Reklame
Vesti

Provela sam nekoliko dana sa botovima i saznala da ne rade za sendviče

Postati bot ili aktivista, kako oni vole da kažu, veoma je jednostavno.

pisao Aleksandra Mališić
26 Februar 2016, 7:00am

Iako kampanja za treće izbore u poslednje četiri godine još nije zvanično počela, sve češće smo svedoci spontanog okupljanja građana oko kamenja raznih temelja sve spontano se upisujući u nekakav spisak.

Nisu naprednjaci izmislili botove, a još manje demokrate. Ipak, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, ovaj fenomen upada u oči ovdašnje, pre svega, internet javnosti i često izaziva iritaciju.

Da bih saznala kako funkcionišu botovi, razgovarala sam sa ljudima koji pišu komentare na internet vesti i postove kao simpatizeri ili aktivisti Srpske napredne stanke i Demokratske stranke. Njihova imena su izmenjena, može se pretpostaviti zašto.

Pročitajte i: Srpski Dosije Iks ili misterija tvita grada Beograda: Istina je tamo negde

Za četiri godine koliko su na vlasti, naprednjaci su značajno uznapredovali u ovoj oblasti. Svaki put kada bi u internet javnosti bili razotkriveni šablonskim komentarima, oni su smišljali nove strategije i organizovali seminare. Svaki put kada bi procureli skrinštovi iz njihovih grupa za koordinaciju, sastajali su se, tražili uljeza i pretili tužbama. U medijima su pominjani programi koje su koristili, Valter i SkyNet, kao i sada navodno aktuelni, Fortress. Zahvaljujući aktivisti SNS-a, koga ćemo nazvati Milan, služeći se upravo savetima SNS stručnjaka za medije jer je ovo ime nekako uobičajeno, videla sam kako Fortres funkcioniše. Fortres je gotovo genijalna platforma gde su već izložene sve vesti koje je potrebno „odraditi" to jest - klik na link, lajk, šer, komentar.

Fotografija nije skrinšot. Sagovornik mi nije dozvolio skrinšot jer im zbog sličnih slučajeva prete tužbom ako otkriju ko je u pitanju. Sve fotografije: autorka

- Uglavnom i ne pročitam vest, samo mehanički pišem komentare. Blic je najbitniji, B92, Telegraf, Kurir... Imaš prioritetne vesti, kad nemaš vremena, moraš prvo to da uradiš, pa onda ostalo. Na Tviteru treba da lajkuješ i retvituješ, uglavnom Vučićeve tvitove. Imaš i spisak ljudi koje treba da zapratiš, a treba i tebe dosta ljudi da zaprati. Sve mi je pod lažnim imenom, i kad pišem komentare uvek izaberem neko drugo ime. Naravno, da ne bi bilo očigledno, pored ovih treba da imaš i neke privatne objave - kaže Milan.

Postati bot ili aktivista, kako oni vole da kažu, veoma je jednostavno. Odeš u prvu prostoriju stranke, formalno se učlaniš i izraziš želju da se baviš aktivizmom. Odmah ti naprave nalog za Fortres, a potrebno je da imaš naloge na Fejsbuku i Tviteru. Potom dobiješ potrebne instrukcije i prioneš na posao.

- Instrukcije su uglavnom uopštene, a ti treba sam da smisliš komentar. Na primer, za Gašića, kad je pao helikopter, pisali su: „Ajmo sad, udri najjače"... Ili kažu da se stalno pominje neko, kao sad što piše da se insistira na „novom DOS-u". Nekad, kad ne znam kako da napišem, gledam od drugih botova, pa manje više kopiram isto. Jedino kad se rade ankete, onda dobijemo jasne instrukcije da svi odgovorimo sa da ili ne - precizira Milan.

Ne postoji očigledniji primer manipulisanja javnim mnjenjem od lažiranja istraživanja stavova građana. Interesovalo me je o kakvim je to tačno anketama reč.

- Ima uvek nekih... Evo, sad su za glasanje, da li bi trebalo izaći na izbore, da li se opozicija plaši i tako...

Bot mora da bude svakodnevno aktivan, pa čak i kad su praznici, mada, kako kaže naš sagovornik, vikendom su generalno svi manje prisutni na internetu. Jedinu korist koju aktivisti imaju od botovanja su bodovi. Sagovornik objašanjava da u Fortresu svako ima svoj nalog na kome se meri učinak.

Bot je skraćeni naziv od reči robot i podrazumeva inteligentni softver koji se na mreži ponaša kao da je čovek.

- Kad napišem komentar na nekim vestima, onda ga prekopiram u taj moj nalog i navedem mesto gde sam komentarisao. E sad, bitno je da ti komentar prođe da bi dobio bodove. Za komentar možeš da dobiješ od 0.10 do 3 boda, sve zavisi koliko ti je komentar dobar. Ako komentarišeš u prvih 50 – dobijaš 3 boda. Treba da imaš minimum 50 retvitova, imaš i određen hešteg. Na Jutjubu treba da odlgedaš 30 sekundi nekog videa da bi dobio 1 bod - kaže Milan.

Kontrola aktivnosti je na visokom niovu. Ukoliko nisi aktivan sedam dana – isključuju te. Postoji nekoliko Fejsbuk grupa za koordinaciju, po različitim okruzima, a sagovornik kaže da ga nekad zovu telefonom kako bi ga opomenuli zbog loših rezultata i naglasili da mora da bude aktivniji. Pored toga, česti su i sastanci za aktiviste gde ih, kako mi objašnjava, bodre da više rade i da prolaznost komentara bude bolja, ali i kude one koji su imali loše rezultate.

Botovi dakle, ne rade za platu ili sendviče, kako javnost veruje. Besomučno klikću, lajkuju, fejvuju, tvituju, komentarišu za bodove i nadu da će ih u bliskoj budućnosti konvertovati u posao u javnoj upravi ili javnom preduzeću. Da li je neko uspeo u ovom alhemijskom procesu?

Novi DOS

- Neki ljudi su godinama radili kampanju, lepili plakate i delili flajere, pa ništa nisu dobili. To što si aktivista ne znači mnogo, potrebne su neke druge veze. Članska karta je samo pozadina. Koga hoće da postave na neko mesto, postave ga. Obično se potpisuje neki ugovor po projektu, na određeno, na tri meseca, a posle produžavaju ugovor - odgovara Milan.

Koliko je SNS ozbiljan, pokazuje i da se redovno organizuje druženja aktivista u kafanama, kako bi se ojačao zajednički duh i odanost stranci.

OPOZICIJA

Kako sa botovanjem stoje u Demokratskoj stranci? Aktivista DS-a, u daljem tekstu Miloš, potrvdio mi jeda je botovanje redovna ativnost, ali da se "radi na malo sofisticiraniji način."

- Mnogo je lakše manipulisati iz pozicije kritičara nego hvalioca vlasti, a i ljudima koji to čitaju deluje prijemčivije. U periodu od 2008/2009, pa do 2012. godine, bilo je drugačije i teže. Bilo je potrebno i više kreativnosti. Danas se inspiracija za kritiku ovakve vlasti lako pronađe i na društvenim mrežama, bukvalno se prepisuje od ljudi koji imaju kritičke stavove - objašnjava Miloš.

Iako je veoma bitno komentarisati vesti, Miloš kaže da aktivizam na društvenim mrežama odnosi primat, budući da se komentatori ne kriju iza lažnih nadimaka.

- Postoji i komentarisanje sa lažnnih profila, i to se obično radi na lokalnom nivou, kada je nekog potrebno oblatiti ili 'pustiti buvu', a niko ne bi baš da snosi odgovornost za moguću klevetu - kaže moj sagovrnik.

Ranije su postojali opštinski koordinatori i ozbiljna stranačka organizacije, a danas je to, kao i mnoge stvari u vezi sa DS-om, otkriva Miloš, atomizovano i ostavljeno pojednicima iz stranke da deluju po želji.

O Gašiću

- Takođe, postojao je i neki program koji smo retko koristili, jer su komentari bili 'provaljivi', a i taj proces nije tada toliko uzimao maha kao danas – SNS ga je razvila i omasovila toliko da komentari na sajtovima izgledaju smešno. Dokaz da svaka neumerenost proizvodi kontraefekat - kaže Miloš.

Kao i naprednjaci, i demokrate rade svakodnevno "jer se skoro svaka vest može smestiti u politički kontekst."

- Naravno, ukoliko je potencijal neke teme da utiče na rejting ogroman, reaguje se čvršće - precizira Miloš.

Botovanje ne spada u tradicionalne stranačke aktivnosti kao što su lepljenje plakata, deljenje letaka, promocije na štandovima, ali je sa razvojem interneta i društvenih mreža ova vrsta aktivizma postala okosnica kampanje.

PREPORUČUJEMO: Sedam razloga zbog kojih ostajem u Srbiji

Još jedna sličnost sa naprednjacima je da botovi nemaju nikakvu korist od ovog posla "jer oni koji su na dnu stranačke hijerarhije rade isključivo u interesu onih na vrhu."

- Naravno, pojedinci koji se pokažu kao dobri stranački vojnici budu nagrađeni – uglavnom radnim mestima u javnim preduzećima - tvrdi Miloš.

Mnoštvo komentara virtuelnih i lažnih identiteta svakako ne odslikava verno šta društvo zaista misli, već nameće stavove određene grupacije simulirajući većinu stvarajući tako navodno „dominantno" mišljenje javnog mnjenja.

Uprkos uvreženom mišljenju da botovi rade za platu ili, pak, sendviče, svojevrsna vojska naših sugrađana svoje političko biće svodi na poslušnu mašinu potpuno besplatno. Za proizvodnju besmislene propagande, naše mašine energiju crpe iz agregata nade. Neki od njih su pragmatični i ravnodušni, a neki zaista veruju u ideju, ili se bar trude da tako opravdaju svoju aktivnost. Paradoksalno, umesto da vodi jednoumlju, ovo nepostojanje diskusije - a internet bi i trebalo da podrazumeva forum za razmenu mnjenja - i nametanje određenog stava, često dovodi do sukoba i tenzija u društvu.

Dok se birači na internetu svađaju i jedni druge nazivaju „botinama" i „lopovima", dok na ulicama demonstranti „spontanima" ogorčeno viču „sendviči", političari nesmetano donose nove zakone po hitnom postupku i potpisuju javnosti nedostupne ugovore. Građani se međusobno mrze za džabe, a politikanti zadovoljno žive od njihovog novca. Dajte nam igara, kad već hleba nemamo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu