Majke pričaju kako se treba ophoditi prema majkama

Deca su često muka živa a bebe su sebična đubrad, ali to nisu jedini razlozi zbog kojih je posao mame najteži na svetu. Toliko dobronamernih ljudi pogrešno tumači onu izreku koja kaže da „dete niko ne podiže sam". Bile to tašte ili stranci koji šetaju psa ulicom, neverovatno je koliko ljudi ima potrebu da ničim izazvano posavetuje majku po pitanju njenog deteta. Ili da joj sa visine udeli kompliment. Ili da je s prezirom osmotri dok pokušava da podoji svoje gladno, grabljivo, uplakano dete na javnom mestu. Što ne bi umesto toga ponudili malo razumevanja i saosećanja?

Pričali samo sa majkama koje su kroz sve to prošle, od prvih osmeha preko stomačnih virusa do nezamislivo smrdljivih pelena. Evo njihovih preporuka na temu stvari koje bi volele da su čule u to vreme, i stvari koje apsolutno nisu.

Mislim da me je najčešće vređalo kad mi ljudi bace pogled na stomak i pitaju kad će sledeće. Kao medicinsku sestru, pacijenti su me viđali dok sam bila trudna i posle redovno pitali kako je mala, ali iz nekog razloga bi često našli za shodno da pitaju kad planiram sledeće – kao da sam loš roditelj ako ćerki ne obezbedim mlađeg brata. Kao, jadno malo usamljeno. A znam jedince koji su izrasli u sasvim sposobne, stabilne ljude, čak roditelji nisu morali da bankrotiraju da bi ih iškolovali. Kad bi me pitali za drugo dete, ja bih rekla da to nije tako lako kao što izgleda, ali oni nastave da pitaju. Na kraju im kažem da sam pet puta pobacila i da mi je užasno teško da zatrudnim. Plus što mi na dnevni boravak i zdravstveno za ovo jedno dete odu sve pare. Kad bih rodila drugo, verovatno bih morala da dam otkaz i ostanem kod kuće da ih čuvam. – Lea

Recite nam da je OK ako su nam deca nevaljala, da ste i vi sa svojima kroz isto prošli. Moj sin je jednom počeo da histeriše kod kase u prodavnici, gde namerno postavljaju sve slatkiše i sitne igračke. Hteo je neku lupu sa led diodama za devet dolara, ja rekla da ne može, on počeo da vrišti i baca robu iz kolica. Živ me je sram pojeo, samo sam mu šaputala „Prestani!"

Bila mi je frka jer je iza nas bio jedan stariji par, mislila sam da me osuđuju jer sam loša majka nesposobna da iskontroliše svoje derište. Ali ispostavilo se da su bili puni razumevanja, rekli su „Mi smo četvoro vaspitali, znamo kako vam je." Bili su divni, jako su mi pomogli, ohrabrila sam se pa sam mu podviknula i prestao je. Umem ja da budem stroga, ali često me je sramota da tome pribegnem u javnosti. Jedom davno sam videla dedu kako mlati unuka, i sad kao da strepim da mene neko drugi ne doživi kao što sam ja njega tada. Ali ovo dvoje su mi baš pomogli u stresnom trenutku. – Nikolet

Dosta više sa tim komplimentima upućenim izgledu mladih majki. Svi dobro znaju koliko su mame opterećene izgledom posle porođaja, sve nam se rastegne i izmesti. Kao da opet prolaze kroz pubertet. Znam da na ljudi iz najbolje namere govore kako dobro izgledamo, misle da ćemo se bolje osećati, ali na mene to uvek ima kontraefekat. Niko se nije nešto oduševljavao mojim izgledom ni pre trudnoće, tako da mi sad komplimenti zvuče neiskreno i snishodljivo.

„Izgledaš odlično za majku dvoje dece" je po meni više uvreda nego kompliment. Kao, „Nisi baš nešto po standardima dvadesetogodišnjakinja, ali za jednu mamu možeš da prođeš!" Dovoljno se neprijatno osećam u svom telu, neću još da pričam o tome! Radije bih na bilo koju drugu temu razgovarala. A nemojte me ni onim „Kako si se promenila!", znam da sam se promenila, imam ogledalo. – Kjara

Svaka mlada mama je priča za sebe. Svaka žena reaguje drugačije na svoju bebu. Neiskusne mame su praktično u stanju šoka. U pozitivnom smislu, ali ipak. Nemoguće je bez predznanja zamisliti koliku promenu beba predstavlja. Svima nama je potrebno poštovanje i podrška sa raznih strana. Najvažnija je ipak ženska podrška zato što te žene bolje razumeju fiziološke strane. A programi za pomoć majkama imaju veliki uticaj.

Prvo dete sam rodila u Vajt Plejnsu u državi Njujork. Čim se ona rodila, iz javne biblioteke došli su da mi ponude besplatan primerak knjige Goodnight Moon, objasnili mi kako je dobro da joj je svaki dan pokazujem kad je vreme za spavanje da se navikne na tu rutinu. To je odlično prošlo, mogla sam lako da je uspavam, a i divna je knjiga. Ova vrsta programa je meni stvarno pomogla – pozitivna, ohrabrujuća, to svakoj majki znači.

Takođe, grad Vajt Plejns je slao mladim majkama babice u posetu svake nedelje prvih mesec dana – što je kritično vreme. Nisam imala iskustva, praktično da nisam umela ni pelene da promenim. One su me naučile kako da pazim i negujem bebu, ali takođe su me pitale kako se sama fizički osećam. Često se zaboravlja da i majke same po sebi prolaze kroz težak fizički period, pa se misli samo o bebi. Uz te dve vrste pomoći sam lakše podnela usamljenost. – Meri Elen

U odnosu na period pre rođenja sina, ja sam danas druga osoba, zato očekujem da mi se prilazi sa poštovanjem a ne sa osudama. Život se strašno zakomplikuje kad rodiš dete, sve to iscrpi majku, a beba neće samo da grli i ljubi nego i da šutira i čupa za kosu. Dobro dođe malo saosećanja. Preselila sam se na drugu stranu zemlje da bih bila bliže familiji i postala domaćica. U to vreme mi odluka nije teško pala, ali taj novi identitet majke jeste. Kad bih u formularima trebalo da stavim „nezaposlena", osetila bih stid, baš kao i kad sa nekim podelim informaciju da mogu po ceo dan da provedem kod kuće sa sinom. Nisam oduvek bila mama – bila sam prijateljica, koleginica, ljubitelj restorana, jedna energična i aktivna koketa. Danas sam sasvim druga žena ali i dalje imam osećanja, samo su ona evoluirala. – Rajan

Pratite Liz Tracy naTviteru