Seks

Muškarci objašnjavaju, i to veoma detaljno, zašto ne ližu picu

Ranije smo istraživali psihologiju muškaraca koji odbijaju da izvode oralni seks sa svojim ženskim partnerima, ali nismo uspeli da nađemo nijednog dovoljno hrabrog da nam da zvaničnu izjavu. Nakon objave tog člana, obratili su nam se u veoma izdašnom broj
02 Jul 2020, 10:04am
kutija sladoleda
Photo via Flickr user PhilandPam

Ranije sam sprovela javnu istragu, pokušavajući da nađem strejt muškarce koji se ponose time što ne ližu picu. Mislila sam da ću naći barem par momaka koji će razgovarati sa mnom i objasniti mi to. Međutim, nisam uspela: nijedan jedini momak nije hteo da mi prizna svoju averziju prema oralnom. Umesto toga, dobijala sam bezbroj mejlova od momaka koji se hvališu: da su oni Popaj, ribica bi bila njihov spanać.

Digla sam ruke i posvetila svoju pažnju nekim uglednim seksualnim terapeutima, da o tome govorimo hipotetički. Na moje iznenađenje, nakon što je članak objavljen, dobila sam gomilu tvitova i mejlova od muškaraca koji su pročitali moj članak. „Ja ne ližem pičku“, pisali su. „Reći ću ti tačno zašto, do detalja“. I eto, sada to imamo ovde. Pravi razlozi stvarnih muškaraca o tome zašto stvarno ne vole da izvode kunilingus.

Džordž*, 27

Ne mogu da kažem da sam doneo svesnu odluku da ženama ne pružam oralni seks. Probao sam to sa svojom prvom devojkom kada smo postali seksualno aktivni. To mi nikada nije bilo stvarno privlačno. Mislim da je kod mene glavno to što nešto posebno ne volim ni da meni pružaju oralni seks, pa to nikada ne očekujem od žene. To je pomalo smešno – jedina devojka sa kojom sam se redovno spuštao tamo dole je bila jedna moja skorija devojka, i to se događalo zato što je ona stvarno volela da mi puši. Iznela je činjenicu da ja nju ne ližem, što joj je bilo uvrnuto. Najiskrenije, čak ni sa njom – a seks je bio sjajan – nisam voleo da se spuštam dole. Radio bih to kada zatraži, jer nisam potpuno sebični seronja, ali nisam uživao u tome.

Kao što rekoh, nikada ne očekujem pušenje od svoje devojke. Iskreno, čak ni ne uživam u tome. Tako ne mogu da svršim; obično završim tako što ih sklonim sa sebe i imamo snošaj. Što se tiče devojaka koje ne mogu da dožive orgazam tokom snošaja, po tom pitanju sam vešt sa prstima, i oralni seks nije imperativ. U tom smislu, nikada nije dolazilo do nesporazuma između mene i mojih devojaka. Mislim da sam uvek uživao u seksu s njima, i uvek sam se starao da tako bude i njima, iako oralni seks nije uvek uključen.

Džejkob, 31

Otkad znam za sebe, čula ukusa i mirisa su mi bila čudna, skoro uvećana. Moguće je da je to zbog toga što sam kao dete primao hemoterapiju, ali nikada neću znati zasigurno. Bilo kako bilo, osećaji koji su većini ljudi blago neprijatni su meni potpuno nepodnošljivi. Ranije sam pokušavao da se spustim dole, i bilo je traumatično za oboje – meni zbog gađenja, a mojim partnerkama, očigledno, zbog toga što niko ne voli da mu se kaže da su mu genitalije na bilo koji način neprijatne. Pored toga, ne volim u usta da stavljam nešto što nije hrana ili piće, pa su mi telesne tečnosti ionako na spisku mučnine. Mnogo je manje bolno za sve ako preskočimo čitavu tu gnjavažu. Mislim da nije fer da moje oklevanje da se spustim dole nazovemo odlukom, ali to sam otkrio kada sam imao 20 godina.

Nekim devojkama iz ribice izlazi smrt u obliku smrada buđi.

Jednom sam na Tinderu upoznao jednu devojku koja je želela status prijatelja sa povlasticama, i počela je sa onim za šta je mislila da je važna napomena: „Ja ne pušim kurac“. Meni je, naravno, laknulo, ali mi je ona rekla da je mnogo muškaraca u tom trenutku razgovora goustuje. Ne znaju šta su propustili! Bila je sjajna partnerka, i lepo smo se zabavljali, bez oralnog. Nikada ne bih mogao da „očekujem“ pušenje, ako nisam spreman da ližem. Ako moja partnerka hoće da mi puši zato što uživa u tome, to je potpuno na njoj – ja se neću žaliti, i temeljno ću se oprati pre nego što bilo šta počne. Ali od starta je jasno da nema reciprociteta.

Stiven, 27

Ja se ne spuštam dole iz dva razloga. Prvi je da mi vagine nisu previše privlačne. Veoma volim žensko telo, ali same genitalije – nalazim ih neprivlačnim. Povrh toga, stvarno mi se ne dopada miris i ukus. Ne smeta mi, ali mi nije privlačan niti uzbudljiv. Nikada nisam razumeo zašto neki muškarci kažu da to vole. A pored toga, stvarno se plašim polnih bolesti. Nikada nisam imao seksualni kontakt bez kondoma. Srećom po mene, nisam imao problema, pošto sam od 2008. u monogamnoj vezi i moja devojka ne voli oralni seks. Po tom pitanju, ja sam srećnik. Neću da lažem. Volim da mi puše; to je najbolje. Ali ako mi devojka kaže da ne voli to da radi, prihvatiću, zato što ne želim da budem licemer.

Photo by Cameron Whitman via Stocksy

Kent, 34

Počeo sam da se zabavljam sa devojkom koja je radila u Hutersu i imala mnogo problema. Do tog trenutka sam prestao da se zanimam za oralno; mnogo radije bih upražnjavao seks. Ona me je ostavila posle dve godine zabavljanja i bio sam skrhan. Odao sam se alkoholu da utopim tugu. Tokom tog perioda, bio sam muška kurva. Nije bilo šanse da ližem neku devojku koju bih pokupio u baru. Ne znam s kim je bila, a za jezik i usta ne postoje kondomi. Bio sam zadovoljan samo seksom i uvek sam koristio zaštitu. To što neću da se spustim dole sam opravdavao time da bi to bilo kao da ljubim WC šolju. Ljudi vrše nuždu odatle i mislio sam da moja usta tamo nemaju šta da traže.

Prijatelji su me ubedili da ću na kraju morati da prevaziđem mentalnu sliku lizanja WC šolje i jednostavno to raditi.

Verovatno čitavu deceniju nisam lizao devojku. Nemojte da me shvatite pogrešno – shvatam šta znoj i druge hemikalije čine, ali nekim devojkama iz ribice izlazi smrt u obliku smrada buđi. Prijatelji su me ubedili da ću na kraju morati da prevaziđem mentalnu sliku lizanja WC šolje i da to jednostavno uradim. Već jedno mesec dana se zabavljam sa novom devojkom i staram se za to da je redovno ližem. U životu se treba žrtvovati, a srećom po mene, njena ima samo ukus mesa. Nema užasnog zadaha, samo normalnog mirisa.

Endrju

Ideja da to radim izgleda nije za mene, ali valjda nikad ni ne dođe dotle. Jedini put kada ikada pomislim da bih to mogao da radim je kada vidim fotografiju neke manekenke. Ali ja sam feminista, kao što se nadam da većina ljudi danas jeste – očigledno, ovo samo znači jednaka prava za žene. Takođe i veoma verujem u ideju da je jedino što dugoročno donosi sreću to da pomažeš drugima. Sa prijateljima sam imao otvorene rasprave o lizanju devojaka; jedan od njih, koji voli to da radi, često kaže da je najbolja stvar koja mu se ikada u životu dogodila bilo kada je lizao neku devojku, koja je ispravila leđa dok je to radio. On to opisuje kao suprotno od onoga kada se mačka istegne.

Pretpostavljam da kontrast tome može da bude nešto što mi je donelo uvrnut osećaj da sam se ostvario kao muško. Jednom u izlasku, imao sam razmenu sa jednim tipom; on je nedavno udario nekog lika i poslao ga u bolnicu. Iako nemam nikakve velike zablude da umem da se tučem, jedino što me izdvaja od mojih ortaka je to što me je jedan tatin prijatelj oko godinu dana podučavao osnovama boksa. Četiri godine sam išao u državnu srednju školu u Kvinslendu, gde sam prepoznao dva tipa momaka koji se kurče: oni koji se kurče samo pred svojim ortacima i oni koji su stvarno puni samopouzdanja.

U svakom slučaju, vraćam se na svoju interakciju sa tim tipom. Pre toga sam ga video dvaput. Prvi put kada je bio u pabu sa oko deset ortaka. Umesto da izbegavam kontakt očima s njim, kao moji ortaci iz škole, ja sam ga pogledao i ostvario kontakt – samo prirodno, ali ne izbegavajući da ga pogledam. Takođe sam se nasmejao bez ikakvog razloga kada sam prolazio pored njih, jer mislim da se ljude plaše onih koji su malo ludi – znam da se ja plašim. A kada sam ga video drugi put – ovog puta samo s jednim ortakom – ponovo nisam izbegao da prođem odmah pored njih i pogledao sam ga, ali nisam učinio ništa da ga direktno isprovociram.

Ipak mi na neki način smeta što imam emotivnu reakciju kada razmišljam o lizanju devojaka.

I konačno, bio sam u lokalnom radničkom klubu, i on je bio tamo, sa istim tim ortakom. Prišao je našem bilijarskom stolu i od jednog mog ortaka uzeo/zatražio štap, a onda je udario kuglu. Nije se direktno obratio ni njima ni meni, a onda je odšetao. Oko 15 minuta kasnije, on i njegov ortak su išli niz hodnik. Ja sam bio sam i išao sam im u susret. Pogledao sam ih direktno – ja ionako hodam kao da sam 30 kilograma teži nego što jesam i takve situacije me ne dotiču. Nemojte pogrešno da me shvatite – da smo u mračnoj uličici, a njih je dvojica, preskočio bih ogradu, ali uvek sam mislio da ne mogu suviše teško da me prebiju. Nisam promenio ritam i kada sam im prišao na oko deset metara, on je bez upozorenja skrenuo u pušačku sobu, ostavljajući svog ortaka da prođe pored mene sa glupim izrazom na licu.

To mi je dalo osećaj muškosti, iako shvatam da je u pitanju prilično blesava stvar. Kada sam ispričao to svojim ortacima, tip koji voli da liže picu je ponovo ispričao svoju priču o devojci koja je podigla leđa na krevetu.

Ja volim takve stvari, zato što tako shvatam neke stvari o sebi. Viđam mnogo ljudi koji ne znaju da su kreteni, pa postanu još veći kreteni. To je poslednje što želim da budem. Ako ne možeš da budeš iskren prema sebi, prema kome drugom možeš? Zato me lizanje pice zanima. Mislim da bi svi trebalo da se trude da imaju samopouzdanja ali iako mene niko nikada nije istukao, u retkim prilikama kada se potučem, to izbije iz mene, iako obično samo stoje tamo i mlate rukama. Bili biste iznenađeni time koliko mnogo tipova odlepe kada im zadaš jedan dobar udarac.

Ali kada dobro razmislim, kada te udare u glavu, to izaziva zdrav osećaj skromnosti i vere u budućnost. Tako da mi ipak na neki način smeta što imam emotivnu reakciju kada razmišljam o lizanju devojaka. Definitivno nisam protiv toga, ni protiv ljudi koji to rade, ali ovakvo pisanje o tome stvarno daje perspektivu o tome koliko je blesavo to ne raditi. Nije kao da je u pitanju drugačiji nivo od jebanja. Kada ovo pišem, poželim da se prepustim trenutku sa nekom devojkom, da vidim da li bih to uradio, ili kako bih se osećao po tom pitanju. Kada sam jednom u školi izašao na tablu i unervozio se, kasnije sam terao sebe da držim govore, čak i maksimalni period vremena, umesto minimalni, što za mene nije normalno (bio sam stvarno lenj u školi). Isto to sam uradio i sa tučom – otud treniranje boksa. I dalje se uplašim pre javnih govora i tuča, ali jednom kada sve počne, sada sam mnogo smireniji.

Možda ću onda postupiti isto i sa ovim – prepustiti se trenutku da vidim kako ću da se osećam. Zamišljanje da je publika gola mi nikada nije pomoglo, ni u kakvoj situaciji.

*Sva imena su izmenjena

Članak je prvobitno objavljen na VICE US.