Mogu li užasne, dugoročne posledice drogiranja da se ponište vežbanjem, ishranom i uzimanjem vitamina

Kako je društvu sve više stalo do „ zdrave ishrane" i brojanja kalorija, postali smo opsednutiji time kako da te kalorije potrošimo. A još od pojavljivanja fitbits traka i bezmesnih ponedeljaka, geslo „jedi manje, trči više" više nije dovoljno. Želimo količinske podatke – po mogućstvu nekakve koje možemo da delimo na društvenim mrežama, između postavljanja podataka o tome koliko smo pretrčali i bezbrojnih fotografija naših znojavih, nabreklih bicepsa, posle teretane.

Ljudi koji skupljaju činjenice su nam na internetu učinili dostupnima sva ona poređenja zasnovana na činjenicama, koja nam govore kako da potrošimo kalorije koje smo uneli jedući svoju omiljenu brzu hranu, nemogućim metodama. Čovek mora pet sati i 53 minuta da diže tegove da bi sagoreo Big Mek obrok; žena mora da vozi rolere četiri sata bez prekida da bi sagorela pileći burito; stvari tog tipa.

Naravno, ovo predstavlja veoma nezdrav način da se bude zdrav: pristup instant pročišćenja koji favorizuje ekstreme u odnosu na umerenost. Kada sam to već rekao, ja volim Big Mek i bizarno fizičko samokažnjavanje, i ko sam ja onda da pišam uz vetar? Ako to teoretski funkcioniše za Hranu koja je loša za nas, može li ova taktika „kompenzacije" da se primeni i na druge poroke, kao kada redovno uzimaš daleko više droge nego što bi ikada trebalo?

Postoje li načini da se vremenom ponište efekti narkotika? Mogu li da ublažim posledice svog umerenog alkoholizma tako što ću više piti ceđeni sok od celera? Može li tvoje srce oštećeno kokainom da se oporavi tako što ćeš do kraja života svakog jutra raditi 900 sklekova? Da bih to saznao, razgovarao sam sa nekoliko stručnjaka za droge i telesne vežbe.

ČETIRI LIMENKE PIVA

Kako sam iz kasnih tinejdžerskih godina prelazio u kasne dvadesete, moj strah od alkohola je nestao. Dok sam nekada brinuo, 'Hoću li suviše da se razvalim i da povraćam na psa na žurci te devojke', sada se pitam, 'Da li će me četvrta limenka piva u utorak oterati ranije u grob'?

Da bih video da li mogu vežbom da poništim efekte četiri limenke piva, pozvao sam Džozefa Van Der Merva, ličnog trenera i fitnes instruktora iz Londona. „Četiri limenke sadrže oko 600 kalorija, u zavisnosti od vrste piva, i da bi to sagoreo, verovatno bi trebalo žestoko da trčiš jedno 30 do 40 minuta", rekao je on.

Prema dr Adamu Vinstoku, osnivaču Globalnog nadzornog tela za drogu, i psihijatrijskom terapeutu, postoji jedna demografska grupa koja redovno primenjuje ovakvu vrstu pristupa. „Grupa ljudi koje najviše gledam da to rade su gej momci koji izlaze i upražnjavaju kemseks. „Žestoko se provode petkom, subotom i nedeljom; a onda ponedeljak, utorak, sredu i četvrtak provode u teretani". Da li time nadomeste ono što su sebi uradili tokom vikenda? „Odgovor je ne. Ali ako ćeš vikendom da se urnišeš, onda bi ti bilo bolje da ostatak nedelje živiš zdravim i mirnim načinom života; da vežbaš, da ne pušiš i da ideš u teretanu? Apsolutno".

Džo se slaže da je bolje ići u teretanu nego ne ići, ali dodaje: „Ideja da ćeš se zaštititi od droga i alkohola ishranom i vežbanjem deluje kao da požar u kući gasiš mokrim sunđerom".

GRAM VUTRE

Gaj Džons, hemičar koji radi u organizaciji za suzbijenje štete i ispitivanje droga, The Loop, objašnjava da THC u travi utiče na endokanabiodni sistem u mozgu, koji je odgovoran za mnogo toga, uključujući i kontrolu gladi i regulisanje sna. Pre nekoliko godina, tokom prilično žestokog napada na svoj endokanabiodni sistem, jedan moj prijatelj je počeo da se davi šlagom. Mogućnost da mi prijatelj umre od fila za kolače me je zaista potresla, i sećam se da sam se od panike koja je usledila potpuno rastreznio.

Ne sećam se koliku količinu smo poduvali, ali pitao sam Gaja da li je strah dobar način da se neutralizuju efekti jednog grama vutre. „Adrenalin ti neće izbaciti kanabis iz organizma", kaže on, „ali definitivno utiče na ono što mi zovimo povratnim signalima kanabinoidnih receptora… tako da, da, sasvim je moguće da to izazove trenutak bistrine dok si naduvan".

Naravno, glavni problem s kanabisom je činjenica da u pluća usisavaš sagorelu biljnu materiju – a ako si Evropljanin, ta mešavina verovatno sadrži i malo duvana. Kao što Gaj kaže, „Duvan je neverovatno otrovna i kancerogena droga. Osnovni savet za umanjenje štete nastale uzimanjem kanabisa je taj da se ne meša s duvanom". Na nesreću, prema Džou, prolećno čišćenje pluća vežbanjem jednostavno ne postoji. „Ideja da možeš da, recimo, trčiš 15 kilometara i očistiš pluća od kancerogenih materija… to se ne događa".

GRAM KOKAINA

Jedna od bitnijih stvari kod kokaina – barem svuda izvan Južne Amerike – je ta da je pomešan sa svakakvim gadarijama, zato što su dileri proklete škrtice, i njegov efekat na organizam varira (mada je malo verovatno da će od bilo kojeg da ti istruli koža, o čemu su prošle godine neki izveštavali). Ali bez obzira koliko je kokain koji uzimaš razblažen, „napraviće problem tvom srcu, zato što blokira nervne signale, ometa električni ritam zbog kojeg ono kuca kako treba", kaže Gaj.

Svi sa kojima sam razgovarao su mi rekli da nema sigurnog načina da se izbegne ova neželjena pojava. „Ljudi misle da je piti alkohol uz kokain koristan način da ublažiš drhtanje koje on izaziva", kaže Adam. „Ali ta kombinacija je sama po sebi mnogo opasnija, zato što te tera da uzimaš još više kokaina i još više alkohola, što je loše po tvoje srce i jetru". Gaj se slaže: „Pre nego što bih se fokusirao na efekte koje ima na srce, moj savet za ublažavanje štete koju nanosi kokain bi bio taj da se uz njega ne pije mnogo alkohola".

Pitao sam Džoa kako bi bilo kada bi ti srce bilo kao dobro naštelovana mašina, sa brojem otkucija od 30 u minuti, u stanju mirovanja, kao kod Lensa Armstronga? „On se ne bi brže oporavio, ali verovatno bi bile manje šanse da umre".

Dugoročno i redovno uzimanje kokaina takože može da dovede do oticanja i pucanja tkiva na srcu, i dok otoci mogu da splasnu vežbanjem i ređim uzimanjem, pukotine izazivaju trajna oštećenja na srcu i potencijalno mogu da dovedu do prerane smrti.

GRAM MDMA

Za razliku od kokaina, MDMA ne utiče direktno na električne impulse u srcu. Ali, kao što Gaj objašnjava", izaziva dodatni stres za srce zato što sužava krvne sudove, diže krvni pritisak, i zbog njega srce otežano radi".

I kod njega je teško izboriti se sa štetom koju ima po srce – ali od svih droga za koje sam pitao, MDMA je jedina gde ishrana izgleda igra ulogu u oporavljanju tokom fizičkog spuštanja. Preparati koji mogu da se kupe u apoteci, kao što je amino kiselina SHTP mogu da pomognu da se nadoknadi potrošeni serotonin – „hemikalija radosti" koji ti MDMA iscedi iz mozga, zbog čega si sutradan depresivan – kao i namirnice bogate amino kiselinama, kao što su ćuretina, losos i kinoa.

Stvar je u tome, kaže Adam, da je uvek bolje hraniti se zdravo, bez obzira da li uzimaš drogu ili ne. Rut Kander, diplomirana nutricionistkinja, slaže se sa ovim biserom zdravog razuma – „Uvek je bolje pojesti spanać i bananu, nego nešto prženo" – i odbacuje mogućnost da zdrava ishrana može da prevlada nad destruktivnom prirodom ovih droga; „Ako mnogo piješ i drogiraš se, praviš haos u svom organizmu, i to ništa ne može da popravi".

GRAM KETAMINA

Uzimajući u obzir štetnu prirodu ovih droga, uz variable kao što su čistota i lična tolerancija, ispostavlja se da zaista nema mnogo načina da se umanji šteta koju prouzrokuju. Ali nekim uvrnutim slučajem droga koja će te najpre potpuno i sasvim sjebati je takođe, na neki neodređeni način, relativno bezbedna. Neka vam Gaj objasni kako ketamin funkcioniše:

„Ketamin blokira nervne signale koje mozak šalje organizmu, i obrnuto. U veoma maloj dozi on izaziva nešto što mnogi nazivaju prijatnom disasocijacijom – gotovo generički osećaj stanja izmenjene svesti. Velike doze na kraju dovode uživaoca u potpuno stanje anestezije, kada ne može da se pomeri i 'postoji' samo u svojoj glavi – što se obično naziva „K-rupa".

Ali čak i ako si jedan od onih uvrnutih idiota koji uzimaju ogromne linije da bi namerno upali u K-rupu, uzimaš drogu koja je prilično nisko na spisku najštetnijih – mnogo ispod alkohola, duvana i kanabisa. „Ketamin je iznenađujuće bezbedan anestetik, do te mere da se nalazi na spisku esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organzacije", kaže Gaj. „A doze koje se daju radi anestezije su mnogo veće od uobičajenih doza koje ljudi uzimaju rekreativno".

Naravno, ovo ne bi trebalo da bude nikakvo opravdanje da svakog vikenda stučeš gram ketamina. Dugoročne posledice čestog uzimanja uključuju pucanje tkiva bešike, koje može da bude toliko ozbiljno da je jedino rešenje transplatacija. Svi sa kojima sam razgovarao su mi rekli da je jedini način da ograničiš dugoročne efekte ketamina taj da prestaneš da ga uzimaš.

PET BALONA AZOT-SUBOKSIDA

Prema Globalnom nadzornom telu za drogu, azot-suboksid je sada sedma droga po popularnosti na svetu. Kada uzmemo u obzir kratak rad i malu cenu, možemo da shvatimo i zašto je tako.

Pošto sam ranije radio balone i bilo mi je sasvim dobro par sekundi kasnije, pitao sam Adama postoje li trajne posledice uzimanja azot-suboksida. „Podaci prikupljeni od više od 16 hiljada uživalaca azot-suboksida, u sklopu istraživanja Globalnog nadzornog tela za drogu 2015. i 2016, pokazuju da je oko 4 posto uživaoca prijavilo simptome koji su povezani sa perifernom neuropatijom – oštećenjem nerava – stalno peckanje u tabanima i prstima", kaže on. „A to se javlja usled nedostatka vitamina B12".

Postoji li način da se zašitimo od ovakve štete? „Najlakši način je da manje udišeš taj gas iz balona", kaže Adam. „Ali možeš dodatno da uzimaš vitamin B12".

Ako si pročitao sve ovo i sada razmišljaš o tome da trkneš do apoteke po bočicu vitamina B12 i malo 5-hidroksi-triptofana, imaju na umu šta mi je Adam rekao: „Uzimanje droge nije kao koriščenje kreditne kartice; nema nadoknade. Ono što moraš da radiš je da pametno uzimaš droge, a da inače budeš srećan i zdrav. Ne puši, vežbaj, ne budi gojazan, zato što je to mnogo važnije – ono čime može da se predvidi da li ćeš umreti mlad ili ne nije to da li ćeš vikendom uzeti malo kokaina ili tu i tamo poduvati džoint, već to da li si debeo, da li pušiš, kakav ti je porodični istorijat i socioekonomski status".

Ovo poslednje mi je skrenulo posebnu pažnju. Iz razgovora sa Adamom sam shvatio da je jedan od malo načina da sprečiš „razorno dejstvo droge" taj da ne budeš siromašan. Adam to zna bolje od svih. „Mnogi od ljudi koje lečim žive veoma neprivilegovano i sa veoma malo sredstava. S toga su ranjiviji i manja je verovatnoća da će otići kod opšteg lekara, manja je verovatnoća da će moći sebi da priušte da kupe povrće, salatu i sveže voće", kaže on.

„Ekipa ljudi srednje klase koji se lože na Gardijan misle da, pošto idu na jogu i vegetarijanci su, mogu da rade te droge i da su zaštićeniji. Ali nisu zaštićeni; samo imaju više fizičkog i društvenog kapitala, pa je manja verovatnoća da će droge da ih rasture".

Žao mi je što moram da vas razočaram, ali dugoročni efekti ovih droga su jednostavno isuviše destruktivni da bi mogli da budu umanjeni nekom dodatnom organskom hranom, ili sa malo vežbe. Ako tražite najbolji način da minimizujete štetu, droge uzimajte odgovorno i umereno, ili jednostavno nemojte da se drogirate.

„Sve što radiš – svaka odluka koju doneseš – ima uticaja na tvoj život. Tako da, da, potencijalno možeš da produžiš svoj životni vek time što ćeš se hraniti zdravije, vežbati zdravije, i spavati zdravije", kaže Gaj. „Ali ako si istinski posvećen svom ličnom zdravlju, onda verovatno nikada ne bi trebalo da uzimaš droge. Ali kada smo već kod toga, možda takođe ne bi trebalo nikada ni da izlaziš iz kuće, zato što je preći ulicu ume da bude prilično opasno".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu