Reklame
politika

Svaki američki predsednik se umiljava diktatorima

Trampove reči hvale za razne moćnike neuobičajeno su strastvene, ali Amerika ima dug istorijat saveza sa tiranima.

pisao Mike Pearl
09 Maj 2017, 6:06am

Slika: Lia Kantrowitz

U Subotu, tokom "prijateljskog" telefonskog razgovora o Severnoj Koreji, Donald Tramp je pozvao predsednika Filipina Rodriga Dutertea u Belu kuću, što je potez koji je šokirao čak i Trumpovu sopstvenu administraciju. Otkako je Duterte pobedio na izborima prošle godine, uglavnom je postao poznat po svom monstruoznom ratu protiv droge, koji je doveo do toga da su odredi smrti navodno ubili hiljade ljudi optuženih da su dileri ili korisnici. Duterte tvrdi da je lično ubio trojicu dok se vozikao na motociklu "tražeći nevolju". Oh da, a Duterte je i uporedio sebe sa Hitlerom.

Tramp je, naravno, dobio žestoke kritike zato što je u tako prijateljskim odnosima sa Duterteom. Džon Sifton iz Hjuman Rajts Voča rekao je Njujork Tajmsu da je "podržavši Duterteov svirepi rat protiv droge, Tramp sada u suštini moralni saučesnik u budućim ubistvima." Džejk Teper iz CNN-a istakao je Trampovu slabost prema Duterteu i drugim diktatorima i rekao: "Izjednačavanje brutalnosti i despotizma sa vođstvom, to nije američka tradicija."

Ali druženje sa diktatorima na neki način jeste američka tradicija. Iako je Državni sekretar Reks Tilerson upravo završio u vestima izjavivši da Sjedinjene Države ne brinu oko "tradicije" kada sklapaju saveze zarad nacionalne sigurnosti, Amerika već dugo, dugo svoje saveznike bira na osnovu geopolitičke strategije pre nego moralnosti. Iako su Trampove srdačne reči pohvale na račun raznih diktatora neobične i uznemirujuće iz vizure spoljne politike, ljubaznost prema autokratama jedna je od retko normalnih stvari koje je Tramp do sada kao predsednik uradio.

U slučaju da vam je potreban, evo podsetnika na neobična prijateljstva iz skorije predsedničke istorije:

Džordž Buš mlađi i saudijski princ Abdulah

Oni među vama koji još pamte dokumentarac Majkla Mura Farenhajt 9/11 , prisetiće se snimka Džordža Buša mlađeg kako se rukuje sa saudijskim princem Abdulahom i šetka s njim baštom Bele kuće. Ako je Mur tim snimkom želeo da poveže Buša sa saudijskom porodicom Bin Laden, nije mu uspelo, ali istina je da je Bušova Bela kuća — između ostalih administracija — prećutno podržavala režim koji je u ono vreme gušio prava žena i mnogim ljudima odsecao glave mačevima. Sam Abdulah je kasnije postao kralj, a u tom svojstvu je naredio suzbijanje javnih protesta i dao da se najmanje jedan njegov kritičar javno bičuje.

Lindon Džonson i brazilski predsednik Artur da Kosta e Silva

Šezdesetih godina prošlog veka predsednik Lindon Džonson zaista nije želeo da Brazil, najveća zemlja Južne Amerike, postane komunistička, tako da je CIA pomogla da se brazilsko levičarsko vođstvo uz pomoć puča zameni vojnom vladom. Prema tvrdnjama Hjuman rajts voča, taj represivni režim uhapsio je 50.000 ljudi samo prvog meseca svoje vladavine. Kad je izabran za predsednika tri godine kasnije, Artur da Kosta e Silva, jedan od vođa puča, posetio je Belu kuću 1967. godine. Džonson je tokom formalnog ručka održao zdravicu u njegovu čast: "Gospodine, dobro došli u ovaj glavni grad i u ovu kuću. Znajte da, kao što nas je geografija načinila susedima, tako su nas istorija i nada načinili prijateljima."

Džon F. Kenedi i Čung-Hi iz Južne Koreje


Jedan od mnogih svirepih diktatora iz Južne Koreje bio je Park Čung-Hi (sasvim slučajno otac nedavno svrgnute predsednice Park Geun-Hje). Park je na vlast došao predvodeći vojnu huntu koja je očistila vlast od opozicije i potom najavio da se članovi hunte neće kandidovati za predsednika, ali je to ipak uradio. Park je bio tako ozloglašeno brutalan da se navodno spremao da pobije više od 100.000 demonstranata kad se umešao njegov sopstveni šef obaveštajne službe i ubio ga na licu mesta. Ali ništa od toga ga nije načinilo neprijateljem Sjedinjenih Država. Saopštenje predsednika Džona F. Kenedija o njihovom susretu 1961. godine glasilo je: "Predsednik je pozdravio iscrpno izlaganje predsedavajućeg Parka o trenutnoj situaciji u Republici Koreji i izrazio svoju zahvalnost zbog mnogih pokazatelja napretka koji je postigla nova Vlada Republike."

Ronald Regan i Suharto iz Indonezije


Suharto je bio predsednik Indonezije od 1967. do 1998. godine, a u tom periodu je podržao lov na komuniste brojnih krvožednih odreda smrti koji su pobili 500.000 ljudi i smestili 750.000 njih u koncentracione logore. Vođe odreda smrti koji su vitlali mačetama dobili su najviše položaje u indonezijskoj vladi, koje drže do današnjeg dana. Ronald Regan je 1982. godine pozvao Suharta u Vašington u državnu posetu. Predsednik je održao zdravicu svom gostu za večerom, hvaleći Suharta zbog njegovog "mudrog i postojanog vođstva". Regan je tada postao još umilniji, rekavši: "Oprostićete mi, nadam se, gospodine predsedniče, ako ovde večeras priznam ono što je već očigledno svim državama sveta — da je Indonezija, pod vašim vođstvom, zauzela zaslužen položaj među velikih nacijama Azije i sveta."


Barak Obama i gomila ljudi


Običaj Sjedinjenih Država da se umiljavaju represivnim režimima nije ograničen samo na republikanske predsednike ili prosto relikvija daleke prošlosti. Dok je bio premijer Etiopije, pokojni Meles Zenavi izdavao je naređenja za napade na Islam i slobodu štampe kao i smrtonosno gušenje masovnih protesta zbog izborne prevare. Meles je 2012. godine prisustvovao samitu afričkih lidera protiv siromaštva i dobio podršku sa podijuma od Baraka Obama, praćenu aplauzom publike. Obama je u svom govoru objasnio da je ukazivanje počasti deo "moralne obaveze Amerike u vođenju borbe protiv gladi i neuhranjenosti."

Obama se 2010. godine susreo sa Hosnijem Mubarakom, egipatskim liderom koji je mučio na stotine svojih sunarodnika i držao čvrstu kontrolu nad medijima sve dok nije svrgnut s vlasti 2011. godine. On i Obama su, čini se, vodili razgovor koji je bio učtiv, ali ne i prijateljski — uglavnom o Izraelu i Palestini. "Zahvalan sam predsedniku Mubaraku na njegovoj poseti, na njegovoj spremnosti da radi sa nama na ovim kritičnim pitanjima i da pomogne širenje interesa mira i prosperiteta širom sveta", rekao je Obama. (Abdel Fatah el-Sisi, moćnik koji danas vlada Egiptom, imao je podršku Obamine administracije i dobio pohvale od Trampa.)

Prajut Čan-Oča, premijer Tajlanda, upravo je dobio poziv za posetu Beloj Kući od Trampa. Prošle godine, Čan-Oča je sa Obamom prisustvovao samitu azijskih lidera u Kaliforniji, a dve godine pre toga preuzeo vlast u državnom udaru i praktično zabranio svu kritiku na račun svoje vlade. Prema Obaminin rečima, učesnici samita su se usredsredili na smanjenje tenzija u Južnom kineskom moru. "Kad Udruženje država jugoistočne Azije govori jasnim i jedinstvenim glasom, ono može da pomogne da se unaprede bezbednost, prilike i ljudsko dostojanstvo", rekao je on.

Pratite Majka Perla na Tviteru.

Još na VICE.com:

Francuska je odbacila populizam

Restoran "Tramp" u Siriji služi samo jednu vrstu jela

Kako izgleda kada ti je otac diktator