Klimatske promene dodatno otežavaju život stanovnika ovog malog sela

Prošlog novembra, Tviter zaštitnika životne sredine kolektivno je poludeo kad je počeo da se širi grafikon koji pokazuje nivo leda u moru u okolini Arktika. Ovaj trend je dugo bio na sporoj silaznoj putanji, ali prošle zime se naglo srozao. Grafikon je nedavno dopunjen novim informacijama, i sad je još užasniji nego ranije.

Ali brojke i šarene crte ne prenose nam ključni deo priče: Povišene temperature kao posledica klimatskih promena već su tu, već deluju na ljudsku civilizaciju. Ukratko, pošto led nije uspeo da se stegne oko Severnog pola prošle zime, ljudima su životi počeli da se raspadaju.

U martu je fotograf Ken Bauer posetio istočni Grenland gde živi njegov prijatelj, inuitski lovac po imenu Kunuk. Ovo je Baueru pružilo retku priliku da dokumentuje efekat klimatskih promena na živote ljudi u ovom delu Grenlanda, nekih 68 milja od severnog polarnog kruga.

VICE: Ko ti je taj prijatelja sa Grenlanda?

Ken Bauer: Kunuk je inuit po rođenju, ima 25 godina i živi u selu Kulusuk od 250-260 stanovnika. On i njegov otac imaju dvadesetak pasa a on lovi da bi ih prehranio, jer je skupo kupovati hranu za toliko njih. Dvadeset pasa od po 30-40 kila jedu baš dosta. Lovom se takođe dopunjuje ishrana i same porodice, možda do 50%; ostatak kupuju u obližnjoj prodavnici.

Lov na foke ima dosta lošu reputaciju u javnosti, reci nam nešto o tome.

Inuiti na Grenlandu love radi preživljavanja, što nema nikakve veze sa komercijalnim lovom na foke. Inuiti se već hiljadama godina lovom na foke nabavljaju hranu i odeću. Ne uzimaju šta god im padne na pamet, već samo ono što im je neophodno da bi ostali, ništa više. Danas, u svetu kojim dominira preskupa uvozna roba i nestašice hrane, tradicionalni lov i dalje se sprovodi.

Šta se dešava tokom tog tradicionalnog lova?
Kunuk mi je u kontekstu lova pričao o tome kako koriste sve što ostane od foke. Protive se masovnom ubijanju palicama, ne love mladunce jer je to za njih uzaludno traćenje ovih resursa – mala foka treba da odraste u veliku i potencijalno ostavi potomstvo da bi produžila vrstu, zato love samo odrasle. Koriste se pre svega puške, tako ih najbrže ubijaju. Od ubijene foke koristi se svo jestivo meso, a jetru i ostale nejestive delove tela daju psima. One najveće foke, čije se meso teško jede, nekad cele ostave psima.

Šta će im toliko pasa?

U selu ne postoje moderna vozila, oslanjaju se praktično samo na pseće zaprege. U stvari primarno se oslanjaju na to. Par ljudi ima vozila za sneg, ali ona su prilično skupa tako da većini to nije dostupno.

Kako je na Kunukov život uticala promena klime?

Sva ta područja su nekad bila trajno pod ledenim prekrivačem od metar, metar i po, ali sad kad smo izašli na sankama put je kratko trajao – dvadeset minuta, pola sata, i stižeš do ivice leda. Voda ih sprečava da stignu do drugih lovišta, tako da su bili ograničeni na to jedno područje tokom moje posete. Tamo čekaju da foka promoli glavu iznad vode, upucaju je, i odu u kajaku ili brodiću da je pokupe.

Čekaj, zar ljudi u tom selu psećim zapregama vuku čamce?
Prilično je retko da se tako veliki čamci koriste i da ih psi vuku. Čak je Kunuk rekao, dok je vezivao pse za čamac, da ne zna kako će reagovati jer im prvi put traži da to vuku, ali morao je da proba upravo zato što ne može da se prođe zbog topljenja. Moraš da sedneš u čamac, uključiš motor, i odvezeš se tako do drugog lovišta.

Na fotografijama izgleda da se čamac probija kroz led kao ledolomac, koliko je to bilo teško?

Čamac je bio mali, 7 metara, sa motorom od 75 konjskih snaga. Vozio ga je kroz tanak led od dva do tri centimetra, po kom se ipak ne ide peške.

Kako se selo drži?
Uticaju su najviše podložni psi. Pošto je ove zime bilo tako teško prehraniti ih, neki od seljana su se otarasili svojih pasa i odustali od tradicionalnog lova. Moj drug Kunuk kaže da je krajem zime i od njegovih pasa sedam-osam jedva preživelo.

Šta se još desi kad se led topi pa ih izoluje?
Ne mogu da stignu do ostalih pet sela u kraju. Kunukov ujak živi u jednom od njih, ne mogu da dođu do njega pre leta, kad se sve otopi pa može da se prođe čamcem. Bukvalno su izolovani preko zime.

Osim zbog transporta i lova, ima li nekih drugih razloga za korišćenje pseće zaprege?

Kunukov otac je trebalo da vodi turiste na jednonedeljnu ekspediciju, ali su otkazali jer nije bilo moguće sa psima stići do destinacije. Taj region je sad jako sužen, za pola dana možeš da ga obiđeš. To ima mnogo posledica – između ostalog, ni turisti više ne dolaze da vide trke zaprega. Tužno je što te tradicije Grenlanda polako odumiru.

Šta će sad biti sa psima?

Pokušaće da ih nekom pokloni, ali pošto i svi ostali seljani pokušavaju da se liše pasa, teško da će moći da ih prehrane. Ili će da uginu od gladi, ili će morati sam da ih ubije.

Pogledajte ostale fotografije i video snimke Kena Bauera na Instagramu