Od pljačkaša banaka do jednog od najozloglašenijih dilera droge u Meksiko Sitiju: priča o El Tiu

„Kako sam počeo da prodajem drugu? Zapravo, to mi je došlo sasvim prirodno. Pre nego što sam postao diler, činio sam jednu drugu vrstu zločina, i na kraju sam snosio posledice. Vidi", kaže El Tio dok zavrće nogavicu trenerke i otkriva tri ogromna ožiljka na svojoj desnoj nozi.

Petnaest godina je proveo pljačkajući banke, sve dok ga policija 1993. godine nije ranila tokom jedne pljačke. „Panduri su me pogodili par puta, i nikada se nisam sasvim oporavio. Nisam bio siguran šta da radim, pa sam zamolio jednog prijatelja da mi pomogne. Tip je izvadio dve kese kokaina i pružio mi ih. 'Počni da valjaš, to je sve što možeš da radiš', rekao je, „priseća se Tio. „Pljačkanje banaka je bilo unosno, ali prodaja droge je mnogo manje opasna".

Tek je prošlo 9 ujutru, i sedeli smo u malom stanu u kompleksu zgrada koji je meksička vlada podigla u prestonici nakon zemljotresa 1985 godine. Kesa puna malih, belih paketa i nešto keša su bili razbacani po neurednom stolu. El Tio je zgrabio novac i odneo ga u svoju spavaću sobu. Tada sam uspeo da fotografišem kokain i đubre – čim se vratio, rekao mi je da iskuliram sa fotografisanjem.

„Tokom pljačke banke te pukne adrenalin, čoveče. Glava mora da ti bude bistra da bi to izveo. Pljačkaši banaka nikada nisu urađeni – pa, možda oni koji kradu noću jesu. Da bi obavio posao, moraš da imaš strategiju. Moraš da osmatraš patrolna kola, da tačno izračunaš koliko policiji treba vremena da stigne do banke, i kakav pristup imaš šalterima u banci", nastavlja on.

„U moje vreme, sve što ti je bilo potrebno da opljačkaš banku je bila četvoročlana ekipa. Jedan bi se okomio na menadžera, jedan bi motrio na šalterske službenike, treći bi motrio na mušterije, a poslednji bi ispred čuvao stražu. Jedan uvek mora da bude ispred", rekao je. „Panduri i obezbeđenje će da ti pomognu, ako im platiš. Daće ti svoja kola, svoju značku, pa čak i oružje; jednostavno će ti na dlanu predati firmu koju bi trebalo da čuvaju. Najveći plen koji sam ikada imao u rukama je bio kao 600 miliona dolara danas. Podelili smo ga nas sedmoro".

Kada sam ga pitao da li je ikada razmišljao o tome da živi život bez zločina, nasmejao se i odmahnuo glavom. „Naravno da ne. Zašto bih to radio? Posle moje prve akcije, imao sam oko 10 miliona dolara. Zbog toga što rizikuješ život, adrenalin te puca i pohlepa prevlada. Kada se sprijateljiš s kriminalcem, to obično učiniš zato što i sam želiš da se baviš kriminalom. Kada odeš u zatvor, pitaju te zašto si počeo time da se baviš, i najbolje je da im iskreno kažeš – zbog ljubomore. Gledaš kako ljudi lako zarađuju pare i pomisliš: „Zašto i ja ne bih mogao tako"? Tako svako počinje – zavidiš im na patikama, nakitu, kolima, krznu, ženama. Znaš da ćeš da pogineš, ali i da ćeš da se naživiš".

Zahavaljujući sitnom kriminalu, sam sebe izdržavam još od petnaeste godine. Išao sam na žurke; mogao sam da priuštim odeću. Već sam znao za sve ovo", kaže, pokazujući na sto prepun kokaina. Tokom intervjua je šmrknuo par linija. „Ali ovo je bio luksuz", nastavio je.

„Kada sam bio mlađi, morao si da odeš u geto da bi kupio travu. Bilo je čupavo dokopati se džidže, jer si morao da odeš u zajeban kraj. Ako te dileri ne znaju, zeznuće te. Isto je i u Tepitu ovih dana – ako te dileri ne poznaju, prebiće te. Nije bilo toliko opasno prodavati kokain, jer se to odvijalo na visokom nivou; kupovao bi ga u finom kraju koji se zove Kuauhtemok. To je bilo samo za otmene klince, umetnike i višu klasu. Zahvaljujući Salinasu De Gortariju i njegovom bratu Polu, cena je pala; on je bio taj koji je doneo ovu drogu u Tepito, i to je bilo to. Ceo kraj se navukao zbog njega. Od tada, kokaina ima posvuda", rekao je, misleći na bivšeg predsednika Meksika koga su tokom čitavog mandata optuživali i osuđivali zbog korupcije.

El Tiov posao se razvijao, i ubrzo je postao čuven. Kao što on sam kaže: „Ovakav posao se ne nasleđuje. Moraš sam da ga razviješ. Tako se stiče poštovanje". Taj posao je takođe razlog za to što je pet puta završio u zatvoru, a najduže je ležao od 2008. do 2014.

Pogledajte naš dokumentarac "Kuvanje sa kokainom":

„1988. sam dobio dve godine zatvora. Suđenje je bilo zajebano, ali sam imao sreće. Nikada nisam platio punu cenu za ono što sam činio. Protiv mene su bile podignute 23 optužnice, uključujući i onu za ubistvo. Ali pobedio sam. U ovom poslu, nikada nećeš biti gladan ili ostavljen da crkneš. U ovom poslu ima odanosti, ali i ogorčenja. U stara vremena, kada bi neko počeo da valja u tvom kraju, ti bi ga ostavio na miru. Ne bi želeo kavgu. Kada sam izašao iz zatvora, video sam da se to promenilo: neki ljudi su bili u fazonu, 'Ne možeš da dolaziš ovamo, ovo je moj teren. Ja sam platio za ovo'. Jedan diler mi je čak pre nekog vremena pretio da će me ubiti, zbog toga što sam valjao na njegovom terenu. Samo sam mu rekao da me svađa ne zanima, i da samo želim da radim. Koji je uopšte njegov problem? Ja sam tu bio pre. Samo sam bio na odmoru".

El Tio sada ima 57 godina i uskoro će morati da se povuče iz posla. Kada ga dobro zagledaš, vidiš da ima metar i osamdeset, a svega šezdesetak kila – tamnoput čovek kovrdžave kose. Tek je ustao i nosi plavu trenerku, belu majicu i sandale. Deluje skromno, i spusti ton svaki put kada priča o stvarima kao što je smrt članova porodice, ili strah. Na mnogo načina, izgleda i pametno i mudro.

„Telo mi nije snažno kao nekada; od određenog trenutka, počinješ malo da usporavaš. Starost te natera da se povučeš. Predamnom je još najviše četiri ili pet godina".

Nisam mogao a da se ne zapitam od čega živi diler u penziji. „U zatvoru sam naučio nekoliko stvari. Možda ću da postanem advokat. Pre nego što sam se upetljao u kriminal, želeo sam time da se bavim. Zapravo sam i radio u jednoj advokatskoj kancelariji – tamo sam naučio dosta toga o životu, kao i to kako da se branim. Naučio sam dosta toga i o moralu, jer moral mora da postoji i u kriminalu. Moraš da poštuješ sebe i druge".

„A kako spavaš noću", pitao sam ga.

„Mirno. Život je od mene ovo napravio. Suviše sam star da bih se zbog bilo čega kajao. Prošle godine me je ostavila žena; više nije mogla da podnese moj način života. U zatvoru sam naučio da prihvatam promene. Život je jednostavno takav, znaš. Jednog dana, neko će da me ubije s leđa. Ljudi će govoriti, 'Nikome se nije zamerio, ali ipak je ubijen'. Zapravo, da budem sasvim fer, verovatno sam naudio mnogim ljudima".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu