Jedan od kreatora 'Know your meme' nam objašnjava šta je u stvari mem

Reč „mem" je 1976. godine izmislio evolucioni biolog i budući ateistički srcelomac Ričard Dokins. Prvobitno je označavala nešto kao kulturološku verziju DNK lanca – ideja koja prelazi sa osobe na osobu, i sa generacije na generaciju – ali sada, zahvaljujući internetu, „mem" je šala koja se menja i evoluira zastrašujućom brzinom i sa sajtova kao što su Something Awful i 4Chan se proširuje po širem svetu društvenih medija.

Dugo vremena niko nije beležio odakle ove šale dolaze, niti kako se šire, kao ni permutacije kroz koje prolaze pre nego što završe na Fejsbuk stranci tvoje mame. Sve dok 2008. godine troje zaposlenih u onlajn video studiju Rocketboom – Kenijata Čiz, Džejmi Vilkinson i Elspet Rauntri – nisu počeli da proizvode video snimke istorijata pojava kao što su LOLcats i krilatica kao što je „Volim kornjače". I tako je rođen Know Your Meme.

Danas je ovaj sat neprocenjiv izvor za ljude kojima je stalo do efemernih pojava na internetu, i na korak je ispred većine wiki portala, i zapošljava istraživače koji ulaze u trag poreklu najčudnijim irelevantnim duhovitostima koje plutaju etrom. To može da bude zeznuto, s obzirom da se mem kultura u suštini proširila po celom internetu, na kome marketinški stručnjaci Hamburger Helper-a izbacuju viralne muzičke kompilacije, predsednički kandidati unajmljuju timove za društvene medije koji promovišu kolaže njihovih fotografija, a ljudi kao što je FuckJerry prave karijere fotošopujući ovakve stvari.

Da bih saznala kakva je budućnost memova – i da bih shvatila kako baki da objasnim šta je dat boi – pozvala sam suosnivača KYM-a, Čiza (koji sada radi u Everybody at Once, konsultantskoj internet firmi) i proćaskala s njim o stanju u internet kulturi, i da li bi memove trebalo da shvatamo ozbiljno, kao umetnost.

VICE: Kako ste došli na ideju da počnete sa katalogizacijom memova?

Kenijata Čiz: Videli smo da su organizacije kao što je Adult Swim počele da koriste advice animals za sopstvenu promociju na televiziji, ili na internetu, bez pridavanja zasluga onima koji im pripadaju – na primer, zajednici odakle je to poteklo. I onda smo pomislili, hajde da to počnemo da pratimo. Hajde da napravimo bazu podataka. I to smo i učinili.

Rane epizode su bile baš užasne. Gomilu stvari smo uradili kako treba, a to je da ne samo da smo objasnili odakle nešto potiče, već i gde se sve raširilo. Druge deo posla je bio mnogo teži, a to je bilo uči u trag gomilama tih stvari.

Nazvali smo se Rocketboom Entity for Internet Studies. I pošto niko drugi to nije radio, iznenada su ljudi počeli da obraćaju pažnju.

Kada ste pokrenuli sajt, memovi nisu bili sveprisutni kao što su sada. Da li ste imali ikakvu predstavu da će se toliko raširiti?

Mi smo na to gledali kao na način da osmislimo istraživači projekat prerušen u start-ap. I kako je sve više rastao, Rocketboom je sve više sredstava preusmeravao na to, i odjednom imaš dva programera, troje stažista, i ljudi koji su posvećeni samo tome da izvlače te stvari iz zajednice i da shvate kako da to pretvore u informaciju koja bi se uklopila u sajt. To je bilo zlatno doba 4Chan-a i Čizburgera, i svih tih sranja, i odjednom je to počelo da znači da to privlači veliku pažnju, i naša motivacija je bila kako da napravimo nešto što će da bude korisno.

Ali Rocketboom se iz raznoraznih razloga raspao, i Know Your Meme se obreo usred toga. I zbog toga je krajem 2010. ili 2011. Čizburger morao da kupi Know Your Meme.

Šta misliš, koji je bio prvi mem?

Nemam pojma koji je mem bio prvi. Mislim da to zavisi od konteksta. Ima mnogo ljudi koji bi rekli da je prvi mem, ako pričamo o netu, bio kolaž mačaka. Ljudi kažu da je emotikon smajli bio prvi mem. Ako želimo da se vratimo u prošlost i ne ograničimo se samo na internet, znaš, možda su to vicevi koji su se širili, ne obavezno preko velikih medijskih platformi, već od usta do usta.

I kako bi rečima opisao mem? Koja je razlika između „mema" i neko „viralnog sadržaja"?

Za mene, i to je definicija koju mi koristimo – „mem" i „viralno" su dve različite stvari. „Viralan" može da bude neki video snimak koji se iznova i iznova deli. Možda ga neko skine s neta, a onda ga ponovo postavi, ali niko na njemu ne pravi neke značajnije izmene sadržaja. Memovi se ne reprodukuju, već se zapravo prave različite iteracije.

Drugačije to može da se definiše po načinu širenja. Obično krenu iz neke potkulture, gde je svrha neke slike da doprinese diskusiji koja je već u toku. A onda se širi i na druge zajednice, zato što: Čoveče, video sam nešto urnebesno smešno, ili nešto zbog čega sam popizdeo, ili me je okinulo na neki drugi način, i želim da se postaram za to da i drugi to vide.

Ali sve to se mnogo zakomplikovalo, jer sada svi prate internet kulturu. U toku je takva trka da se budu na vrhuncu ove igre, da stvari koje su delovale organski i koje su nastale spontano mogu da se zavrte i prebrzo pregore, zato što su u tako ranom stadijumu izložene tako velikoj publici.

A šta misliš o memovima koji su deo političkih kampanja ili reklamiranja proizvoda? Da li oni po tvojoj definiciji uopšte mogu da potpadnu pod memove? Oni nisu nastali na prirodan i spontan način kao klasični memovi.

I da i ne. Mislim da okvir izgleda isto. Okvir i dalje izgleda kao kolaž, ali možda ne mora da dospe do šire publike, ili ne može da se raširi na ljude koji već nisu navikli na to. To su potpuno proizvoljne i veštačke granice. Kada nešto ima dovoljnu kulturološku vrednost, dovoljno značenja, da iznenada nastane vrednost zbog koje neko poželi to da podeli na nekom drugom mestu? Mislim, ima kolaža koji su potpuno neiskreni. Ali da li su efikasni u širenju neke određene ideje, to ja ne znam. Pretpostavljam da su to ipak memovi.

Kako bi uopšte rečima opisao mem? Na primer, kada bih svojoj baki morala da objasnim šta je dat boi, šta bi ti rekao?

Jesi li ikada pokušala?

Ne, upravo mi je palo na pamet. Da li bi bio u stanju da opišeš neki mem nekome ko nimalo nije upoznat sa internet kulturom?

To je deo kulture koji je prepoznatljiv drugim ljudima, koji ima određeno kulturološko značenje koje ti i ljudi oko tebe shvataju. Na primer, ja ne bih upotrebio izraz „mem" da opišem neki kolaž. „Mem" za mene više predstavlja proces, ono što se događa sa tim medijom unutar mreže. Moja baka bi me ipak verovatno pogledala i rekla, „To je lepo. Nemam jebenog pojma o čemu pričaš".

To je kao zlatno doba rep muzike. Kada slušaš rep iz devedesetih, pola tekstova govori o televizijskim serijama, reklamama, ili o čemu god, jer su to bila kulturološka obeležja koja su bila bitna njima i drugim ljudima koji su imali slična iskustva kao i oni. Ali kada nekome to danas pustiš, neće imati pojma, možda neće shvatiti te reference. Mislim da je internet kultura u velikoj meri takva. Potreban ti je kulturološki kontekst. To je kao kada je ona haljina postala viralna, ljudi su davali različite odgovore koje je boje – da, to je zanimljivo, ali je bilo facinantno zbog mreže.

Šta ti misliš, šta neki mem čini dobrim?

Po meni, postoje dve stvari koje neki mem čine dobrim. Prva je da je u pitanju nešto što ima smisla u kulturi u kojoj je nastalo. Ako mem ostane lokalan u nekom LiveJournal-u, i ljudi na njega reaguju na određeni način, to je uspešan meme. Što se tiče memova koji se rašire i van kulture u kojoj su nastali, to se dešava kada je neka osoba, negde, u stanju da prepozna nešto u toj slici ili video snimku, ili u tom vicu, i zna da postoji i druga publika za to, i da može to da proširi. Mem ne može da se napravi. Mem je deo fenomena, i u funkciji je mreže u koju je smešten.

Kako ste vi odlučivali koji memovi i stvari slične njima zaslužuju da ih KYM zavede?

Još od ranih dana smo tražili stvari koje su delovale bitno za neku potkulturu i počele da se pojavljuju i na drugim mestima. To je bio kriterijum. Mislim da smo zbog toga što smo bili mladi gravitirali ka stvarima koje su potekle u našim zajednicima. Zbog toga su rani radovi deo kulture štrebera. Ali pri kraju rada originalne grupe, počeli smo da uključujemo memove na drugim jezicima, iz drugih kultura, i počeli da se pitamo: Kako da zaista proširimo sajt da bismo mogli da potvrđujemo ove stvari? I tako da postoji nešto što se pojavilo još 2000. godine, devedeset osme, možda, kako god, a to je da neko po prvi put poseti sajt 2008, recimo, i kaže, „O, upravo sam našao nešto novo. Neverovatno je"! A onda mu neko drugi kaže, „Sjajno, baš dobro za tebe. To postoji već dugo", a neko drugi bi rekao, „Ko si ti, jebote?"

Odjednom je poznavanje memova postalo pitanje časti. To je značilo da moramo da smislimo kako zaista da dokumentujemo, prihvatimo i potvrđujemo memove iz različitih kultura.

Šta je po tvom mišljenju trenutno najbolji mem?

Sada obraćam mnogo manje pažnje na tradicionalne memove na internetu nego što sam ranije imao običaj. Mislim da čak ne mogu ni da kažem da li trenutno postoji neki koji mi je skroz fenomenalan, ali ako bi morao da izaberem jedan, to bi bili kolaži za mačkama.

Oni su ti zaista omiljeni?

Pa, mislim da su najfascinantniji, zato što ih niko nije sjebao. Mislim, ljudi ih tu i tamo sjebu, ali niko ne može da uradi nešto što bi ih toliko sjebalo da bi obrisalo sve što je postojalo pre tog sjebavanja. I tako kolaž sa mačkom živi i dalje. I to ga čini fenomenalnim na način na koji druge stvari to ne mogu da budu.