Reklame
vesti

Kako pobeda levičara na izborima u Grčkoj odjekuje Evropom

Pobeda Sirize u nedelju bila je istorijski događaj za evropsku levicu, ali ostaje da se vidi šta će biti nasleđe ove pobede.

pisao ΘΑΝΑΣΗΣ ΤΡΟΜΠΟΥΚΗΣ
31 Januar 2015, 8:30am

Aleksis Cipras drži pobednički govor na atinskim Propilejima u nedelju. Fotografija: Dimitiris Mikalikis

Grčka je ove nedelje bila u prazničnom raspoloženju, dok je zemlja stigla u udarne vesti širom sveta, jer je po prvi put u istoriji Evrope na vlast dovela radikalnu levičarsku partiju. Siriza je dobila 36,3 procenata glasova na izborima prošle nedelje, što je dovelo do toga da njene pristalice satima plešu po ulicama, a Hjua Lorija da im čestita na Tviteru.

Za mlade Grke, promene koje je Siriza obećala odavno je trebalo da se dogode. One uključuju rodnu ravnopravnost, LGBT prava, sekularizaciju države, dekriminalizaciju određenih droga i kraj policijske brutalnosti. Starije pristalice Sirize su joj dale glas u znak protesta protiv surovog kresanja budžeta koje je nametnula Trojka (Evropska centralna banka, MMF i Evropska komisija). Pobeda levice nagoveštava neuspeh strategije uzdržavanja. Mladi vođa ove partije, Aleksis Cipras, postaće prvi premijer u istoriji evrozone koji će odbaciti mere štednje preduzete zbog duga od 240 milijarde evra.

Imajući to na umu, pobeda Sirize bi mogla da uskomeša čitavu Evropu. Razmotrimo kako bi grčki birači mogli da promene stvari za sve.

Budućnost Grčke u Evropi

Razumljivo, politička elita Evrope nije dobro primila nedavni razvoj događaja. Dejvid Kameron je tvitovao da će „grčki izbori povećati ekonomsku nesigurnost u čitavoj Evropi. Zbog toga UK mora da se drži svog plana, i obezbedi sigurnost kod kuće". U međuvremenu, guverner nemačke Centralne banke Jens Vidman je primetio: „Jasno je da će Grčka i dalje zavisiti od pomoći, takođe je jasno da će joj pomoć biti pružana isključivo u okviru programa pomoći". Suštinski, on kaže da će Grčka ostati rob evropskih mera štednje, sa Sirizom, ili bez nje.

Malo je verovatno da su ove izjave zastrašile Ciprasa, koji je u velikoj meri dobio izbore koristeći stalne pretnje evropskih lidera u svoju korist. Za nekoliko dana, mladi lider će prisustvovati evropskom samitu u Briselu, i sedeće pored kancelarke Angele Merkel, Dejvida Kamerona i Fransoa Olanda. Sa skorašnjom pobedom u džepu, trebalo bi da bude u stanju da se slatko nasmeje ako neko predloži dalje mere štednje za Grčku. Mere koje su u planu su toliko radikalne, da se ni bivši grčki premijer, konzervativac Antonis Samaras, ne bi složio s njima.

Uprkos negodovanju establišmenta, Sirizin stav o ekonomiji je legitiman. Prema Stavrosu Drakopulosu, profesoru ekonomije na Univerzitetu u Atini, „osnove grčke ekonomije pokazuju da Sirizin stav da treba napraviti sveobuhvatnu debatu o održivosti grčke ekonomije ima smisla". Drakopulos primećuje da se „većina ekonomista slaže da je nivo grčke zaduženosti neodrživ i da mora da dođe do novih pregovora... veliki deo duga je sputan i vuče se za dugoročnim ekonomskim rastom koji će dovesti do smanjenja nezaposlenosti i rasta društvenog proizvoda. Potreba za smanjenjem dugovanja, koje bi veoma verovatno dovelo do ekonomskog poboljšanja je i u interesu EU".

Pristalice Sirize slave u Atini u nedelju. Fotografija: Dimitris Mikalakis

„Kamenos" na grčkom znači „spaljen"

Ali s druge strane, Ciprasova odluka da oformi koalicionu vladu sa desničarskom populističkom partijom Nezavisni Grci komplikuje stvari. Pre nekoliko dana, njihov vođa Panos Kamenos je rekao da treba izvršiti reviziju grčkog duga i njegove „gnusne" delove otpisati, dopadalo se to poveriocima ili ne. „Evropom upravljaju nemački neo-nacisti", rekao je Kamenos.

Ovaj savez sa manje diplomatski nastrojenim Novim Grcima je razlog za zabrinutost. „Mislim da šanse za neuspeh rapidno rastu. Zamislite kako će izgledati pregovori takve vlade sa Trojkom", kaže VICE-u Aristides Čacis, profesor filozofije prava na Univerzitetu u Atini. Za partiju čiji je slogan „Levo po prvi put" formiranje vlade sa populističkom desničarskom partijom je veoma loš početak, jer šalje poruku i grčkom društvu i Evropi da Siriza pripada evroskepticima".

Odbacivanje takvog mišljenja predstavlja novu nedoumicu za ostatak Evrope. Ako Grčka izađe iz evrozone i odustane od evra, to će biti veliki test za snagu Evropske Unije. S druge strane, ako Ciprasovi zahtevi budu ispunjeni, druge radikalne partije će se pojaviti u zemljama sa sličnim problemima koje ima Grčka – kao što je Španija, koju kasnije ove godine čekaju opšti izbori. Velike površine Evrope bi mogle da „pocrvene".

Može li doći do domino efekta u Španiji, Italiji i Irskoj?

Prošlog četvrtka, Pablo Iglesijas, vođa španskog pokreta Podemos, pridružio se Ciprasu na Sirizinom političkom skupu u Atini. „Vetar demokratske promene duva po Evropi", rekao je Iglesijas. „Promena se u Grčkoj zove Siriza. Promena u Španiji se zove Podemos. Nada dolazi. Do pobede! Mi ćemo prevladati".

Španija i Grčka nisu jedine zemlje Evropske Unije koje imaju snažne pokrete koji se protive politici štednje. U Italiji, pokret Bepea Grila, Pet zvezda, iznenadio je Evropu kada je na izborima za evropski parlament osvojio 20 procenata glasova. U Irskoj je čelnik Šin Fejna Geri Adams poželeo sreću Ciprasu pre izbora, dok je još jedan član evropskog parlamenta za birački okrug Midlends Nort Vest, Met Karti, izjavio da bi pobeda levičarske partije Sirize mogla da uveća irske šanse za bolji dogovor oko duga sa Evropskom Unijom.

Prema Čacisu, Cipras ima snažnu motivaciju da se izbori za ustupke koji bi mogli da pokrenu taj domino efekat. „Ciprasa njegova pobeda ograničava", istakao je. „Ne dozvoljava mu da olako pravi kompromise, čak i kada bi mu u pregovorima ponudili poboljšanja u opštem paketu mera za Grčku. On zna da bi takav kompromis imao veliku političku cenu za njega".

Pristalice Sirize slave u Atini u nedelju. Fotografija: Dimitris Mikalakis

Fašisti su prilično zadovoljni

Ako Cipras ne uspe da ispuni svoja obećanja, to će po Grčku imati još katastrofalnije posledice nego kada bi samo napustila Evropsku Uniju. To bi moglo da dovede do još većeg porasta fašizma i ekstremizma na lokalnom nivou, kao i internacionalno. Sirizini glasači su u velikom broju ljudi koje su mere štednje iscrpele. Ako oni budu izdani, neki kažu da će se okrenuti ekstremnijim političkim snagama, kao što je Zlatna zora, koja je osvojila 6,28 procenata i ima 17 poslanika u parlamentu od 300.

Marin Le Pen, liderka ekstremno desničarskog Francuskog nacionalnog fronta, oduševljena je koalicijom Sirize i Nezavisnih Grka. „Presrećna sam zbog žestokog demokratskog udarca koji je grčki narod zadao Evropskoj Uniji... ovo je trenutak kada će doći do preispitivanja euro-štednje i ograničenja koji su nametnuti da bi se spasio euro", rekla je ona. Lešinari već kruže, spremni da se okome na leš podrške Sirizi, ako ova partija ne uspe.

Čime se zauzvrat postavlja pitanje Sirizine imigracione politike. Helenska fondacija za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) primećuje da su prethodne vlade postupale neregularno „po pitanju kontrole i zastrašivanja" nelegalnih imigranata. Uopšteno govoreći, neregularna imigraciona politika prethodne vlade bi mogla da se svede na tri reči: hapšenja, zadržavanja, proterivanje.

Siriza se zavetovala da će radikalno izmeniti situaciju. Ageliki Dimitriadis, vodeći istražitelj imigracije ELIAMEP-a izgleda misli da je to lakše reći nego uraditi: „Za te promene je potrebno vreme. O grčkoj imigracionoj politici se odlučuje na nivou Evrope, na način koji ističe činjenicu da ova politika treba da se menja u obostranom interesu. Ali takođe je važno proširiti diskusiju o migracijama na pitanja koja se ne tiču samo izjednačavanja migracija sa pitanjima bezbednosti".

To nas vraća na početak. Promene koje Cipras želi da sprovede u Grčkoj zavise od toga da li će uspeti da stekne poverenje evropskih lidera i smekša njihov stav. Ako uspe u tome, posledice njegovih pregovora neće se ticati samo Grčke.

Tagged:
News
eu
MMF
Vice Blog
politika
Komunizam
PODEMOS
hugh laurie
Pablo Iglesias
Алексис Ципрас
Grčka
Levica
Levičari
izbori
Atina
Siriza
Evropska Unija
Evrozona
Evropska levica
Mari le pen
premijer grčke
ekstremna levica
grčka vlada
pobeda