Evo kako mladi u Srbiji vide izlaske u vreme korone

Pitanje je vremena kada ćemo ponovo morati u karantin, ali do tada život ne sme da stane. Već šest meseci socijalni život mladih je u izvesnoj meri izmenjen. Sada izlasci podsećaju na dečje rođendane, pa se svi kući vraćamo pre ponoći. I tu magiija prestaje, a mamurluk koji dolazi ranije nego obično, ostaje.

Kada sam prvi put otišla na čuveni matinee shvatila sam da nije sve crno, ali, Boga mi, ni tako belo. Prvo o čemu nisam morala da razmišljam jesu pare za taksi, jer se na poslednji bus stiže najlaganije. Međutim, problem nastaje kada prilično pijani uđete u autobus prepun ljudi koji se vraćaju sa posla.

Tada su pred vama dve opcije, da stavite masku i ugušite se ili da je skinete i pogušite sve ostale mirisom alkohola, a pritom poberete osude zbog nesavesnog ponašanja. Oni koji imaju jutarnje probleme sa mučninama i mamurlukom sada se sa njima suočavaju već posle ponoći. Tako im, u ovim ne baš toplim noćima, prozor mora ostati otvoren, pa se ujutru probude sa fasovanom prehladom.

Elem, izlasci trenutno nisu samo priča sa kobnim završetkom, jer sada im ni početak im nije bajan. Ono što mene najviše nervira jeste činjenica da se apsolutno sve vidi. Svako će vas prepoznati, videti da niste dobro izvukli ajlajner, da ste obrve nacrtali predebelo ili niste baš najbolje ispeglali košulju. Noćna euforija začinjena misterijom dolazi tek kada padne mrak, ali tada je žurka već skoro gotova.

Sve sam uverenija da su najbolja alternativa koja nam preostaje - kućne žurke. Međutim, poslednjih dana sve češće viđamo apel da prijavimo one koje piju nakon 23h, pa to da li ćete popiti prekršajnu prijavu zavisi od toga koliko ste dragi komšinici sa drugog sprata.

Moguće je da moje iskustvo nije reprezentativno, ali čini mi se da smo ovih dana skoro svi u manje-više istoj situaciji, pa tako pretpostavljam da i drugi mladi u Srbiji imaju sličnu problematiku u vezi s izlascima. Da vidimo šta kažu.

VICE: Gde si sve izlazio nakon završetka vanrednog stanja?

Aleksandar: Uglavnom su to neki restorani i kafane u kojima je broj mesta ograničen i gde nema velike gužve.

Koliko se po tvom mišljenju razlikuju izlasci sada i šta je najveća razlika?

Ne vidim neku preveliku razliku u izlascima pre i posle vanrednog stanja. Jedina razlika je u tome što su dezinfekciona sredstava na svakom koraku i više pažnje se posvećuje tome. Takođe, ugostitelji u većini slučajeva nose zaštitne maske pa je to neoubičajnije u odnosu na izlaske pre korone.

Šta te nervira u izlascima poslednjih meseci?

Najviše me nervira nošenje zaštitnik maski (iako je to pod OBAVEZNIM) jer otežavaju komunikaciju.

U kojoj meri strahuješ za svoju bezbednost?

Ne preterano. Trudim se da maksimalno poštujem sve mere i preporuke i uradim sve što je do mene kako bih se zaštitio o virusa.

VICE: Gde si sve izlazila nakon završetka vandrenog stanja?

Jovana: Pa, skoro da uopšte nisam izlazila. U stvari, nisam ni u jednom trenutku osetila da je bezbedno ići na žurke. Ako ne čuvam sebe, neće niko drugi. Covid-19 je i dalje prisutan, doduše, selektivno. Ipak, ne treba se igrati sa tim - zlu ne trebalo.

Koliko se po tvom mišljenju razlikuju izlasci sada i šta je najveća razlika?

Na osnovu Instagram i FB “storija”,  mogu da zaključim da se ništa nije promenilo. Posle izbora ljudi su se skroz opustili. Fizička distanca se ne poštuje, a većina diskoteka se ne pridržava ograničenja koja se tiču broja ljudi u zatvorenim prostorima.

Šta te nervira u izlascima poslednjih meseci?

Nerviraju me ljudi koji izlaze. To je ono s početka, korona je selektivna, u izlascima je nema, a na fakultetima ima. Nek se dogovore!

U kojoj meri strahuješ za svoju bezbednost?

Ljudi bliski meni su preležali koronu, svesna sam do koje mere je ovaj virus opasan, s toga - odgovorna sam, trudim se da poštujem sve mere koje su preuzete protiv suzbijanja virusa.

VICE: Gde si sve izlazio nakon završetka vandrenog stanja?

Uroš: Pa ono, većinom kod nekoga gajbi, tipa kućne žurke, bleja i tome slično.

Koliko se po tvom mišljenju razlikuju izlasci sada i šta je najveća razlika?

Razlika je što objekti rade kraće i onda pošto sve radi do 11, ljudi neće da se cimaju i izlaze.

VICE: Koliko se po tvom mišljenju razlikuju izlasci sada i šta je najveća razlika?

Silvija: Izlasci se itekako razlikuju. Jako je neobično svima nama to kada počinju. Pre korone, izlasci su počinjali oko jedanaest časova, a sada se u to vreme završavaju ili privode kraju. Možda je dobro to što studenti mogu da uhvate poslednji autobus javnog prevoza, bez plaćanja, ali sem toga i nema nekih prednosti.

U kojoj meri strahuješ za svoju bezbednost?

U početku cele ove pandemije, tamo u aprilu, bojala sam se, i čvrsto verovala da bi, ukoliko dobijem virus korona, to bilo kobno po mene i moje zdravlje, međutim, već krajem maja potpuno sam "oguglala" na celokupnu situaciju. Ne bojim se više nimalo, masku nosim samo da ne bih plaćala kaznu, jer sam čula da su cene paprene, i jedva čekam dan kada ćemo se korone samo prisećati kao lošeg perioda i kada više neće biti glavna vest u svim medijima.

VICE: Gde si sve izlazio nakon završetka vanrednog stanja?

Aleksa: Nisam ni pre vanrednog stanja mnogo izlazio, više sam onaj tip koji će to neko vreme da provede u krevetu čitajući ili gledajući filmove i serije, eventualno spavajući i listajući Tviter, Jutjub i Instagram. Ali pošto je toga bilo i više nego što je potrebno za vreme vanrednog stanja, nakon što je sve to prošlo iskoristio sam priliku da odem sa društvom na kafu u neki kafić. Naravno prvo je sve to bilo sa nekom dozom straha, ali negde se taj strah potisnuo vremenom. Uglavnom kada sam izlazio to su bili kafići, sa porodicom ili sa društvom, a nedavno i u kafanu, kada je drugarica proslavljala diplomiranje.

Koliko se po tvom mišljenju razlikuju izlasci sada i šta je najveća razlika?

Mislim da se nisu mnogo promenili. Nisam sada najkompententniji da odgovorim na ovo pitanje, jer više volim da se okupimo kod nekog u stanu nego da izađemo uveče u klub, tako da nisam siguran ni kako je bilo ranije ali smatram da je situacija relativno ostala ista. Možda je jedina razlika, bar koju ja vidim, u tome da se smanjio broj ljudi koji izlazi, da li iz straha da se ne zaraze ili zbog propisanih mera ukoliko su u pitanju proslave. Što se ostalog tiče, mislim da se ništa bitno nije promenilo, ako ne računamo konobare i šankere sa maskama. Mislim da su se u početku više poštovale te mere udaljenosti stolova ili ograničenog broja ljudi u kafiću, ali da se to smanjilo dosta i da niko to ne kontroliše, naročito u manjim sredinama.

Šta te nervira u izlascima poslednjih meseci?

Najviše možda svest o tome da virus i dalje postoji i da na primer ukoliko pipnem sto prstima da moram odmah da dezinfikujem ruke kako ne bih mahinalno didirnuo lice. Takođe, te mere koje se donose od danas za sutra i koje se menjaju svakodnevno i što se tiče i radnog vremena klubova i kafića, ali i svega ostalog.

U kojoj meri strahuješ za svoju bezbednost?

Ne toliko preterano, normalno da postoji ta doza straha, sada možda manje nego na početku, ali vodim računa o tome da ne ulazim u prodavnicu bez maske, da ne idem u gužve, da redovno dezinfikujem ruke i tome slično. Jedino se nadam da će se sve ovo smiriti u nekoj bližoj budućnosti, ne toliko zbog straha koliko zbog mentalnog zdravlja, koje je mnogo bitno.

VICE: Koliko se po tvom mišljenju razlikuju izlasci sada i šta je najveća razlika?

Ivana: Izlasci u doba  virusa korona se po mom mišljenju toliko ne razlikuju.  Jedino je na nekim mestima ograničen broj gostiju i prisutna su sredstva za dezinfekciju. Razlika je u tome što su sada pojedinci zabrinuti za svoje i zdravlje svojih bližnjih pa zato većina njih i ne posećuje noćne klubove niti restorane.

Šta te nervira u izlascima poslednjih meseci?

Nervira me to sto Vlada Republike Srbije stalno menja svoje odluke i sprečavanje rada noćnih klubova i kafića posle 23h.

VICE: Gde si sve izlazio nakon završetka vanrednog stanja?

Pavle: Nisam mnogo izlazio. Nekoliko puta sam izašao do grada i obično se pridržavao ograničenja rada lokala. Jednom sam izašao na splav, gde je radno vreme bilo nešto duže, otprilike do pola 2, ali je prosto bio poluotvoren.

Koliko se po tvom mišljenju razlikuju izlasci sada i šta je najveća razlika?

Mislim da je samo radno vreme lokala promenjeno, priroda izlazaka se nije puno promenila. I dalje ne vidim neku promenu, ne poštuje se socijalna distanca, pogotovu u prostorima koji su zatvoreni.

Šta te nervira u izlascima poslednjih meseci?

Nervira me činjenica da je sve dozvoljeno do nekog vremena, do otprilike 23 časa, a posle toga se lokali zatvaraju. Kao da korone nema do 11 sati, a posle je svuda oko nas.

U kojoj meri strahuješ za svoju bezbednost?

Ne strahujem preterano  za svoju bezbednost. Gde god je predviđeno nosim zaštitku masku, sa sobom nosim gel za dezinfekciju i gde god mogu poprskam ruke alkoholnim rastvorom.

VICE: Gde si sve izlazila nakon završetka vanrednog stanja?

Danijela: Dosta slabije izlazim od završetka vanrednog stanja. To je uglavnom bila Skadarlija ili slična mesta koja se nalaze na otvorenom. Iskreno, tokom vanrenog stanja sam se odvikla od izlazaka.

Koliko se po tvom mišljenju razlikuju izlasci sada i šta je najveća razlika?

Najveća razilka je to što su sada ljudi previše željni izlazaka,  jer je realno to svima falilo tokom karantina. Zbog toga su sada klubovi prepuni, što meni ne prija,  tolika količina ljudi me guši.

Šta te nervira u izlascima poslednjih meseci?

Najviše me nervira vremensko ograničenje, tačnije to što se sve završava u 23h, takođe, i kao što sam već navela, ogroman broj ljudi.

U kojoj meri strahuješ za svoju bezbednost?

Uopšte ne strahujem za svoju bezbednost. Više me brine strah koji se veštački stvara i to što ljudi previše razmišljaju o tome.