Zašto nikad nisam uspela da doživim orgazam

Od 2011. godine, tvitujem o tome da jedva da nekad doživim orgazam. Unapred se izvinjavam svim mojim bivšim momcima i sebičnim ljubavnicima koji me nikad nisu seksualno zadovoljili. A svi oni što su bili kres-šema za jednu noć, koji su mi šaputali u uvo na žurkama "Cico, ima da vidiš kakav je pravi jebač", nažalost, niko od njih mi nikada nije pružio ništa drugo do prostog žaljenja

Ali iskreno, moguće i da nisu oni krivi. Ni sama nisam imala pojma gde mi je klitoris sve dok nisam počela da se bavim istraživačkim novinarstvom za ovaj tekst.

Počela sam da pišem ovaj tekst pošto sam pročitala "Devet saveta i položaja da biste doživeli orgazam" u Kosmopolitenu, ali sam ubrzo shvatila da se radi o mnogo složenijoj stvari nego o običnoj biološkoj složenosti mog tela. Svaki tip s kojim sam "izlazila", to jest, kresnula se bar jednom, tražio je od mene da naša veza ostane u tajnosti jer ga je bilo stid od mene, a onda bi me blokirao na svim društvenim medijima, kad bih, naravno, otkrila da ima devojsku. Njihov pristup seksu sastojao se od osnovne i jedine ideje da zabodu svoju spravu negde u mene, a to nikad nije bilo dovoljno za moje sopstveno zadovoljstvo.

Pošto potičem iz indijske porodice, seks prosto nikad nije bila tema u našoj kući. Moja 72-godišnja, danas mrtva, tetka jednom mi je rekla da je poljubila muža samo jednom tokom 35 godina braka, pa su ipak imali četvoro dece. Jeste da potičemo iz zemlje u kojoj je nastala Kama Sutra, i bukvalno Biblija seksa, a ja sam ipak tek otkrila gde mi je klitoris i još uvek ne znam kako da svršim.

Ali nemojte pogrešno da me shvatite, ljudi: nisam bežala od avantura u mom seksualnom životu, čak sam imala i kraću fetiš fazu. U to vreme sam živela u Vankuveru i odlazila na nedeljne žurke "Slavni dani" (Glory Days), pa sam se pojavila na jednoj noseći one seksi čokere sa nakačenim prstenjem, uglavnom iz estetskih razloga - izvinjavam se fetiš zajednici zbog pojednostavljivanja. Nisam imala nameru da koristim čoker u seksualne svrhe, sve do kasnije te noći, kada mi je beli hipsteraš koga sam već i ranije viđala u klubu, poslao privatnu poruku sa suptilnim, ali efikasnim naslovom: "Dopada mi se čoker koji nosiš". Kasnije te noći, oko četiri ujutru, pozvao me je, odvaljen od koke. I ja sam bila razvaljena i, jasno, spremna da donosim još lošije odluke. Pozvala sam taksi (preskup) i imali smo fetiš seks - ne znam da li je ovo pravi termin za to - sve sa konpocima, davljenjem, bičevima, lubrikantima i drugim pomagalima kojih ni ne mogu da se setim. Nikad to ranije nisam radila, i nisam se nešto napalila, ali je bilo zabavno i bilo mi je zanimljivo da gledam kako se on toliko loži na nešto što je meni toliko komično.

Rekla bih da je to bilo vrlo mračno doba u mom životu, jer se ova čudna interakcija nastavila duže nego što sam pretpostavila. Viđali smo se nekoliko meseci, samo noću. Nije me baš privlačio seksualni aspekt ove veze. Mislim, nije da bih lagala čitav internet, majke mi, ali iz nekog razloga mi je bilo zaista zanimljivo da proučavam način na koji njegov mozak radi i zašto ga to toliko loži. Delila sam ove, kako sam mislila, ranjive trenutke sa njim, a on je ipak bio nekako potpuno odvojen od trenutka. Smišljala sam sve te priče u glavi zašto ga privlači fetiš seks, a u stvari nisam ništa znala o njemu. Čak se ni ne sećam njegovog imena, ali mislim da je bio poštar. A ko može da odoli tipu u uniformi? Zar ne?

Iako nisam baš novajlija u seksu, da bih ga zaista razumela, morala sam da pročitam neke činjenice koje su napisali pravi obavešteni seksperti i doktori. Pošto sam iščitala pet neimenovanih izvora i više od 72 verodostojna Tviter komentara, došla sam do egzistencijalističkog zaključka koji bi mogao da izazove ogromnu krizu: da sam fiziološki sjebana i da više ne mogu da krivim "muškarce" koji ulaze i izlaze iz mog života za moje probleme. Seksperti kažu da odrastanje sa negativnim osećanjima prema seksu koji dolaze od prijatelja, porodice, medija, ali o onih koji nas obrazuju, može da utiče na seksualna iskustva i zadovoljstva. Pogrešne informacije i loša obaveštenost o seksu može takođe da ima i psihološke efekte. Ne potičem iz religiozne porodice u kojoj je seks smatran "prljavim" ili "lošim", samo me niko nije ni o čemu obavestio. Ali za to nisu krivi moji roditelji, jer ni oni nisu bili upućeni. U indijskim porodicama, seks je nešto što ljudi rade da bi napravili decu - niko ih ne uči o tome da postoji seks iz zabave i uživanja, a kamoli zadovoljavanje samog sebe.

Destruktivni unutrašnji glas - takođe imam i destruktivni Tviter glas, a sada i novinarski - takođe je podrilo moju sposobnost da doživim orgazam. Seksperti kažu da žene često vezuju seks sa ljubavlju, i ne žele da pokažu partnerima previše osećanja, jer se osećaju previše ranjive a onda postanu paranoične da će njihov partner iskoristiti tu ranjivost. Pošto sam godinama bila u baš bezveznim vezama sa muškarcima, "previše" bliskosti je takođe postala moja mentalna barijera, i zaboravljam da su orgazmi vezani za naše telo, a ne za naša srca i misli.

Analizirajući sopstvenu psihu i postupajući kao sama sebi terapeut, uspela sam da prepoznam nekoliko mentalnih barijera koje su me dovele u ovu životnu fazu. Tužno je priznati, ali iskreno, ne mogu da se setim ničeg što me pali. Imala sam samo jednu ozbiljnu vezu u životu. Na početku sam mislila da je veoma zdrava, ali sada vidim da nisam umela da delim moje želje ili brige sa partnerom. Uvek sam strahovala da bih ga tako povredila i nagnala da se oseća manje kao muškarac, a to mi nikad nije bila namera, ali znog prethodnih veza, misilo je da ga osuđujem ili vređam kad god bismo pričali kako ne mogu da se napalim. Kada se sada toga prisetim, radilo se o mojim sopstvenim pitanjima - jer su se muškarci loše odnosili prema meni ili me čak i zlostavljali; nisam imala nikakva saznanja o seksu; mislila sam o seksu kao o nečemu što "moram da preživim" ili "izdržim" da bi muškarac bio zadovoljan; nisam bila u potpunosti zadovoljna svojim telom; pošto sam Induskinja i zaista dlakava - što beli i crni momci uopšte ne kapiraju, teško je bilo sići dole Ali da je on bio svesniji svega toga, i da sam ja bila opuštenija u priči o tim nesigurnostima, onda bih možda i ja bila opuštenija sa njim.

Pre i posle raskida sa bivšim dečkom s kojim sam provela dve godine, nisam imala i nemam seks ako nisam potpuno razvaljena i tupa u odnosu na sve što se dešava oko mene. Ne znam zašto i dalje imam besciljni i besmisleni seks, jer se ne osećam dobro u tome i osećam se kao govno dan kasnije. Došla sam do tačke gde se ne osećam napaljeno ni privlačno bilo kome u okolini. Verujem da su seksualna zlostavljanja u prošlosti i nedostatak pozitivnog seksualnog obrazovanja dok sam odrastala glavni razlozi za to. Jedan od glavnih uzroka je što se osećam kao da ne zaslužujem sve što mi se dešava, što je jedna od najprodornijih samoograničavajućih misli u mojoj podsvesti, ne samo u ispunjavanju mojih seksualnih želja, već i u mojim "ljubavnim" vezama i karijeri.

I pošto sam oduvek imala nezdrav odnos prema seksu, masturbaciji i pornografiji, masturbacija i pornografija mi nikad nisu bile mogućnost za razmatranje. Moji prijatelji mi uvek ukazuju na važnost vibratora, govore mi da masturbiram i gledam pornografiju, ali iskreno, stvarno ne mogu time da se bavim. Probala sam da se naložim, mazala se uljima, oblačila se u seksi garderobu i razmišljala o masturbaciji, ali to nekako nikad nije bilo nešto što želim da radim. Pročitala sam sve te tekstove o samopomoći i knjige koje tvrde da ako ne poznaješ sopstveno telo, i ne možeš sama sebe da napališ, kako onda tako nešto možeš da očekuješ od drugih?

Verovatno se pitate zašto sam toliko otvorena o ovom i zašto sam uopšte krenula da pišem o tome. Navikla sam da se krijem iza Tviter maske ironije i hedonizma, bolje rečeno, Tviter komedije, te sam zaboravila kako da iskreno preispitam sebe na emotivnom nivou, ispod slojeva ironijskog otklona. Nadam se da sam pogodila žicu vama, čitaocima, mojim vršnjacima i obožavaocima koji koriste ironiju kao odbrambeni mehanizam i nikad zaista ne nađu vreme da nađu koren svojih problema.

Kažu da postoji pet faza žaljenja - u slučaju kad nema orgazma, to su poricanje, bes, cenlanje, depresija i prihvatanje. I eto, evo me, spremna za prihvatanje.

I sad, kada sam najzad izašla u javnost sa pravim uzrokom mog problema, nadam se da ću nastaviti ovo putovanje i prihvatiti savet koji mi je Krejašon dala pre toliko godina: uzmi vibrator i nadraži kliću, šta god to značilo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu