Beograde, lep si

Da se razumemo, uživati u jednom milionskom gradu nimalo nije lako, a imajte u vidu da sam odrasla u Novom Sadu. Nekad nedostaje dovoljno vremena (o tome može da vam posvedoči svaki prosečan stanovnik Londona), a ponekad dovoljno strpljenja (a o tome već može da vam priča svaki Beograđanin).

I kad god me pitaju kako se živi u Beogradu i gde je najbolji provod, uvek negde u vazduhu lebde "splavovi". Uvek imam potrebu da objašnjavam da je Beograd mnogo više od splavova.

Znakovi na putu

Kada upadnete u grotlo svakodnevne gradske vreve i kada se nameračite da prevalite putanju od tačke A do tačke B što je brže moguće, nemoguće je da vas zaobiđe bombardovanje raznim informacijama koje "vrište" sa bilborda, reklami sa radnji, putokaza, grafita i brojnih upozorenja na primer da vam deo fasade može pasti na glavu ali avaj….. U tom slučaju odlučujem se da gledam isključivo ispred sebe i sledim znakove na putu.

Beograd noću

Beograd je grad sa hiljadu lica. Ja lično najviše volim ono noću, kada sav pošten svet spava. Tada se na ulicama može sresti poneka skitnica, bitanga, perači ulica, zalutali stranci, polubunovni vlasnici pasa i ja. Hod po praznim ulicama nakon napornog dana je pravi melem za dušu. Na Slaviji i kod Terazija dobijate eksluzivno pravo da prvi vidite sutrašnje naslovnice i saznate koga će sutra "pretresati" po gradskim kancelarijama. Vladine i zgrade svih gradskih institucija u centru su dekorativno osvetljene što meni omogućava jedan mali ritaul svaki put kada prođem pored Skupštine Srbije. Tačno na autobuskoj stanici preko puta mogu bez ikakve smetnje da posmatram Skupštinu i da uživam u pogledu na kupolu koja je pravo remek delo. Iako nije za poređenje uvek me podseti na kupolu crkve Svetog Petra u Rimu.

Nedelja

Beograd nedeljom ne liči na sebe. Nema saobraćajnih gužvi, nervoznih i bahatih vozača i možeš da uživaš u njemu punim plućima u bukvalnom smislu. Šetaš sa rukama u džepovima.

Ova nedelja je bila tmurna i depresivna ali u mojoj redovnoj maršuti do posla (novinari rade i nedeljom) ispred hotela Moskva nalećem na par zanesenjaka koji menjaju sličice i starijeg čoveka koji u korpi prodaje visibabe. I tako krajem januara uspevam da usred centra Beograda kupim prve visibabe i započnem zvanične pripreme za proleće.

Nastavljam svojim putem i prolazim kroz podzemni prolaz. Ovog puta iako sam hiljadu puta prošla pored pokretnih stepenica primećujem natpis: "a koga ti voliš?". Osmehujem se jer znam odgovor na pitanje.

Dorćol

Dorćol je mesto gde možete da čujete zvuke klavira koji odjekuju kroz neki prozor i da istovremeno zagazite u pseći izmet. Jedna od najboljih stvari na ovom mestu su grafiti i njihova višeznačnost pa vi sad uzmite zdravo za gotovo ono što vam najviše odgovara. Svakako u grupu favorites spada i "Daj love".

Mogla bih vam se zakleti da se upravo na Dorćolu nalazi najlepše mesto na svetu. I kao što je Rim grad sa hiljadu priča tako je i Beograd a jedna od najlepših odnosi se na ušće i srećnu bovu. Kada je Korbizije govorio da je Beograd ružan grad na najlepšem mestu ubeđena sam da je mislio baš na kej kod bivšeg "25 maja" gde vam pogled direktno "puca" na ušće i srećnu bovu.

Na nultoj tački na ušću Save u Dunav, odnosno na 1.406 kilometru od izvora Dunava i 1.106 kilometru do ušća u Crno more nalazi se srećna bova. Mladenci koji znaju za priču o srećnoj bovi venčavaju se baš na ovom mestu jer se veruje da kao kao što se dve reke ne mogu razdvojiti ni mladenci se neće rastati. Na ovom mestu svako može da poželi nešto. Pod uslovom da ne spada u paranormalne pojave ona će se i ostvariti. Iako to važi isključivo kada brodom prolazite pored nje nikad ne propustim priliku da sa keja dobacim pogledom na bovu i poželim želju. Možda mi je bova daleko ali labudovi su mi najbliži. Ranije ih je dolazilo više ali poslednji put viđen je samo par.

Savamala

Savamala je najbolji primer kako je potrebna samo dobra volja da se zapušteni deo grada transformiše u leglo neke nove pozitivne energije.

Za vreme prošlogodišnjeg Mikser festivala umetnici iz celog sveta oslikavali su ovaj deo grada i tako su ulice u neposrednoj blizini Mikser hausa postale prave male ulične galerije stritarta.