Mito, eksploatacija, 40 stepeni: zašto Katar hoće Mundijal?

Postoje pitanja kojima su svetski mediji opsednuti još otkako je Katar dobio prava na organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu 2022: da li je Katar kupio organizaciju? Da li je FIFA potpuno korumpirana? Postoje li uslovi da se Mundijal održi bez rizika da igrači ne lipšu od toplote? Da li je Katar moderna robovlasnička država?

Evo jednog pitanja kojeg se niste naslušali: zašto Katar uopšte želi da organizuje Svetsko prvenstvo? To pitanje je centralna tema dokumenta koji je objavljen u International Journal of Sport Policy and Politics.

Autor studije je Daniel Reike, profesor političkih nauka na američkom Univerzitetu u Bejrutu, trenutno gostujući prodavač na Harvardu. Za Reikea, ovo pitanje zadire daleko izvan sporta: zašto Katar, u kome živi dva miliona stanovnika, od kojih je zapravo samo 10 odsto državljana ove zemlje, troši milijarde dolara ne samo na fudbal, već na sport generalno?

Odgovor na set prvih pitanja sa početka teksta jednostavno bi mogao da bude "da". Postoje višestruki dokazi da je FIFA zaista korumpirana do srži, kao i da se uticalo na glasanje na kome je Katar dobio organizaciju Mundijala. Izuzetno visoke temperature u Kataru su svima dobro poznate, kao i užasni uslovi u kojima rade sezonski radnici. Više od sto ih je već umrlo u nehumanim uslovima katarske pustinje dok su radili na izgradnji objekata vezanih za Svetsko prvenstvo. Odgovor na drugo pitanje je zapravo mnogo komplikovaniji nego što se čini.

Zašto Katar uopšte želi organizaciju Mundijala je naročito interesantno pitanje ako se ima u vidu kako izgleda život državljana ove zemlje. Država je jedna od najbogatijih na svetu po glavi stanovnika. Bukvalno niko ne odlazi iz zemlje. Strani radnici rade sve poslove, pre nego što odluče da se vrate u domovinu. Među Katarima praktično ne postoje nikakve političke, religijske ili kulturne razlike.

"Ukoliko su Katari zaista homogeni, zadovoljni životom i postoji politika uključivanja stranaca u društvo, ne postoji razlog da se ulaže u sportske uspehe kao oruđe za integraciju i ujedinjenje ljudi, kojima bi kroz sport pokušali da probude ponos", kaže Reike.

Želja Katara da organizuje Mundijal više je deo većeg plana da se "ispegla" ono što sociolozi zovu "soft power."

Odvojite minut i pogledajte gde je Katar na Google mapama. Vidite li državu ka severu, preko puta Persijskog zaliva? To je Iran. Vidite li državu sa zapadne strane? To je Saudijska Arabija. Nijedna od tih država nije egzistencijalna pretnja za Katar, ali obe su znatno veće, kako u geografskom, tako i u vojnom smislu. Između ostalog, nije puno prošlo otkako je još jedna velika persijska nacija, Irak, izvršila invaziju na malu naftašku državu - Kuvajt. Katari znaju da ne postoji novac koji mogu da potroše da bi imali jednako snažnu vojsku kao njihove komšije.

Umesto plaćene vojske, Katar zapravo traži zaštitu time što će postati neizostavan igrač. Katar nikada neće biti najveći momak u igri, ali može da postane najglasniji, najsimpatičniji ili najpametniji. Ljudi vole sport, a sport je polje u kom Katar pokušava da se nametne. Katar se trudi da postane sportski raj i to je strategija koju ova zemlja pokušava da progura odavno, mnogo pre nego što je to postalo očigledno: po Reikevoj računici, od 1988. godine, Katar je bio domaćin 85 velikih sportskih događaja.

Od tih takmičenja Katar ima i koristi. Država je uložila ogroman novac u infrastrukturu, dok je paralelno gradila stadione. Stadioni su manje-više za jednokratnu upotrebnu, ali infrastruktura nije. Zdravlje je takođe problem: "Svetska zdravstvena organizacija svrstala je stanovnike Katara na 17. mesto po stopi gojaznosti", piše Reike. Stoga, ukoliko Kristijano Ronaldo nekog inspiriše da se fizički aktivira, neće škoditi.

Ipak, pravi motiv iza katarskih investicija jeste povećanje uticaja ove zemlje na svetskom nivou, kako god je to moguće. I kao što Reike ističe, to je nacionalna strategija, koja je jaka i izvan sporta. Al-Jazeera i Qatar Airways, kao i veliki broj konferencija i konvencija kojima je Katar domaćin, znatno povišuje glas malene države.