Jimmy Carr za Vice: Samo da ne uvredim Đokovića

Kada sam otkrio Jimmy Carra bilo je leto 2007. godine. Tada sam jedan period proveo u Rijeci i pokušavao da prebolim bivšu devojku (koji kliše). Iste godine otkrio sam celu plejadu britanskih standup komičara. Razlog je bio to što sam boravio kod ortaka koji je imao tri opcije za ubijanje vremena:

1. Da se opijamo do besvesti 2. Da gledamo "Prison Break" 3. Da gledamo standup komičare koje je imao na gomili dvd-eva.

Naravno, opcija broj jedan je bila logičan izbor i udarali smo na najjače dok nam nije preselo. Prvog treznog dana, ortak mi je pustio dvd na kojem je bila kompilacija nekoliko standup komičara.

Onda se desilo. Na ekranu se pojavio najpoš lik u istoriji poš likova, sa prilično šljaštećom i kič pozadinom i u jednom nonšalantnom i vrlo smirenom maniru izgovarao je najgore prljavštine koje sam ikada čuo. Takozvani britanski dry humor po kojem su inače poznati, ovaj gospodin podigao je na nivo da je, jednostavno, izlazio iz zone komfora i prosto situaciju dovodio do ivice pristojnosti koja se vrlo često prelazila - i to prilično. Iz šale u šalu nalazio sam se na terenu da se stidim samog sebe što se smejem tim forama, a neretko sam se nalazio i na ivici uvrede. Njegov humor definitivno nije "haha" humor, već je više eksperiment na nivou prihvatljivosti. Toliko je bio prljav, drzak i preko svake mere nekorektan da ovo definitivno nije za nekoga ko se lako uvredi ili za nekoga ko misli da humor treba da ima bilo kakve granice.

Tada sam počeo da pratim Jimmy Carra opsesivno. Lik je izazivao kontroverze gde god se mrdnuo. Prvo je načelniku njujorške policije na godišnjicu terorističkog napada, pošto je ovaj izgovorio: "We'll never forget nine eleven", odgovorio sa: "You better not to, because it's your fucking phone number", a potom napravio šalu na račun osoba sa Daunovim sindromom, potom i o ratnim veteranima iz Afganistana, pa sve do Oskara Pistorijusa. Lista je beskrajna. Glupo je prepričavati viceve, kao što i sami znate, ali toplo preporučujem da ih potražite na netu, verujte mi neće vas ostaviti ravnodušnim.

I evo osam godina kasnije kada sam uveliko upoznat sa likom i delom ovog čoveka, najavljen je njegov dolazak u Beograd. Mojoj sreći nije bilo kraja. U sredu 13. maja, u Domu sindikata, Jimmy Carr će biti u našem gradu. Potpuno ludilo. A onda me je zvala i Milica iz standup.rs, koji su inače doveli i Eddie Izzarda i Dylan Morana i potvrdila mi: "Hej, Galebe, možeš da uradiš telefonski intervju sa Jimmy Carrom."

I tako sam krajem prošle nedelje primio poziv iz Velike Britanije i čim sam izgovorio "halo", prepoznao sam glas sa druge strane "žice".

VICE: Koliko znaš o Srbiji?

Jimmy Carr: Lepo je kada odeš na mesta na kojima nikada nisi bio. Nikada nisam bio u Srbiji, nikada nisam bio u Beogradu i super sam uzbuđen zbog toga. Dobijam priliku da posetim sva ta mesta i da tu radim. Tako da jedino tek kada stignem u zemlju imam prilike da saznam nešto o njoj, jer znaš, kada si na bini, moraš da znaš barem nešto o zemlji u koju si došao.

Kako prevazilaziš jezičke barijere na svojoj turneji?

Pričam maaalkice sporije…

Znaš kako, humor transgresira kroz jezike i kulture. Koliko ljudi dobro poznaju jezik, najbolje ćeš znati po tome da li kapiraju šale ili ne. Na primer, najgora uvreda koju možeš da uputiš Britancu je da mu kažeš da nema smisla za humor. Tako da ako planirate da dođete na nastup u vašoj zemlji, bilo bi dobro da znate nešto o humoru, za početak.

Pa kod nas do pre nekih desetak godina nije postojala uopšte tradicija standup komedije, ali sada je to postala dosta velika stvar.

Pa ko je do sada bio kod vas?

Pa imali smo Dylan Morana, Eddie Izzarda i još neke… Ne mogu trenutno da se setim svih.

Fantastično!

Da li postoje neke izmene ili pripreme koje obavljaš pre nego što dođeš u neku drugu zemlju, kao na primer našu?

Koliko znam Srbi vole da se napiju pre nego što dođu negde, što je savršeno za komediju, ali zapravo, ne pripremam se baš. Znam da deluje kao da sam lenj i da deluje arogantno. Ali biti standup komičar je jedna prilično sebična stvar. Izađeš na binu i prosto budeš ono što jesi. Nije u vezi sa vama, već u vezi sa mnom. I moje šale su prilično univerzalne… U stvari, uglavnom je sve samo prljavština. Odvratna prljavština. Moram da kažem onima koji me slušaju da ako su me gledali samo na tv-u da tu delujem prilično pristojno, fino i poš, ali uživo sam užasno drzak i neprijatan. Brutalno i užasno bezobrazan. Zato se čuvajte. Ako se lako vređate, ni slučajno nemojte da dolazite. Ali mislim da do sada nisam sreo Srbina koji se lako uvredi. Ne postoje takvi. Osim ako ne uvredite Đokovića u finalu.

Hahaha, istina. Ne treba vređati Đokovića.

Mislim, šta je Đokovićev problem. On samo pobeđuje. On je najbolji teniser sveta. A druga dvojica samo nastavljaju da se pojavljuju. Veoma iritantno. Da sam ja treći najbolji komičar na svetu, bio bih veoma zadovoljan sobom i nikada ne bih uopšte ni razgovarao sa drugom dvojicom komičara. Nikada ih ne bih ni pogledao. A ovaj traži da se vidi sa njima gde god da ode. Samo ga prate unaokolo.

Gde povlačiš liniju kada je humor u pitanju? Koliko uvredljivo je previše uvredljivo?

Mislim da ne postoji ta linija. Iskreno mislim da sa svime možemo da se šalimo. I da svemu treba da se smejemo u životu. Smeh je veoma dobar mehanizam za prihvatanje stvarnosti, ali je najbitnije koliko je zapravo smešna stvar. Nekada ljudi misle da je ok pričati o bilo čemu i da svemu možete da se smejete, ali ako ćete već da se šalite sa nečime što je svetinja, transgresivno ili jednostavno veoma zahtevno i teško, morali biste da budete toooliko smešni da biste uspeli. U suprotnom ćete samo uvrediti ljude.

Kako znaš da si postigao pravi nivo humora u šali? To je sigurno gradacioni proces i zanima me kako su izgledali neuspeli pokušaji na bini?

Pa stvar je u tome da je kod mene to nešto drugačije. Ja volim da zasmejavam sve, ali da onda u nekom trenutku izgubim polovinu publike, jer postajem sve više i više uvredljiv. Znaš u šou biznisu postoji stara izreka koja kaže: "Ostavite ih da žele još." Ja mislim da je to glupost. Treba da ih ostaviš da dok odlaze govore: "Hvala bogu što je ovo završeno." Tako da na samom kraju treba da ga guraš koliko god je moguće.

Evo je, još jednom i najava za događaj ovde.

Ukoliko želite da čujete ceo intervju u kojem govorimo o "Srpskom filmu", "Klipu", fudbalu, ritualima, Jugoslaviji, najvećim blamovima, gde će se napijati kada dođe u Beograd, kao i o najgorim i najbizarnijim situacijama u njegovoj karijeri, poslušajte sledeći link:

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu