Kako da proslavite Prvi maj, a da ne budete idiot

Fotografija: Flickr/ NeilsPhotography

Odmah da vam kažem – izuzetno teško. Nije lako odupreti se svim animalnim nagonima kada se za slobodan dan nađete u prirodi sa hektolitrima alkohola i roštilja. Kada znate da je najbliža zgrada SUP-a na minimum 50 kilometara od mesta na kom se nalazite, da nema dometa, sigurnosnih kamera i ležećih policajaca, Džim iz Džungle koji godinu dana hibernira u vama, budi se prirodnim putem. A kada on ustane, gotovo je nemoguće obuzdati ga. A tu je i ključno pitanje – zašto bi ga obuzdavali? Zar ucveljenoj individui 21. veka nije povremeno potreban filter od korporativnog pandemoniuma? Ako već ne mogu da ulete u film Dejvida Finčera i isprazne se na nekom jadniku, zar ljudi ne bi mogli da se ižive u prirodi?

Pa, tehnički bi mogli. Tehnički bi mogli i da objave nuklearni rat Pjongjangu, ali je diskutabilno da li bi morali. Ista stvar je i sa proslavom Prvog maja. Možete da budete idiot, ali ne morate.

I ako se pitate kako da provedete jedan od najomeljenijih praznika, a da ne ispadnete potpuni bilmezi, ne očajavajte mladi ljudi, jer pomoć stiže jednim klikom i zavisi samo od brzine vašeg interneta. Dobićete savete od najvećeg smarača na mreži, tipa koji je za Prvi maj na alkotestu izduvao negativnu cifru kada ga je saobraćajac zaustavio na putu za Mekdonalds – mene. Ali to ne znači da ne mogu da vam pomognem. Štaviše, ja sam ekspert za držanje situacije pod kontrolom, ako pod kontrolom ne računate finansije, depresiju i količinu tečnosti za pranje stakla u autu.

Dakle, kako da ne budete idiot na prvomajskom uranku u nekoliko kratkih koraka.

Realno gledano, najbolji način da izbegnete bilo kakav oblik idiotluka jeste da ostanete kod kuće. Jer tog jednog dana u godini ljudi okupiraju svaki kvadratni milimetar zelene površine i počnu da prave cirkus. Zato će vam se grad, sa svim tim betonom, činiti mnogo prirodnije. Čak i da u osnovi niste idiot, treba da izbegnete masovna prvomajska okupljanja. Ljudi su povodljivi, šta ako vas ostali inspirišu pa kažete sebi "Hej, želim i ja da budem ovakav" ? Ili "Hej, želim i ja da svojim renoom senik uletim u potok"? Ili, još gore, "Hej, želim i ja da odvrnem hitove Karleuše iz Karić faze"? Da li možete da zamislite posledice koje nisu fatalne? Znam, ne mogu ni ja!

Ova stavka dolazi u obzir pod uslovom da ste na prethodnu odgovorili sa "Jebi se, klinac, znaš? Jebi se, jebi se, jebi se, jebi se! Neću dozvoliti da mi neke budale upropaste praznik. Odoh na izlet pa makar crk'o!". Pošto vas očigledno nisam ubedio da ostanete gajbi, moram da ponovim mantru nekog mnogo mudrijeg čoveka da je "umerenost formula za zdrav život" ili tako nešto. Znate već, imate to po onim džepnim knjigama koje su se štampala za vreme SFRJ, u doba i kada se baš ovaj praznik omasovio. Prosto je, ako jedete previše hrane – sledi povraćanje. Ako šljokate previše – sledi povraćanje. A ako se radite previše – pa, više stvari može poći po zlu (evo, mnogo iskusniji ljudi su već pisali o tome), ali postoji velika verovatnoća da će vam se povraćati. Mislim, povraćanje je samo jedan od scenarija, šta ako usledi trovanje? Ili otkazivanje organa. Šta ako vam se nešto desi sa želucem ili jetrom. Ili umesto Radeta Lackovića zasvira Rosinijeva uvertira za Viljema Tela i inspiriše nekoga, ko je takođe popio dosta, ali dovoljno manje da može da rukuje lukom, da vam strelom probode plućno krilo? Znam da su mi primeri malo radikalni, ali ako uspem da vam zgadim nešto i time vas sprečim da postanete prvomajski idioti, smatraću svoj zadatak ispunjenim i verovatno ću se samoaktuelizovati i pretovriti u biljku, koju će neko iščupati sa sve korenom već na sledećem uranku.

Bilo bi strava da možete na uranak da stignete kanuom, dojašete na konju poput Nikole Skobajlića ili se dovezete na bajsu, dopingovani nešto manje od Lensa Armstronga jer je ipak praznik, ali je najveća verovatnoća da ćete doći ladom nivom ili sličnim motorizovanim prevozom, nažalost ne jednako dostojanstvenim. I znam da vam deluje da bi bilo kul testirati nove letnje gume i izrovariti livadu koristeći ručnu kočnicu pri skretanju, ali to je zapravo potpuno idiotski. Niko vam neće srati ako niste došli hibridom, ipak nismo Norvežani, nažalost, ali ako ste planirali da operete auto u reci, znajte da je to još gora odluka. Tako je jedna moja rođaka prala. Neću da joj pomenem familijarnu titulu kako se ne bi prepoznala, ali ako ti, rođako, čitaš ovo i sećaš se svojih nedela nedostojnih živog bića, znaj da mi je došlo da napravim privremenu branu i zagadim reku toksičnim otpadom, samo kako bi stigli do tvog auta i nagrizli mu karoseriju. Jebote, prala si auto u reci! Kako si ga uopšte prodala posle? Ne napomenuti kupcu da je taj auto nekad pran u reci je gore nego vratiti kilometražu. Eto, ne želite da vas kroz desetak godina neki zevzek ovako oštro nagrdi u tekstu. Zato nemojte da perete auto u reci.

Ako ste otišli u prirodu kako biste odmorili od gradske gungule i kakofonije, onda zaboravite na muziku. Bilo da ste rečenicu "Idem da odmorim mozak" izgovorili zato što sami tako mislite, ili vam ju je usadilo okruženje, a vi ste društveno neprihvaćeni tip sa samoindukovanom polnom bolešću, pa uzimate sve zdravo za gotovo, onog trenutka kada su te reči izleteli iz vaših usta, one moraju biti poštovane više nego izreka "Bog deli mast i hleba". Postoji hiljadu vrsta licemera, ali definitivno ne želite da budete auditivni prvomajski licemer, onaj koji kaže da mu smeta buka, a onda ode u prirodu, gde je tišina, i stvara još goru buku. Ako ste pak dovoljno iskreni prema svetu i svojim piknik saborcima i javno izglasate da je "za potpuni užitak prvomajskog veselja ipak neophodno malo muzike", onda je okej da je pustite. Ali kako? Samo ne preglasno. Stvarno me zabole šta ćete da pustite, ja ionako neću biti sa vama, a niko ne naređuje da u plejeru morate da imate Stravinskog ili PJ Harvey. Samo ono, guglajte reč muzika i guglajte reč buka, pa pokušajte da odredite jasnu distinkciju.

A niste, već ste u prirodi, okruženi ljudima koji nisu kažnjeni da dođu tu, neko su samoinicijativno odlučili da odu iz grada, samim tim, nameće se zaključak da nisu želeli da budu na prvomajskom protestu. Ako već nisi u gradu sa transparentom i pištaljkom, onda bi ti bolje bilo da ne pominješ ništa ili, još gore, citiraš pogrešno nekog levičara. U tom slučaju zaslužuješ da završiš u potoku, tik ispod automobila koji pere moja rođaka. To bi ti dalo dovoljno vremena da razmisliš o tome kako i tebi treba datum i podsetnik u kalendaru da bi izašao da se boriš za svoja prava na dan kada većina ljudi napusti grad, nema ko da te vidi, da ti se pridruži, a i ti novinari koji dođu da te snime, urade to na brzinu, postave ti ustaljena pitanja i iseku izjavu tako da zvučiš bezveze. Znam, jer tako bih ja uradio da je meni zapalo dežurstvo za Prvi maj.

Eto, sada znate sva pravila ponašanja, pa se zabavljajte do mile volje. Ako izlet pod ovakvim uslovima može uopšte da se smatra zabavnim. Sve ima svoju cenu, čak i sloboda, tome nas uči neoliberalizam. Srećan praznik!

Još na VICE.com:

Kako možeš da zajebeš sa drogama na izletu za 1. maj

Zašto uvek ostajem u gradu za Prvi maj

Brčkanje u blatnoj banji u Ovči za Prvi maj