Kako da vam u Srbiji priznaju diplomu iz inostranstva

Teško. Ustvari, zavisi. Uglavnom od toga šta ste studirali.

Sredinom prošle godine donete su izmene Zakona o visokom obrazovanju kojima je proces priznavanja trebalo da bude ubrzan i uprošćen. Najavljeno je otvaranje Enic-Naric centra u Beogradu – evropskog tela koje postoji u više od 30 zemalja Evrope i usklađuje različite programe studiranja – time i poboljšava takozvanu mobilnost studenata, odnosno daje vam vetar u leđa da malo studirate ovamo, malo tamo, što je super.

Enic-Naric centar je trebalo da bude otvoren u aprilu, ali nije. Na sajtu stoji sledeće obaveštenje.

Dakle "Rok za početak rada centra je 1.10.2015." godine. Ali, na istoj strani stoji da je radno vreme sa strankama sredom i petkom od 12 do 14h. Nazvala sam ih da vidim šta se dešava.

Negde oko podneva se niko nije javljao, pa sam pokušala sat kasnije. Dobila sam jako ljubaznu i strpljivu službenicu koja mi je objasnila da centar još uvek nije počeo da radi i da za sve akcije nostrifikacije ili priznavanja mogu da kontaktiram Rektorat ili fakultet za koji mislim da ima veze sa onim što sam studirala u inostranstvu.

- Taj vaš univerzitet na kome ste studirali, je l' on akreditovan? - pitala me je.

Jok nije, pomislila sam.

Stvar koja je iritantnija i od sporosti i neefikasnosti domaće administracije je taj potcenjivački ton koji nekako podvuku i uvuku u benignu komunikaciju sa vama. Ne znam zašto to rade, pretpostavljam da se tako osećaju bolje u svojoj koži. A drugo, ako nasednete na potcenjivački ton, nekako se podrazumeva da nećete postavljati pitanja, nećete se buniti, jer oni su ti koji vam završavaju to nešto. I vi zavisite od njih.

Pošto od službenika u Enic-Naric centru nisam saznala zašto je odloženo otvaraje, nazvala sam Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Razlog kašnjenja je, kako su mi kratko objasnili, "obuka kadrova za rad u centru". Na dodatna pitanja zašto kadrovi već nisu prošli obuku, od čega se ta obuka sastoji i da li će se centar zaista otvoriti u oktobru, jer je jedan rok već probijen, nisam dobila odgovore ni posle nedelju dana nakon što sam poslala zvanični mejl, kako su mi iz press centra tražili.

Srbija je pre 12 godina potpisala Bolonjsku deklaraciju. To znači da je država imala više od decenije da radi na usklađivanju studijskih programa. Ako ovaj zanimljiv podatak ostavimo po strani, evo zašto je otvaranje Enic-Naric centra važno iz praktičnih razloga za sve one koji su studirali napolju ili će tek studirati.

Po novom zakonu, kada se nakon završenih studija u inostranstvu vratite u Srbiju, diplomu možete da prilagodite ovdašnjem sistemu na dva načina: diplomu mogu da vam priznaju radi zapošljavanja ili nostrifikuju radi daljeg obrazovanja. Dosad su sve ovo radili fakulteti u saradnji sa rektoratom. Od sada, trebalo bi da priznavanje radi Enic-Naric centar, po standardizovanoj proceduri i standarizovanim cenama, sve bi trebalo da košta manje. Nostrifikacija radi daljeg obrazovanja treba da ostane fakultetima.

Ima fakulteta na kojima taj proces traje kraće, ali na većini traje prilično dugo. I skupo je. A često i neorganizovano. Evo šta mi je ispričao jedan od "povratnika", kako je izgledao njegov pohod na nostrifikaciju.

- Švajcarsku PhD diplomu sam nostrifikovao na FTN Novi Sad, pošto sam čuo od drugara da su od svih najefikasniji. Cena je oko 500 eura, trajalo je četiri meseca. Kad pogledaš, to i nije nešto mnogo - kaže Mika.

- Problem je bio što sam morao da zovem fakultet bukvalno dva puta nedeljno, kako bih celu proceduru držao "pod kontrolom". Znači, zvao sam da pitam da li su poslali dosije dekanu, da li je sastavljena komisija, da li je komisija pregledala rad, da li je vratila izveštaj, da li su poslali izveštaj na veće itd. Svi su oni bili ljubazni, ali da nisam stalno intervenisao (i usput potezao svoje lične veze), ko zna koliko bi sve trajalo jer bi me jednostavno zaboravili.

Za razliku od ljudi koji su u inostranstvu završili doktorske studije i koji, da bi se zaposlili na, recimo, fakultetima u Srbiji, moraju da prođu kroz ceo proces priznavanja, ima mnogo onih kojih su u inostranstvu završili master studije, ali se nikada nisu upustili u proces priznavanja ili nostrifikacije u Srbiji, i ja sam jedna od njih. To ne radimo iz više razloga, a neki od njih su ti što je proces spor i skup, a plata ti neće zavisiti od zvanja u radnoj knjižici.

Po preporuci službenice iz Enic-Naric centra otišla sam na fakultet "za koji mislim da je najbliži mom polju studiranja" da vidim šta bi trebalo da uradim ako želim da poistanem DR/MR i u Srbiji.

Na Fakultetu političkih nauka postoji Koordinator za ESPB bodove, osoba čiji je posao da radi sa studentima koji su bili na razmeni. Dobra stvar je da je i dalje zadužena za priznavanje stranih diploma. Objasnila mi je ukratko ceo proces i pokazala cenovnik.

Dakle od donošenja zakona u julu prošle godine se ništa nije promenilo i zakon se ne primenjuje u potpunosti. Na Fakultetu političkih nauka se promenilo to što je po svakom smeru oformljena komisija koja radi nostrifikacije i priznavanja, pa više "ne mora da se okuplja nova komisija za svakog drugog studenta", kako mi je rekla koordinatorka. To je i ubrzalo proces na ovom fakultetu, pa se sada, nakon uplate novca Rektoratu i fakultetu čeka nekih mesec dana.

Na sajtu Enic Naric centra, možete naći informacije o cenama i vremenu potrebnom za izdavanje nostrifikovane diplome u različitim zemljama Evrope. Ovde možete da pogledate kakva je situacija u kojoj zemlji. Ali, evo vam jedan primer - u Velikoj Britaniji nostrifikacija i priznavavanje koštaju sedam puta manje nego u Srbiji, a na novu diplomu se čeka u proseku dve nedelje.

Nepoštovanje zakona i zaobilaženje primenjivanja zakona u Srbiji nije ništa novo, tako do daljnjeg za sve informacije po povratku iz inostranstva, najbolje trk na fakultet. Od oktobra možda bude drugačije, ali i jeftinije. Ja ću da sačekam.