posledica ovog stanja izazvanog alkoholom, a koje dovodi do srčanih i moždanih udara, češće nego do ciroze.”

Pre oko petnaest godina, profesor Nat je odlučio da, umesto da pokušava da ukloni štetne efekte iz toksične supstance kao što je alkohol, pokuša umesto toga da stvori njegovu netoksičnu verziju. Tako je došao do sinteze supstance pod nazivom Alkarel, što je alternativa alkoholu bez štetnih efekata, čijom konzumacijom se dobijaju pozitivni efekti kao kod običnog alkohola - postaneš pričljiviji, opušteniji, ali bez negativnih efekata - zaboravnosti i mamurluka.

Nat kaže da zna da ova supstanca funkcioniše jer ju je testirao na sebi. Ipak, kaže da je ovo “nova sintetička hemikalija”, te tek treba da prođe rigorozno bezbednosno testiranje, koje će trajati oko dve godine i koštati oko dvadeset miliona funti.

U međuvremenu, on je razvio nealkoholno biljno piće po imenu Sentia. Ovo je njegov sporedni projekat u okviru kompanije GABA Labs, gde želi da prikupi kapital da bi plasirao Alkarel na tržište, ali i kako bi razvio svest u javnosti o alternativama alkoholu.

Vidim zbog čega želi to da uradi: poslali su mi uzorke, ali nisam mogao da ne budem skeptičan. Da li će me ovo biljno piće ucirkati?

“Alkohol pogađa različite sisteme receptora u mozgu”, objašnjava Nat preko Zoom-a. “Alkohol utiče na GABA sistem. Znamo da postoji petnaest različitij GABA receptora u mozgu, kao i da oni kontrolišu različite stvari. Receptori na koje Sentia utiče su receptori koji kontrolišu socijabilnost, relaksaciju - stvari za koje su zaduženi frontalni delovi mozga - a izbegavamo uticaj na receptore koji izazivaju probleme, kao što su nemir, saplitanje, iritabilnost, bes i mamurluk.”

Kako bi stvorio ovo piće, Nat i njegov tim u GABA Labs istražili su hiljade baza podataka i “pronašli određeni broj biljaka koje prave supstance koje utiču na GABA sistem”, ali i one biljke koje se koriste kako bi se ubrzalo njihovo delovanje. Razlog zbog koga se ove supstance ne vode kao ilegalne je to što se one već dugo koriste kao hrana ili suplementacija ishrani.

“Napravili smo ovaj koktel četiri biljke koje deluju na GABA sistem i tri ili četiri biljke koje su tu kako bi se ubrzalo dejstvo i kao boja”, objašnjava Nat. “Koristimo borovnicu, koja je dobar kolorant, ali i ubrzava sprovođenje supsanci u mozgu.”

Loša strana ove priče je činjenica da Sentia nije jeftino piće. Pola litre košta trideset, a dva deci košta četrnaest funti. Ipak, ja sa svojih 25ml sipao preko leda. Mirisalo je na ružu, poput osveživača vazduha, ali je ukus bio mnogo bolji - sladak, biljni, drvenast ukus sa oštrom ljutinom poput nečega između koktela Bloody Mary i kuvanog vina.

Već u roku od deset minuta, na moje veliko iznenađenje, počeo sam da osećam nešto. Ne baš kao da sam se napio - više kao da sam popušio polovinu malog hašiš džointa - blaga intoksikacija, ali postojeća. Ne mogu da tvrdim da u pitanju nije bio stari dobri placebo, ali sam se definitvno osećao opuštenije. Moje raspoloženje se popravilo i osećao sam se laganije.

Čak sam probao i da testiram noge: hodao po ravnoj liniji, dodirnuo nos i stajao na jednoj nozi. Ovo možda ne iznenađuje, ali pokidao sam na ovom testu.

Kako bih video šta će se desiti kada popijem još, popio sam još nekoliko pića - ipak, ona nisu imala nikakav poseban efekat na moj osećaj. Za ljude koji piju kako bi zaboravili probleme, ovo je verovatno negativna strana; ipak, za one koji žele da postignu efekat socijalne lubrikacije bez da se sutradan osećaju kao smeće, ovo zaista jeste koristan proizvod. Zaista nije bilo mamurluka sledećeg jutra.

Postoje i drugi, slični proizvodi, ali mnogi od njih i dalje sadrže alkohol, koji je sam po sebi štetan. Ovo otkriće - zajedno sa porastom tržišta bezalkoholnih pića - dešava se u trenutku kada je industrija proizvodnje alkohola na prekretnici: i dalje postoji veliki broj starijih ljudi koji puno piju, ali značajan broj mladih ljudi ne žele da piju. 

Prema Natovim rečima, industrija pića primetila je njegov izum; ipak, on je značajna konkurencija, jer bi njegovo nimalo štetno piće moglo biti interesantno mladima, a time ove kompanije gube puno novca. “Isprva su bili sumnjičavi”, kaže Nat. “Nekoliko kompanija nas je kontaktiralo i pitalo da kupe ovo piće, kako bi ga se rešili, tako da smo odbili njihove ponude.” 

Ukoliko sve bude išlo po planu i Natov izum zaista ima željeni efekat, kompanije koje se bave proizvodnjom alkohola možda će biti primorane da investiraju u Alkarel na isti način kao što su i kompanije duvanske industrije uložile milione u proizvode za vejpovanje. Zbog čega? Zbog toga što psihoaktivne alternative alkoholu imaju potencijal da poremete tržište alkohola kao što se to nije desilo nikada dosad.