Poslali smo razmaženog medijskog princa da preživi u divljini
Svaštara

Poslali smo razmaženog medijskog princa da preživi u divljini

Ja sam razmaženi medijski radnik. Moj mejl je pun računa za Uber. Ja sam užasno, jezivo ljudsko biće i vrlo verovatno bih vrlo brzo umro u realnim uslovima života.
Joe Bish
pisao Joe Bish
13 Januar 2016, 7:26am

Sve fotografije: Jake Lewis

Uštedeću vreme svima koji ste na kratkim pauzama za ručak, vama koji ste "zauzeti" i pravite face kada vidite kolege koje se smeju, a koje su isto tako "zauzete", ali to, kao i sebe same, ne uzimaju za ozbiljno. Da li sam imao ikakve šanse da preživim u divljini? Naravno da nisam.

Pitanje mog preživljavanja u divljini smo postavili jer sam bio na Akademiji za preživljavanje Bera Grilsa kako bih pružio podršku filmu The Revenant u kome Leonardo Di Kaprio grokće i krvari po državi Dakoti negde sredinom 19. veka. Dobar je film, ako imate para, pogledajte ga u bisokopima.

Kamp je, u stvari, bio poklon sponzora, ali sam siguran da je osnovna ideja bila provera moje čelične posvećenosti i volje. Ipak, u predivnoj divljini, kamp se pretvorio u pomalo čudnu vežbu tim-bilidnga sa ljudima koje nikada ranije nisam sreo i koje nikada više neću videti. To vam je priroda promotivnih putovanja, iako obično ne pokušavate da sa kolegama napravite bolnička nosila.

Sve se desilo na istorijskom Luton Huu, koji pleni otmenim hotelom sa tapiserijama na zidovima i debelim matorcima koji sede u foteljama i pričaju tiho o opakim stvarima. Pomislio sam da je ovo idelna prilika da proverim koliko sam ustvari sposoban za svaki od deset zadataka koje su nam pripremili. Ja sam prilično iskrena osoba, tako da ne morate da brinete da ću biti kreten i ispričati vam priču o tome kako sam uspeo da ubijem vuka jajima i elastičnom narukvicom. Biću iskren. Dakle, da počnem.

UPRLJAJ SE DA BI ZBUNIO LETEĆE TROVAČE

Izgleda da je, ako se namažete blatom svuda po telu, komarcima teže da vas namirišu i prenesu vam malariju. Mislim da sam jednom. kad sam bio klinac, primio vakcinu protiv malarije, tako da je ovo mazanje za mene bilo bez ikakve koristi. Ovo sam radio sa gomilom prijateljski raspoloženih batica, koji su, svi do jednog, izgledali nekako eks-vojnički. Jedan od njih mi je uradio tretman stavljanja maske na lice. Stavio mi je masku koja se, pretpostavljam, sastojala uglavnom od sperme divlje kokoške i kišnice. Ali, masku sam nosio kao pravi car. Nikakav komarac me neće pretvoriti u statistiku. Ne, ne. Ne danas.

Kako sam se nosio sa zadatkom: 9/10

ZAŠTITI SE OD MEDVEDA

Sledeća stvar koju smo svi morali da uradimo bila je da naučimo kako da se nosimo sa napadima grizlija. U filmu The Revenant, glavnog lika Hjua Glasa skoro na smrt napada medvedica pošto je pokušao da otkine glavu njenim slatkim mladuncima.

Savetovali su nam da čučnemo i u principu, samo mlatimo rukama. Biću iskren - onog momenta kada bi se kandža medveda našla blizu mog stomaka, pustio bih ga da me uzme celog. Probao sam da napadnem istog lika koji mi je stavio blato na facu. Nisam želeo – ne volim suočavanje sa strancima ni iz šale. Osećao sam se jako čudno. I nisam baš bio dobar u napadanju. Verovatno bi ista doza anksioznosti pratila moj stvarni susret sa predatorima koji vrebaju ovim veličanstvnim staništem. Nadam se da se taj susret nikada neće desiti.

Kako sam se nosio sa ovim zadatkom: 6/10

PALJENJE VATRE

Sledeća je bila serija zadataka koje je trebalo da rešimo u grupi. Zadaci su bili: paljenje vatre, pravljenje skloništa i skupljanje vode. Mislio sam da ću briljirati paljenjem vatre, tako da sam, sa još nekoliko brata novinara, počeo na vreme.

Nakon svega, kao što vodiči kažu, spas je ako se u blizini nađu neki "zapadnjaci" da vas spasu nevolja. Kao što je očekivano, moja spretnost u paljenju i održavanju male vatre napravljene od spaljivanja vlažnog lišća – čak i sa svim dodatnim potrepštinama koje su mi bile obezbeđene – bila je jadna. Lik sa kojim sam imao pokušaj borbe u prethodnom zadatku je uradio bukvalno sav posao i obraćao nam se kao strpljiv školski učitelj, koji je ipak na ivici živaca dok pokušava da nauči šestogodišnjake da ne ližu sline iz nosa.

Kako sam se nosio sa ovim izazovom: 3/10

NAPRAVITI NOSILA I NOSITI NEKOG UZ JEBENO BRDO

Ovaj zadatak me je slomio. Poslužio je kao grozni podsetnik o tome koliki su nivoi moje fizičke nespremnosti. Ja sam razmaženi medijski radnik. Moj mejl je pun računa za Uber. Ja sam užasno, jezivo ljudsko biće i vrlo verovatno bih vrlo brzo umro u realnim uslovima života. Morali smo da napravimo nosila od drveta i konopca i stavimo ortaka sa kojim sam se borio i palio vatru na njih.

Ovaj lik je počeo da predstavlja važnu figuru u mom životu pa sam počeo da se pitam – šta bi bilo sa mnom da nije njega? Kako bi bilo bez njega? Hladno? Opasno i zastrašujuće? Podigli smo ga na improvizovana nosila i osmislili način kako da ga nosimo okolo. Ispalo je da moramo da trčimo dok ga nosimo.

Moje noge i ruke su se našle u agoniju. Pluća su mi se zaledila, a telo je počelo da se sprema za bezuslovu kapitulaciju. Svi ostali u ekipi su izgledali sasvim ok i bio sam ubeđen da sam jedini koji ima osećaj da će mu se desna ruka odvojiti od tela pod težinog ovog ogromnog čoveka koga smo nosili. Bilo je strašno patetično.

Kako sam se se nosio sa ovim zadatkom: 1/10

PRAĆENJE (NIJE "STOKING")

Dok sam se još oporavljao od prethodne polu teške vežbe, pojavio se novi izazov. Trebalo je da se bacimo na praćenja – tiho kretanje kroz granje i žbunje sa ciljem da neprimetno uhvatimo ulov. Pokazali su nam četiri različita trika koja bi trebalo da nam pomognu da ostanemo neprimećeni.

Moj omiljeni je "majmun" jer kada primenjujete "majmuna" ne morate da legnete na jebenu zemlju, što jeste slušaj sa tehnikom "crv", koju možete da vidite na fotografiji iznad. Koristeći tehniku "crv" trebalo je da pobegnemo od nekih likova, a da nas oni ne vide. Ja sam samo puzao unaokolo. Srećom, grane na koje sam nabasao na tom putu nisu probudile sve žive oko mene i izvukao sam se iz ovog zadatka kao car smirenosti.

Kako sam se nosio sa ovim zadatkom: 7/10

TAKMIČENJE U BACANJU SEKIRE

Ako bi se plen našao preda mnom, jednostavno bih ga ubio sekirom, je l tako? Korišćenje sekire je kao da nešto gađate nožem i nadate se da ćete pogoditi pravo mesto. Sekira je takođe oružje koji su izabrali Indijanci, a koje se obilato pojavljuje u filmu The Revenant koji je u bioskpima od 15. januara i koji treba da odete da pogledate.

U svakom slučaju, moj dan u kampu se sastojao od dela u kome je trebalo da ovim smešnim oružjem gađam medveda od laminata. To što sam vežbao nije dalo nikakve rezultate. Ali, kada je počelo takmičenje, probudio se životinjski instinkt. Zabio sam dve sekire u jebenu zver i pobedio na takmičenju. Evo fotografije na kojoj se vidi sva moja veličina nepobedivog ratnika, dok ostali novinari pate od ljubomore.

Ovim sam zaradio majicu. Bila je to divna nagrada, samo, na njoj piše: Instrutor za preživljavanje u prirodi, što je tužno, jer, teško da bih završio i drugu rečenicu "predavanja" a da "moji učenici" ne bi već bili mrtvi.

Kako sam se izborio sa ovim zadatkom: 10/10

BUBE ZA RUČAK

Da se vratimo zadacima – došlo je vreme da jedemo bube. Pojeo sam vodenu bubu ( veoma slana i mrtva) i larvu brašnara (bezukusna, živa i prska u ustima). Kažu da ova stvorenja imaju i više nego dovoljno proteina i ugljenih hidrata da preživim par dana. Odbio sam sa otkinem glavu skakavcu jer stvarno nisam za ovakve stvari, ali, kada bih pao u delirijum gladi, verujem da bih mu bez problema rasporio grlo samo da bih se dokopao bilo kakvog mesa.

Kako sam se izborio sa ovim zadatkom: 6/10

I da zaključim: izgleda da ja, Džo Biš, ne bih bio baš najbolja osoba za preživljavanje u divljini. Čak i sa dodatnom opremom, ne bi prošlo mnogo pre nego bih postao hrana za crve.

Ali bravo za Hjua Glasa. On je uspeo. Dižem času u tvoje ime, Hju Glas, tvoja je priča glavna radnja filma The Revenant, u kome glumi Leonardo Dikaprio zajedno sa Tomom Hardijem, a koji je režirao Aleksandar Gonzalez Injaritu. Film je u bioskopima od 15. januara.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu