Vodič za londonske pabove u fotografijama

Pabovi u Velikoj Britaniji su sjebani. Zašto biste potrošili 18 evra na turu točenog piva kada za iste pare možete da kupite 18 konzervi? Zašto biste proveli četvrtak popodne pokušavajući da se dokopate male drvene stolice kada veče možete da provedete na sofi koja je samo vaša, gledajući filmove sa torenta umesto da slušate muziku sa MP3 plejera? Zašto biste se uopšte vezivali sa mesto koje će zli ljudi ionako srušiti buldožerima iako nemaju nikakvu dozvolu?

Zato što su pabovi centri druženja već decenijama. Piti u društvu je bolje nego piti sam. Problem je što su pabovi u Velikoj Britaniji postali ugrožena vrsta – svake nedelje se u proseku zatvori 29 pabova. Neki od njih se posle nekog vremena otvore ponovo, sa novim vlasnicima. Najčešće se zatvaraju zauvek, a na mestima na kojima su bili se grade luksuzne kuće ili poslovni prosotiri.

Poljski fotograf Jan Klos će uskoro otvoriti izložbu "Vodič za pabove istočnog Londona u fotografijama". Na fotografijama, rađenim kao porodični portreti, na kojima su zaposleni u pabovima širom istočnog Londona, slavi se kultura i zajednica lokalnih pivopija. Sreo sam se sa Janom u lokalnom pabu i pitao ga sve što me zanima o fotografijama.

VICE: Zdravo, Jan. Odakle ideja da počneš sa ovim prijektom?

Jan Klos: Kada sam se preslio u London iz centralne Engleske dugo sam bio u kreativnoj blokadi. Postao sam sve besniji kako sam kontao na koji način se London prodaje turistima. Najveći deo života grada i istorije se koncentriše na nekoliko glavnih mesta u gradu. U isto vreme, tada se u medijima mnogo govorilo o džentrifikaciji, naročito o pabovima koji se bore da sačuvaju dozvole za rad. Odlučio sam da želim da usmerim pažnju na ova mesta.

Zašto si odabrao samo istočni London, a ne na centralni deo grada ili tradicionalne pabove u ruralnim delovima?

Mislim da je istočni London najzanimljiviji i najraznovrsniji deo grada. Ne mislim da je London kao grad preterano zanimljiv i uzbudljiv, mislim da je prilično bezdušan. Na primer, kada ste blizu Liverpul ulice, možete da posetiti jako fin pab, ali on nema duše jer je pun biznismena i bankara. Sa druge strane, bilo mi je jako teško da pronađem old school pabove sa dobrom atmosferom jer u njima uglavnom rade ljudi koji ne žele da se eksponiraju.

Vlasnici pabova koji imaju stalnu lokalnu klijentelu nisu preterano zainteresovani za privlačenje novih ljudi, imaju lojalne mušterije koji se retko kad menjaju. Većina trendi pabova je odmah skotala šta želim u svom projektu, dok su ljudi koji su već duže u ovom poslu bili prilično sumnjičavi: "Šta ovaj lik hoće? Zašto hoće da nas fotografiše?". Nastaviću da pokušavam. Želim fotografije tradicionalnih pabova.

Zašto si izabrao porodični portret? Da li je to stil koji odumire?

Video sam serijal nemačkog fotografa Tomasa Strata Family Life, koja se sastoji od fotografija portreta porodica koje je sreo na putovanjima. Kako su pabovi druga kuća većini ljudi, shvatio sam da ima logike fotografisati ljude koji u njima rade na taj način. Strat je seriju fotografija napravio osamdesetih godina kada nije bilo digitalnih fotoaparata, tada je trebalo više vremena i truda da biste dobili savršenu fotografiju. Ljudi generalno ne vole da sede predugo da bi ih neko fotografisao za porodični portret jer se danas konstantno slikamo pametnim telefonima. Na neki način, danas je lepo okupiti porodicu ili ljude koji rade zajedno da bi se fotografisali zajendo.

Kakvi su britanski pabovi u poređenju sa poljskim?

U Poljskoj ne postoje pabovi. Ne živim tamo već osam godina, ali dok sam odrastao u Krakovu, bili su popularni andergraund barovi koji su se otvarali tek kasno uveče. U Britaniji se pabovi otvaraju već oko podneva. U poljskim pabovima nema tog prepoznatljivog mirisa kao o britanskim. Roditelji su mi pričali da kada su bili mlađi, nije bilo mnogo mesta za izlaske osim barova u studentskim udruženjima. Sada naravno ima mnogo mesta, ali ništa nalik pabovima.

Šta misliš o doprinosu umetnika poput tebe džentrifikaciji pabova?

Zaista ne mogu da se probudim ujutru čiste savesti i verujem da nisam deo svega ovoga. Mislim da smo svi deo procesa džentrifikacije. Govorimo o napretku – napredak je nemoguće zaustaviti. Izlazim i na trendi mesta i uživam u raznovrsnosti, ali pabovi su i dalje veoma važna mesta koja bi trebalo da održavaju ravnotežu u Londonu. Sa jedne strane, lepo je videti nezavisne pivnice širom grada, koje prodaju kraft piva. Ali sa druge, one ne bi trebalo da budu pretnja tradicionalnim pabovima. Kao sa modom, trendovi dođu i prođu, a neki se posle iznvesnog vremena vrate. Ali, mislim da ukoliko pabovi nestanu, neće biti tako lako vratiti ih.

Kako su neki od pabova koje si fotografisao za serijal sada zavoreni, tvoje fotografije su njihove, na neki način, čitulje. Da li misliš da će se značenje tvojih fotografija promeniti vremenom?

Na neki način se i dalje osećam kao autsajder jer u Londonu živim samo osam godina. Ali, to je nešto što mi je pomoglo da prepoznam stvari koje su mi strane i koje se ne uklapaju u moj sistem. Mislim da mi je taj osećaj pomogao da prepoznam važnost pabova u britanskoj kulturi. Ceo moj projekat je nastao da bi se pokazala i razumela važnost ovih mesta. Budućnost pabova je teško predvideti, a ljudi imaju različita mišljenja o ovome. Zato sam više puta ponovio da moj serijal fotografija "slavi" pabove, dakle ne kažem borim se za njih, niti tugujem. Promene se dešavaju uvek. Jednostavno, mislim da je promene potrebno zabeležiti.

Pratite VICE na Twitter, Facebook, Instagram