Početkom oktobra, Njujork Tajms je najzad objavio priču koja je već decenijama unazad javna tajna u Holivudu: super-producent Harvi Vajnstin već dugo maltretira žene. Nedela za koja ga optužuju isprva su delovali kao slučajevi seksualnog uznemiravanja sve dok u Njujorkeru nije izašao intervju sa trinaest žena od kojih su tri tvrdile da ih je silovao. Usledile su i dodatne optužbe za silovanje, dok Vajnstin poriče da je bilo ikakvog seksa bez saglasnosti oba partnera.Osmog oktobra Vajnstina je otpustila kompanija čiji je suvlasnik, što je možda ohrabrilo čitav niz žena da podele svoje strašne priče o osramoćenom filmskom mogulu. Dok se Holivud preispitivao, zgroženi posmatrači su sa strane prozivali razne glumce kao saučesnike i licemere. Nedavno su i drugi ljudi optuženi za zloupotrebu položaja u medijskoj industriji izgubili posao u toku javne rasprave o seksu, polu, i uticaju koja se vodi širom američkog društva. Sam Vajnstin u međuvremenu se prijavio na nekakvu kliniku za lečenje zavisnosti od seksa, a nedavna dešavanja koja doživljava kao zaveru usmerenu protiv njega izazivaju mu naizmenično dosadu i bes.Ali možda bi trebalo da ga zabrine i nešto više od razvlačenja po naslovnim stranama. Još uvek nije zvanično optužen ni za kakvo krivično delo, ali od kako su priče izašle na videlo policijske službe Njujorka i Londona počele su da istražuju Vajnstina, da bi im se nešto kasnije priključio i LAPD. Incidenti o kojima je reč odigrali su se pre više godina, a fizički dokazi verovatno ne postoje; kolike su šanse da se neka optužnica uopšte podigne, a kamoli da završi u zatvoru?Na ovu temu razgovarali smo sa Šan Vu, bivšom tužiteljkom Ministarstva pravde koja trenutno radi kao advokat u Vašingtonu. Evo šta nam je rekla.VICE: Vajnstina optužuju za seksualne prekršaje u raznim gradovima, više javnih tužilaca razmatra ove slučajeve. Kako će odlučiti kome pripada ovaj senzacionalan slučaj?
Šan Vu: Kad i bude otimačine tog tipa, sve zavisi ko prvi krene. Ali neće se desiti da Njujork objavi podizanje optužnice da bi zatim Los Anđeles odustao. Svi vode svoje istrage nezavisno, pa bi Vajnstin mogao da bude oslobođen jedne optužnice samo da bi ga dočekala sledeća u drugoj državi.Ovo počinje da podseća na Kozbi skandal, bar po broju oštećenih strana. Ali u toj krivičnoj parnici, samo jedna od šezdesetak žena bila je pozvana da svedoči. Na osnovu toga, koliko je uopšte bitno da li će još žena izaći u javnost sa optužbama protiv Vajnstina?
Problem u Kozbijevom slučaju je to što su mnogi od tih incidenata bili zastareli, ali u Njujorku više slučajevi silovanja ne zastarevaju tako da neće biti prekoračenja rokova.Veliki broj žena koje optužuju isto lice za slične prekršaje utiče na krivični proces utoliko što su tužitelji primorani da ozbiljno priđu slučaju, da ga dobro ispitaju jer zvuči kao da postoji određeni obrazac kriminalnog ponašanja. Službe su uvek skeptične, oklevaju da podignu optužnicu ako je žrtva sama i nema neki kredibilitet – posebno ako nedostaju DNKA dokazi i slično. Taj stav može da promeni kritična masa žena.Tužilaštvo u Menhetnu je 2015 imala snimak Vajnstina kako praktično priznaje da je nedolično dodirivao italijansku manekenku Ambru Batilanu Gutijerez, ali nisu podigli optužnicu. Šta bi bio adekvatan dokaz ako taj snimak to nije bio?
Adekvatan dokaz bi bilo nešto kao u slučaju Broka Tarnera, kog su svedoci zatekli kako napastuje onesvešćenu ženu. Tu odbrane nema, napadač je bio uhvaćen na delu. Ili recimo ako postoje video dokazi. Kad se snima razgovor, potrebno bi bilo da kaže nešto tipa „Žao mi je što sam ti to uradio, znam da nisi želela". Ključno je da optuženi bude snimljen kako otvoreno priznaje da je nešto uradio bez pristanka druge strane. Nije dovoljno da samo kaže „Izvini ako sam te uvredio" ili „Nisam znao da tako misliš".Brok Tarner je nesvakidašnji primer, seksualni napasnici retko deluju u okruženju gde svedoka ima. Da li bi svedočenja bivših saradnika mogla da potvrde bar deo priče o Vajnstinovim sastancima sa navodnim žrtvama?
Da bi optužba bila sto posto sigurna, potrebno je da je zločinu neko prisustvovao, ili da optuženik prizna šta je uradio. Ali nije uvek potrebno da sve bude sto posto pouzdano. Ja sam vodila i dobijala brojne slučajeve u kojima je bila njena reč protiv njegovog, kad silovatelj tvrdi da je žrtva htela. Slučaj mora da se sagradi. Ako bi Vajnstin zauzeo stav po kom se ništa od toga nije ni desilo, ako bi rekao da te žene nikad nije ni sreo a kamoli napastovao, onda bi posredni dokazi i podaci iz hotelskih arhiva bili upotrebljeni da se dokaže da žrtve jeste sreo. Možda bi neki asistent posvedočio da je vozio ženu do njega, i tako bi osumnjičeni bio uhvaćen u laži.To je prvi korak, da se dokaže da su bili u isto vreme na istom mestu. Onda se gleda čija je verzija događaja uverljivija, a tu ima raznih strategija. Mnogi optuženici ne žele da svedoče upravo da se ne bi zbunili tokom unakrsnog ispitivanja i ostavili neubedljiv utisak, da ne bi delovali kao da kriju istinu i o svemu ostalom.Ako bi došlo do suđenja, da li bi neki od asistenata ili takozvanih „mamaca" bili optuženi za saučesništvo?
Teoretski, moglo bi ih se optužiti za nekakvu zaveru, ali šansa za tako nešto je veoma mala. Seksualni predatori retko najavljuju šta planiraju, oni deluju samostalno kad im se ukaže prilika. Što se tiče asistenata, Vajnstin im sigurno nije rekao „Dovedi mi tu i tu žrtvu da je seksualno napastujem", tretirali bi sve kao poslovni sastanak. Možda je trebalo da asistenti u nešto posumnjaju, ali većina tužitelja će tu reći „Oni su mi korisniji kao svedoci nego kao sekundarni optuženici."Da li je otežavajuća okolnost to što su se mnoge žene oglasile putem medija ili na Tviteru umesto da su se obratile policiji.
Jeste. To narušava kredibilitet oštećene strane, Vajnstinov advokat bi svakako pitao zašto se žrtva nije obratila policiji. Sa druge strane, kad se ima u vidu toliki broj žena koje izlaze u javnost, kritična masa ukazuje na to da je nečega tu ipak bilo.Ako tužilaštvo pokušava da oformi slučaj, da li su im na raspolaganju samo podaci iz policijskih zapisnika ili mogu da se oslone i na tekstove Tajmsa i Njujorkera? Da li bi na primer Saj Vens sa Menhetna – kog su već kritikovali jer je pre dve godine odbio da podigne optužnicu – krenuo sada to da radi, da li bi mogao da upotrebi i anegdote iz drugih država?
Mogao bi. Evo, recimo da samo Njujork odluči da podigne optužnicu. Oni imaju pravo da pozovu žene iz drugih federalnih jedinica ili čak drugih država da posvedoče – pod uslovom da im sudija to dozvoli.Formalno se optužnica može podići samo na osnovu formalno zavedenih pritužbi. Znači, ako neka žrtva zaista želi da ga izvede pred sud, mora da ode u policiju da se sastavi zapisnik, da bi onda tužitelj podneo optužnicu. Svi oni koji ne prođu kroz taj proces mogu da doprinesu samo tako što će se uspostaviti obrazac ponašanja optuženog. Onaj jedan svedok u Kozbijevom slučaju je bio baš takav izuzetak, izuzetak u postavci takozvanog pravila klevete – ako se smatra da postoji previše predrasuda kad se jedan primer navede da bi se konstatovao takozvani modus operandi. Oko toga bi bio veliki okršaj kad dođe do krivične ili građanske parnice. Ako sudija odluči da veliki broj žena može da dođe i posvedoči radi uspostavljanja modus operandi, to bi se tretiralo kao veoma ubedljiv dokaz pa bi optuženi verovatno priznao krivicu.Ne piše mu se dobro ako samo bude sedeo i ćutao dok njih dvadesetak defiluje pred sudom i pod zakletvom tvrdi da im je istu stvar uradio.Još na VICE.com:Sve gadosti koje je Harvi Vajnstin navodno radio u MiramaksuProblem koji nastaje kada kažeš #MeTooKeri Fišer: kravlji jezik tipu koji je napao njenu prijateljicu
Reklame
Šan Vu: Kad i bude otimačine tog tipa, sve zavisi ko prvi krene. Ali neće se desiti da Njujork objavi podizanje optužnice da bi zatim Los Anđeles odustao. Svi vode svoje istrage nezavisno, pa bi Vajnstin mogao da bude oslobođen jedne optužnice samo da bi ga dočekala sledeća u drugoj državi.
Reklame
Problem u Kozbijevom slučaju je to što su mnogi od tih incidenata bili zastareli, ali u Njujorku više slučajevi silovanja ne zastarevaju tako da neće biti prekoračenja rokova.Veliki broj žena koje optužuju isto lice za slične prekršaje utiče na krivični proces utoliko što su tužitelji primorani da ozbiljno priđu slučaju, da ga dobro ispitaju jer zvuči kao da postoji određeni obrazac kriminalnog ponašanja. Službe su uvek skeptične, oklevaju da podignu optužnicu ako je žrtva sama i nema neki kredibilitet – posebno ako nedostaju DNKA dokazi i slično. Taj stav može da promeni kritična masa žena.Tužilaštvo u Menhetnu je 2015 imala snimak Vajnstina kako praktično priznaje da je nedolično dodirivao italijansku manekenku Ambru Batilanu Gutijerez, ali nisu podigli optužnicu. Šta bi bio adekvatan dokaz ako taj snimak to nije bio?
Adekvatan dokaz bi bilo nešto kao u slučaju Broka Tarnera, kog su svedoci zatekli kako napastuje onesvešćenu ženu. Tu odbrane nema, napadač je bio uhvaćen na delu. Ili recimo ako postoje video dokazi. Kad se snima razgovor, potrebno bi bilo da kaže nešto tipa „Žao mi je što sam ti to uradio, znam da nisi želela". Ključno je da optuženi bude snimljen kako otvoreno priznaje da je nešto uradio bez pristanka druge strane. Nije dovoljno da samo kaže „Izvini ako sam te uvredio" ili „Nisam znao da tako misliš".
Reklame
Da bi optužba bila sto posto sigurna, potrebno je da je zločinu neko prisustvovao, ili da optuženik prizna šta je uradio. Ali nije uvek potrebno da sve bude sto posto pouzdano. Ja sam vodila i dobijala brojne slučajeve u kojima je bila njena reč protiv njegovog, kad silovatelj tvrdi da je žrtva htela. Slučaj mora da se sagradi. Ako bi Vajnstin zauzeo stav po kom se ništa od toga nije ni desilo, ako bi rekao da te žene nikad nije ni sreo a kamoli napastovao, onda bi posredni dokazi i podaci iz hotelskih arhiva bili upotrebljeni da se dokaže da žrtve jeste sreo. Možda bi neki asistent posvedočio da je vozio ženu do njega, i tako bi osumnjičeni bio uhvaćen u laži.To je prvi korak, da se dokaže da su bili u isto vreme na istom mestu. Onda se gleda čija je verzija događaja uverljivija, a tu ima raznih strategija. Mnogi optuženici ne žele da svedoče upravo da se ne bi zbunili tokom unakrsnog ispitivanja i ostavili neubedljiv utisak, da ne bi delovali kao da kriju istinu i o svemu ostalom.Ako bi došlo do suđenja, da li bi neki od asistenata ili takozvanih „mamaca" bili optuženi za saučesništvo?
Teoretski, moglo bi ih se optužiti za nekakvu zaveru, ali šansa za tako nešto je veoma mala. Seksualni predatori retko najavljuju šta planiraju, oni deluju samostalno kad im se ukaže prilika. Što se tiče asistenata, Vajnstin im sigurno nije rekao „Dovedi mi tu i tu žrtvu da je seksualno napastujem", tretirali bi sve kao poslovni sastanak. Možda je trebalo da asistenti u nešto posumnjaju, ali većina tužitelja će tu reći „Oni su mi korisniji kao svedoci nego kao sekundarni optuženici."
Reklame
Jeste. To narušava kredibilitet oštećene strane, Vajnstinov advokat bi svakako pitao zašto se žrtva nije obratila policiji. Sa druge strane, kad se ima u vidu toliki broj žena koje izlaze u javnost, kritična masa ukazuje na to da je nečega tu ipak bilo.Ako tužilaštvo pokušava da oformi slučaj, da li su im na raspolaganju samo podaci iz policijskih zapisnika ili mogu da se oslone i na tekstove Tajmsa i Njujorkera? Da li bi na primer Saj Vens sa Menhetna – kog su već kritikovali jer je pre dve godine odbio da podigne optužnicu – krenuo sada to da radi, da li bi mogao da upotrebi i anegdote iz drugih država?
Mogao bi. Evo, recimo da samo Njujork odluči da podigne optužnicu. Oni imaju pravo da pozovu žene iz drugih federalnih jedinica ili čak drugih država da posvedoče – pod uslovom da im sudija to dozvoli.Formalno se optužnica može podići samo na osnovu formalno zavedenih pritužbi. Znači, ako neka žrtva zaista želi da ga izvede pred sud, mora da ode u policiju da se sastavi zapisnik, da bi onda tužitelj podneo optužnicu. Svi oni koji ne prođu kroz taj proces mogu da doprinesu samo tako što će se uspostaviti obrazac ponašanja optuženog. Onaj jedan svedok u Kozbijevom slučaju je bio baš takav izuzetak, izuzetak u postavci takozvanog pravila klevete – ako se smatra da postoji previše predrasuda kad se jedan primer navede da bi se konstatovao takozvani modus operandi. Oko toga bi bio veliki okršaj kad dođe do krivične ili građanske parnice. Ako sudija odluči da veliki broj žena može da dođe i posvedoči radi uspostavljanja modus operandi, to bi se tretiralo kao veoma ubedljiv dokaz pa bi optuženi verovatno priznao krivicu.
Reklame